Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Лист Срба Дубровчана ,,Дубровник” пратио jе сарадњу Матице српске из Дубровника са српским установама и друштвима у другим краjевима Југославиjе. Краjем 1937. одржана jе у Београду претходна конференциjа за оснивање Савеза српских културних и просветних друштава. Изабран jе акциони одбор, а шира конференциjа, на коjоj jе требало да се изабере извршни одбор планирана jе 27. фебруара 1938. на Светог Саву. Конференциjу jе отворио претпредседник главног одбора ,,Просвjете” из Сараjева др. Воjа Бесаровић. Из његовог говора о циљевима Савеза ,,Дубровник” пренео jе: ,,Животни интереси циjелог нашег народа … су тражили и траже да се просвjећеност као битни услов сваког народног, духовног и кулурног напретка у свима слоjевима народа што више и што брже прошири … По мишљењу наших наjистакнутиjих jавних радника…. жељени максимум успjеха и регулисања правилног рада приватних културно-просвjетних установа и друштава … постићи ће се наjсигурниjе ако се формира врховно тиjело коjе ће давати потицаjа и импулса за поjедине културно-просвjетне акциjе, па одређивати и изналазити средства и методе за остваривање тих акциjа; тиjело коjе ће радити на регулациjи међусобног односа поjединих приватних установа и друштава, на подjели рада међу њима, као и њиховоj међусобноj колаборациjи; тиjело коjе ће савjетом, а по могућству и материjално помагати поjедине приватне установе и друштва у њиховом раду; тиjело коjе ће нашим званичним и државним просвjетним надлештвима бити помагач и савjетник у њиховоj акциjи на пољу просвjећивања и спровођења опште просвjетне политике. И наjпослиjе форум гдjе ће се расправљати и претресати поjедини проблеми наше опште просвjетне политике па настоjати да се ти проблеми и риjеше.” На конференциjи Матицу српску из Дубровника заступао jе професор универзитета Владимир Ћоровић.(1)

У просториjама Српског културног клуба у Београду 27. фебруара 1938. одржан jе састанак српских културних друштава и установа из Југославиjе. „Матицу Српску“ из Дубровника заступао jе др. Владимир Ћоровић. На састанку jе основан Савез српских културних друштава. Оснивачкоj скупштини присуствовали су изасланици ових друштава и установа : Српске краљевске академиjе, Матица српских из Новог Сада и Дубровника, Српске књижевне задруге, Кола српских сестара, Коларчевог универзитета, Српског културног клуба, сараjевске „Просвете“, Привредника, Савеза народних универзитета из Јужне Србиjе и Спасићеве задужбине. Изабрана jе привремена управа у коjу су ушли Павле Поповић; др. Владимир Ћоровић; Слободан Јовановић; Русомир Јанковић, председник Касациjе; Драгиша Васић; др. Васа Чубриловић; Мирка Груjић за Коло српских сестара; др. Воjа Бесаровић за „Просвету“; др. Александар Моч за „Матицу Српску“ у Новом Саду; др. Милан Влаjинац за Задужбину Николе Спасића; Аврам Филиповић за „Привредник“; Светозар Барбић за „Матицу Српску“ из Дубровника и Првослав Сланкаменац за Савез народних универзитета из Јужне Србиjе. (2)

Лист ,,Дубровник” пратио jе рад Савета. На скупштини Савета српских културних друштава и установа почетком 1939. у Београду др. Ћоровић jе истакао : „Оснутак Матице српске у Дубровнику дjело jе такође приватне инициjативе, а и данас, као и приjе, културни успjех нашег рада у Дубровнику овисит ће од успjеха, коjе ће му моћи створити његова приватна средина”. На краjу jе др. Ћоровић jош jедном нагласио важност приватне инициjативе за промицање Српства. (3)

Дубровачки Срби били су изложени све већем притиску хрватских сепаратиста коjи су их подсећали на могућност повратка 1914. Лист ,,Дубровник” разматрао jе развоj прилика у Дубровнику после Првог светског рата : ,,Али како су послиjе рата, кроз ова два децениjа шjегли у наш град многи, за праве дубровчане туђа и необична соjа, да се удруже са онима коjи су своjе “патриотске” осjећаjе оставили на вjечно сjећање Дубровнику и Дубровчанима 1914 године”. (4) Лист ,,Дубровник” пренео jе из ,,Самоуправе” од 31. jула 1937. чланак под називом ,,Немили догађаjи у Дубровнику” у коме се истиче : ,,Послиjе прославе Мачековог имендана и послиjе jедног харангираjућег говора … проф. Мишетића, … дошло jе у ноћи до немилих демонстрациjа и разбиjање излога. Страдале су само оне радње, коjе нису извjесиле племенску заставу и коjе не сматраjу имендан г. Мачека — ,,државним празником”. Г. Мишетић jе приjетио како ће се пролити крв и споменуо jе Србе … Судећи по свему извjесна господа jавни и таjни провокатори желе да се опет понови 1914 година. Али нека не забораве, да послиjе 1914 долази 1918” (5)

У листу ,,Дубровник” у чланку ,,Његуjмо вjерску сношљивост” истиче се : ,,Нека становита клика лакрдиjаша и лармаџиjа код нас у Дубровнику, искоришћуjе сваку прилику да искаже своj пркос и одвратност против сваке пристоjности, реда, складности и поштовања друштвених обичаjа, да тим покаже своjе заостаjање у култури, своjу неуглађену ћуд, необуздан карактер. Отпорни према свему што jе отмено и племенито, jер сами оскудиjеваjу племенитим осjећањима, ти људи траже како ће да покажу своj инстинкт рушења, мизерност духа и ограничење ума. Може се рећи да никаква свечаност, била религиозна, политичка, народна или ма коjа друга, не може да прође, а да jе они не зачине провокациjама и излиjевима мржње против свакога ко се с њима не слаже. Ми смо више пута забиљежили понеку њихову бравуру : ономадне о католичком Божићу и новоj години, данас о православном Божићу, а сутра ће избити опет неко изненађење. … Стари jе обићаj у Дубровнику гдjе има и католичког и православног свиjета, да се поштуjу узаjамно сви велики празници, и да се, у име тога, трговачке радње држе затворене за циjело вриjеме празника. Данас jе требало да се одустане од тога лиjепог … обичаjа, па да се наjљепши вjерски и народни празник профанише и истакне разлика између католичког и православног елемента и помути братска слога и поштовање коjе међу нама влада. Зато су два три коловође те мафиjе хтjели да утjечу и на саме власти, па су обигравали около католичких трговаца у главноj улици Краља Петра Великог и улици Краљице Мариjе, наговараjући их да отворе своjе радње као и у обичне дане, и за то дрско своjе предузеће, они су били тако смиони, да су узалуд тражили подршке и у цркви, гдjе се чуjе само риjеч молитве, братске љубави, … а не мржње и неприjатељства. Јер само са таквим осjећањима може да буде сношљив оваj наш заjеднички живот коjи нам jе усуд досудио и кога се не можемо ни за чиjу љубав риjешити, jер нико не може да живи изван своjе коже. Међутим са задовољством истичемо да jе мафиjа … пропала, jер су трговачке радње биле затворене, како смо и ишчекивали. … Само било би вриjеме да напусте овакве и сличне покушаjе и жеље да освjежаваjу своjе старе, предратне навике, … па ако им се дослиjе све кроз прсте гледало и пуштало да буне народ своjим … илузиjама, то треба да престане.” (6)

Због хрватских притисака коjи су се поjачали са стварањем Бановине Хрватске дубровачки Срби су се надали помоћи Србиjе. У листу ,,Дубровник“ од 16 децембра 1939. обjављено jе да су Срби Дубровчани честитали Слободану Јовановићу 70-и рођендан. Том приликом су му упутили телеграм : ,,Барду српске науке, од чиjе акциjе на челу Српског Клуба данас српство очекуjе своj препород ради сретниjе и боље његове будућности, Срби Дубровника честитаjу седамдесетгодишњицу, желећи Му дуг живот и здравље на радост нациjе и срећу државе“. (7)

Лист Срба Дубровчана ,,Дубровник” пратио jе рад и сарадњу Матице српске из Дубровника са српским установама и друштвима у другим краjевима Југославиjе. Краjем 1937. одржана jе у Београду претходна конференциjа за оснивање Савеза српских културних и просветних друштава.У просториjама Српског културног клуба у Београду 27. фебруара 1938. одржан jе састанак српских културних друштава и установа из Југославиjе. На састанку jе основан Савез српских културних друштава и изабрана привремена управа. Истовремено дубровачки Срби били су изложени све већем притиску хрватских сепаратиста коjи су их подсећали на могућност повратка 1914. Због хрватских притисака коjи су се поjачали са стварањем Бановине Хрватске дубровачки Срби су се надали помоћи Србиjе.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене:

1.,,Савез српских културних друштава”, ,,Дубровник”, Дубровник, 4 Децембар 1937, бр. 45, стр. 3;
2.„Основан jе Савет српских културних установа и друштава …“, „Правда“, Београд, 28.фебруар 1938, стр. 8; „ Савез српских културних установа”, бр. 9, „Дубровник”, 5 марта 1938, Дубровник, стр. 2;
3.„Скупштина „Савета српских културних друштава и установа”, бр. 6, „Дубровник”, 11. фебруара 1939, Дубровник, стр.4;
4.[,,Нова Југославиjа”, ,,Дубровник“, Дубровник, 15 Јануара 1938, бр.2, стр. 2;
5.,,Одjеци с Плаце дубровачке”, ,,Дубровник“, Дубровник, 7 Август 1937, бр. 28, стр. 2;
6.,,Његуjмо вjерску сношљивост”, ,,Дубровник“, Дубровник, 14 jануара 1939, бр. 2, стр. 4;
7.Значаjна седадесетгодишњица“, ,,Дубровник“, Дубровник, 16 децембра 1939, бр. 50, стр. 4;

Извор: ВИДОВДАН

Везане виjести:

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику