Сећање на крваву голготу!

Обележавање 70. годишњице страдања бораца Југословенске воjске у отаџбини (ЈВуО) на Лиjевче пољу, у Бањалуци и Камнишкоj Бистрици биће одржано од 12. до 14. jуна у Бањалуци, Љубљани, Камнишкоj Бистрици и Разбоjу.

Сутра од 19 часова, у просториjама Светосавског омладинског клуба биће одржана промоциjа књиге „Кроз пакао и натраг“, о коjоj ће говорити jереj Драган Груjић, проф. др Радивоjе Керовић и писац и сведок страдања Миро Микетић.
Заборављено стратиште

Дан касниjе, у Словениjи, биће одржана служба божjа у Цркви Светих Кирила и Методиjа у Љубљани, а у Камнишкоj Бистрици биће освештана капела и одржан помен настрадалим борцима ЈВуО.

Заjедничка акциjа више удружења
Обележавање седам децениjа од страдања припадника ЈВуО биће одржано у организациjи родољубивих покрета и удружења међу коjима су УГ „Јадовно 1941″, Равногорски покрет отаџбине Српске, Српско сабрање „Баштионик“, СНП „Избор jе наш“, Друштво приjатеља манастира Хиландар, КУД „Српски витезови“, УГ „Биjели поток“, Удружење потомака и поштовалаца солунских добровољаца те Удружење студената историjе „Др Милан Васић“.

У недељу, 14. jуна, у девет часова почеће света архиjереjска литургиjа у Цркви Преображења Господњег у селу Разбоj, у коjем jе последњу свету архиjереjску литургиjу служио митрополит црногорски Јоаникиjе у априлу 1945. године, током повлачења збега и битке на Лиjевче пољу.

Истог дана у 13 часова, биће служен помен на гробници у коjоj почива око осам стотина бораца ЈВуО, а коjа се налази на познатом бањалучком излетишту Шибови, поред планинарског дома.

Свету архиjереjску литургиjу и парастосе служиће митрополит Амфилохиjе, владика Јоаникиjе и свештенство Захумско-херцеговачке и Бањалучке епархиjе.

– Информациjа о томе да се на брду Шибови налази масовна гробница у коjоj су сахрањени борци ЈВуО доспела jе у jавност jош деведесетих, а инициjативе Равногорског покрета, потомака жртава и родољубивих удружења за обележавање тог пута страдања постоjе већ дуже година. Тако jе група удружења узела на себе да реализуjе обележавање 70 година страдања, али и да се обави истраживање. Као jедно од удружења коjе ће учествовати у обележавању, покушали смо да сумирамо сазнања путем науке и литературе, али и сведочења и доступних докумената – каже Предраг Лозо из Удружења студената историjе „Др Милан Васић“, коjе jе jедно од организатора.

Подсетимо, у септембру прошле године, Равногорски покрет отаџбине Српске обавестио jе jавност да се на популарном бањалучком излетишту Шибови налази масовна гробница са припадницима ЈВуО коjе jе погубила комунистичка власт.

После више децениjа, сведок коjи jе од куће дотеран да закопава лешеве убиjених показао jе места на коjима jе, по његовом казивању, закопано до 1.000 четника Павла Ђуришића.
Уништена документациjа

Заробљеници су jедно време били смештени у насељу Лауш, а побиjени су ноћу, углавном маљевима и хладним оружjем. По сведочењу Миодрага Ченића, коjи jе као 16-годишњак учествовао у затрпавању гробнице, на истом месту су од тада, па децениjама после, комунистички прваци организовали игранке, прославе и народна весеља.

Систем коjи jе тада владао, ниjе дозвољавао никаква обележавања стратишта или помене чак ни у Дракулићу, Шарговцу и другим стратиштима где су усташе убиjале српске цивиле, па су и о овоj гробници сведоци морали да ћуте у страху за живот, а постоjећа документациjа jе углавном она коjа jе, вероватно грешком, промакла тадашњим цензорима.

– О свему томе постоjи веома мало документациjе. Постоjе сведочења и нешто мало секундарне документациjе. У извештаjима 14. партизанске дивизиjе из тог периода наводи се да постоjи велики броj заробљених четника, а онда се томе губи траг. Према сведочењима, локално становништво jе два дана учествовало у закопавању, а заробљеници, углавном Црногорци, били су пре тога смештени у насељу Лауш.
Тачан броj би било тешко утврдити, али уколико jе 20-30 младића два дана, од уjутро до увече, учествовало у затрпавању гробнице, може се рећи да се ради о великом броjу људи – каже Предраг Лозо.

Пише: Ненад Деспот

Извор: Press Online Republika Srpska

Везане виjести:

Гробнице Лиjевча поља – Jadovno 1941.

Гроб нема страна – Jadovno 1941.

Матиjа Бећковић: ЛИШЕНИ ЖИВОТА И СМРТИ – Jadovno 1941.

боговац: на прољеће откопавање масовне гробнице равногораца