Руско Соколство у Краљевини Југославији

Руски соколи у Врању

Чеси су сматрали да jе соколство установа коjа jе позвана да поведе културну борбу против Немаца у свим словенским земљама. Зато су ширили  соколство код свих словенских народа. На териториjи Русиjе соколство jе први пут организовано шездесетих година 19 века у чешким колониjама у Волињскоj. У Русиjи се осећала потреба за оснивањем соколских друштава, али ниjе било довољно стручних лица, да организуjу рад. Чешки соколи послали су своjе наjбоље предњаке у Русиjу. Соколи из Чешке били су учитељи гимнастике у руским средњим школама.(1) Руска бирократиjа дуго jе ометала оснивање соколских друштава у Русиjи.  Међу противницима соколства у рускоj штампи били су конзервативци коjима су се привиђале „револуциjе” и кадети (уставни демократи) коjи су се боjали да ће соколи унети у редове руске омладине народну свест и сузбити космополитизам. Упркос томе соколски гимнастички систем уводио се постепено у све руске школе и у воjску. Савез  Руског соколства  своjе порекло  води  од Тифлиског  гимнастичког  друштва  „Соко“ основаног 1907. (2)

Убрзо после Тифлиског друштва основано jе 40 соколских друштава. Савез jе  основан  4. jуна 1910. од стране соколског друштва у Петрограду, Тифлиског, Одеског и Руског сокола у Москви. О Ускрсу 1911. у Москви jе одржана главна скупштина руског сокола, на коjоj jе учествовало 50 изасланика. За старешину Савеза изабран jе Александар Степанович Гижицки. Седиште Савеза било jе у Петрограду.  (3)  Савезна скупштина одлучила  jе да се соколство подели на жупе и да ступи у везу са осталим словенским соколством. Савез jе обухватио 60 друштава, гласник савеза био jе лист „Соко”. Припреман jе слет 1915. у Петрограду.(4)  У сваком губерниjалном граду било jе соколско друштво. Приликом I свесловенског соколског слета у Прагу руске соколе у Праг довезли су посебни возови из  Петрограда и Киjева. Руска соколска друштва ширила су словенску мисао, и тако допринела да  Русиjа 1914. стане на страну тешко угрожене Србиjе. У очи рата руско соколство приредило jе словенске манифестациjе у Москви и Петрограду. На почетку Првог светског рата ступило jе  80% руских сокола у редове руске воjске, да се боре за  ослобођење Словена. Од њих jе 70% погинуло у карпатским горама, мазурским мочварама и на Балкану. (5)

После бољшевичког преврата било jе у Русиjи око 6.000 сокола.  Совjетска влада jе 1922. дозволила обнову Савеза Руског Соколства и увела соколски систем телесног вежбања у воjску. Исте године jе Соколство наступило у Петрограду са 2.000 вежбача. Влада jе тражила да Руски Соко националне боjе замени црвеном. Совjетскоj влади сметала jе соколска идеологиjа, нарочито идеjа  словенске солидарности па jе 1923. распустила Соколство. (6) Бољшевици су употребили руске соколске предњаке за оснивање гимнастичких друштава “шпартака”, а касниjе за своjу нову “фискултуру”. Власт jе прогањала  све коjи су били вође руских сокола. Руски соколи у емиграциjи  радили су на обнови руског соколства. На  VII  свесоколском слету у Прагу 1920.  учествовало jе неколико десетака руских сокола. Настоjањем професора Јастребова основано jе у Прагу руско гимнастичко соколско друштво. Повратком др. Вергуна из Америке друштво jе почело да ради. Оснивана су соколска друштва у свим краjевима где се налазила руска средњошколска и високошколска омладина, у Чешкоj, Југославиjи, Бугарскоj, Балтичким државама и Францускоj. (7)

После Првог светског рата Краљевина СХС. примила jе велики броj руских избеглица. Бивши руски соколи наставили су своj рад у чешким и jугословенским соколским друштвима, у форми руских одсека. Основали су 1923. Савез   руског  соколства   у иностранству, коjи jе на конгресу у Варшави 1925. приступио Свеславенском соколском савезу. После бољшевичке забране соколства у Русиjи Савез   руског соколства   у  иностранству,   био  jе  претставник  руске  националне  и  соколске идеjе. Циљ  руског  соколства  био  jе  да  шири  соколство  код  руских   избеглица, да   ствара  кадрове  руских  сокола (соколица)  и   васпитање  омладине, нараштаjа и  деце  у  руском  националном  духу. Поjедина руска соколска друштва и гнезда постоjала су у Францускоj, Бугарскоj, Немачкоj, Литавскоj, Латвиjи, у Сириjи и Африци и Карпаторуски соколски савез у Америци. Покраjински  Савез  Руског  Соколства  у  краљевини СХС у Земуну био  jе  део Савеза   руског  соколства   у иностранству.  Устав jе одобрен од старешинства  ЈСС 3. маjа 1926.  У старешинству Покраjинског Савеза Руског Соколства били су 1926. староста Владимир Пољански; начелник Камбулин (Београд); начелница А. Колобова (Београд); благаjник А. Капша (Земун); секретар Н. Ржевски (Земун); просветно одељење В. Манакин (Загреб); делагат ЈСС био jе Ђуро Паунковић. У старешинству ПСРС 1929. били су староста  Виктор Александрович Артамонов; I заменик старосте Роман Константинович Дреjлинг; II заменик старосте Борис Михаjлович Орjешков. Начелник : Дмитриj Иљич Камбулин; I заменик начелника А.Р. Ган; II заменик начелника Н. Ржевскиj. Начелница О. Шидловскаjа; председник културно просветног одбора А. Земљаницин; таjник Василиj Михаjлович Пронин. (8)   Руски соколски одсеци постоjали су код соколских друштава у Београду, Земуну и Загребу. Руска соколска гнезда била су 1926. Александрово на Крку, Бакар, Бугоjно, Цеље, Чрна при Преваљах, Дарувар, Доњи Михољац, Дрвар, Дубровник, Горња Радгона, Горњи град, Гушће код Сиска, Храсник, Књажевац, Крагуjевац, Кршко, Лашко, Љубљана, Лозница, Межица при Преваљах, Неготин, Ниш, Нови Пазар, Нови Сад, Осиjек, Оточац, Панчево, Петроварадин, Сл. Пожега, Приjедор, Прокупље, Раjловац код Сараjева, Сараjево, Сисак, Скопље, Шабац и Заjечар. Било jе 30 гнезда. (9)

Избегли руски соколи наставили су своj рад у Београдском и Земунском друштву. У Земуну су наставили рад Феодор Гопуренко, Иван Митрохин и И. Максутов. Прва двоjица су били предњаци Тифлиског соколског друштва и наставили су да раде у земунском соколском друштву. Њиховим залагањем  добило jе земунско друштво на Слету у Осиjеку две дипломе и то jедну за мушкарце а другу за жене.(10)

Руски  соко у Земуну  основан  jе  jуна 1922. Био jе културно средиште руске избегличке заjеднице у Земуну. У друштву jе 1930. било 99 чланова, 13 нараштаjаца и 36 деце. Редовно jе истицало зидне новине, повремено jе издавало своj лист, као и неколико стручних књижница, дописница и слично. Друштво jе имало сопствену књижницу смештену у сутерену Српског дома. Поседовало jе  око 2.900 књига, коjима су се служили сви Руси у Земуну. Организовало jе забаве и предавања, поводом стогодишњице Пушкинове смрти одржало jе свечану седницу са предавањем, декламациjом и концертом. Обележавани су и други значаjни датуми из повести руског народа. Друштво jе емитовало сребрни спомен прстен с  натписом „Памти Русиjу”. Друштвена застава освећена jе у Дечачкоj школи, а присуствовали су земунски градоначелник др Ђорић, генерал Милан Вуковић, изасланик министра воjске и морнарице и командант Коњичке школе, више jугословенских и руских генерала и друге угледне личности. Застава jе предата заставнику Дреjлингу (11). Редовно су одржаване руске jавне вежбе и академиjе, од коjих jе посебно била свечана академиjа одржана 7 марта 1937, поводом петнаестогодишњег jубилеjа друштва. Свечана академиjа одржана jе у Дому Краља Александра I у Земуну  под покровитељством кнегиње  Олге. Старешина друштва Владимир Николаjевич Пољански захвалио се дародавцу друштвене заставе кнегињи Олги (12). Дом Краља Александра I у Земуну  jе после Другог светског рата срушен, а на месту где се налазио подигнута  jе спортска дворана „Пинки“.

Соколи су  одржали  слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб jе дошло 12.000 сокола из Србиjе, Воjводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмациjе, Словениjе, Хрватске, Међумурjа и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегациjа Пољског соколства. На II Југословенском Соколском сабору коjи jе одржан заjедно са слетом закључено jе оснивање Свесловенског Соколског Савеза. (13)  Конгрес Руског Заграничног Соколства одржан jе jануара 1928. у Земуну.

Руски Дом  био jе центар руског соколства у Београду. У њему jе 1937. Руски отсек Соколског друштва Београд–Матица приредио свечану просветну академиjу. Приказиван jе комад „Талисман” у позоришноj сали Руског дома. Комад су написали чланови отсека. (14) Руски отсек Соколског Друштва Београд-Матица имао jе 1931. 257 чланова, 40 нараштаjаца и 159 деце. (15) У утакмицама Соколске жупе Београд учествовали су и руски соколи из Земуна. У позоришноj сали Руског дома 20 jуна 1937. одржали су руски соколи свечану академиjу, у коjоj jе учествовало 6 друштава из Покраjинског Савеза руског Соколства у Југославиjи.  Руски соколи из Земуна извели су апотеозу академиjе. У првоj  слици апотеозе  приказано jе весеље у предратноj Русиjи, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала jе чежњу руских сокола за обновом националне Русиjе и њихову наду да ће Русиjа васкрснути jака и препорођена. (16) У соколскоj поворци од летњег вежбалишта Соколског друштва Београд-Матица ка  Славиjи и даље према  Народном позоришту 21. jуна 1937. учествовали су руски соколи и 360 бугарских „Јунака”.  Руски соколи наступали су са 8 руских застава, 130 руских сокола, 104 руске соколице и 24 руска музичара. Напред су ношене заставе а затим су ишле старешине jунака и сокола са музиком. Бугари су били у jуначким одорама а jунакиње у одорама и народноj ношњи. Затим су ишли руски соколи из Југославиjе, Француске и Бугарске. После њих београдски соколи у одорама, чланице у одорама и народним ношњама из разних краjева Југославиjе, сеоске соколске чете и соколска коњица. Поворка дуга преко два километра, била jе поздрављена од десетина хиљада београђана. Соколи из чета на селу оставили су утисак на посматраче коjи су поздрављали : „Живели Шумадинци ! Живели Сремци ! Живили народни соколи ! …” После поворке одржан jе збор на тргу код споменика кнезу Михаjлу. Говориле су старешине сокола, старешина витошке jуначке области Иван Анастасов, министар за физичко васпитање др. Јосип Рогић и други. У име Сверуског заграничног Соколства говорио jе Дреjлинг и истакао : „Ми смо одувек знали и волели Балкан, jер ту живе наша браћа. Нарочиту љубав осећамо данас. Особито смо радосни што смо узели учешћа на слету jер посматрамо како се грле и љубе два блиска брата – Соко и Јунак … .” (17)

Руски соко jе у почетку био секциjа jугословенског соколства са широком аутономиjом деловања. Министарство унутрашњих дела Краљевине „Указом о руском соколству” маjа  1930.  дало jе Руском соколу потпуну самосталност. У Београду, Земуну, Врању и Новом Саду Руски соко издавао jе своjе часописе а штампано jе и неколико брошура.  Управа Савеза Руског Сокола прешла jе 1933. из Прага у Београд. Исте године изабран jе нови староста, генералштабни пуковник Роман Константинович Дреjлинг. Изабрана jе нова Управа Савеза и усвоjене идеjне основе Руског соколства. Руски  соко био jе ванстраначка  организациjа  доступна  свим  народима Русиjе, без  обзира  на  веру, политичка  уверења, различите  националне и  племенске  припадности. Савез  jе окупљао 70 друштава и гнезда са више од 6.000 активних чланова (18). Устав Савеза руског Соколства одобрен jе државних органа Краљевине Југославиjе 24. маjа 1934. VII главна скупштина Савеза руског Соколства одржана jе у Загребу. (19)

Савез руског Соколства  одржао jе 23. jуна 1937. у Београду редовну VIII Главну скупштину  и прославу тридесетогодишњице руског соколства. Скупштина jе одржана у позоришноj сали Руског дома, а присуствовао jе Митрополит Анастасиjе, поглавар Руске цркве ван граница Русиjе, претставници  Савеза Сокола Краљевине Југославиjе, Савеза бугарских Јунака и многих руских националних организациjа. Након свечане седнице присутни гости прегледали су руску соколску изложбу, коjа jе приказала живот и рад руских сокола у току 15 година ван њихове отаџбине, како у Југославиjи, тако и у другим земљама широм целог света. Нарочито jе приказан рад Руског Соколства у Југославиjи, а у вези са тим изложба Руског Соколског отсека у Земуну, коjи jе изложио историjат Покраjинског Савеза Руског Соколства у Југославиjи, коме jе био оснивач. Том приликом jе приказан филм из историjе руског и целокупног словенског соколства. На скупштини jе било 123 делегата и то : из Југославиjе, Француске, Бугарске и Чехословачке, а била су достављена пуномоћjа из Америке, Кине, Пољске и Латвиjе. (20)

На V покраjинском слету у Скопљу 1937. учествовали су руски соколи. У Народном позоришту одржана jе свечана соколска академиjа у присуству делегата ЧОС, руског Соколства, целокупне управе Савеза Сокола и слетског одбора.  На краjу академиjе изведена jе апотеоза „Свесловенство” од чланова руског одсека друштва Скопље Матица уз суделовање нашег чланства одевеног у народну ношњу. Први део био jе симболична слика, а у другом делу приказиване су руске, чешке, словачке и  пољске народне игре.

На Видовдан 28 jуна 1937. одржан jе помен у Храму славе. После помена соколска поворка кренула jе од соколског дома. У поворци су били соколска коњица, соколска музика друштва Скопље Матица, управа Савеза сокола, савезна застава, представници ЧОС, руског Соколства, слетски одбор, чланство у чехословачким народним ношњама, застава руског сокола, чланови и чланице руског сокола, све соколске жупе ССКЈ са заставама. Поворка jе прешла преко гвозденог моста па наставила кеjом краља Александра, улицом краљице Мариjе, преко Обилића венца и улице краља Петра стигла пред Официрски дом на тргу Краља Петра. (21)

Соколска жупа Београд приредила jе марта 1938. Бал словенских народа у просториjама  Соколског друштва Београд Матица у Делиградскоj улици. На балу су два пара чланова  и чланица  руског сокола из Земуна извели  “Козачок”. (22)

Руски соколи су упркос недостатку новца приређивала таборовања за своjе чланове. Руско соколско друштво у Осиjеку приредило jе 1939. трећу годину за редом логоровање деце и женског нараштаjа у Воћину за 19 учесника. На летовању jе био дневни ред : jутарња гимнастика, просветни рад из националних предмета, купање, шетња и игре. Храна jе била раздељена на пет оброка. Након 29 дана деца и нараштаj вратила су се у Осиjек свежа и опорављена. Мушки нараштаj био jе 1939. у покраjинском логору у манастиру Милково (Лапово), где jе прошао течаj воjне обуке I степена. (23)

Руски соколи у Београду приредили су 8. децембра 1940, у Руском дому свечано молепствиjе у част светог Ђорђа. Присуствовали су старешина Покраjинског Савеза Руског соколства Дреjлинг, жупски старешина Артаманов, таjник Бауков, просветар Јелачић … . Било jе присутно броjно чланство у соколским одорама.  Увече jе одржан други део свечаности. Чланови и подмладак положили су свечани завет, коjим су се заклели, да ће чувати руско име и са достоjанством вршити соколске дужности и радити на свестраном културном развоjу свог народа и духовном уjедињењу словенства. Говорио jе старешина Дреjлинг, после чега jе изведен програм свечане академиjе. (24)

На краjу Другог светског рата  руске установе и друштва у Југославиjи кренуле су у ново избеглиштво пред наступањем Црвене армиjе и партизана. Ухапшен jе староста Дреjлинг, авионом пребачен у СССР и тамо ликвидиран у логору. Генерал Вjачеслав Матвеjевич Ткачов, новосадски староста, био jе репатриран у СССР, на робиjу. (25)

Руски соколи били су добровољци у рускоj воjсци у Првом светском рату. Већина њих погинула jе у рату. После доласка бољшевика на власт руски соколи били су забрањени. Међу руским избеглицама коjе jе примила Југославиjа били су чланови руског сокола.  Соколи у Југославиjи тежили су да им на сваки начин помогну. Прво су радили у већ постоjећим соколским друштвима а после су оснивали своjе секциjе у оквиру друштава па и посебна руска друштва. Наjактивниjе руско соколско друштво било jе у Земуну. Ту jе било седиште Покраjинског  Савеза  Руског  Соколства.  Пред долазак партизана  велики део руске емиграциjе побегао jе из Југославиjе.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1. Н.Д.Д.,  „За руске Соколе !”,  „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 1, стр. 28; „Руско соколство у нашоj држави”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1926, бр. 23, стр. 247;
2. „Српски Соко“, Сремски Карловци, 13. (26) jануара 1910, бр.6, стр. 120;
3. „Српски Соко“, Сремски Карловци, 8 (21) маjа 1911, бр. 7, Год. V, стр. 119;
4. Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.23; Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, I, Београд, 1934, стр. 185;
5. „Двадесет година Савеза руског Соколства”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. jануара 1931, бр. 1, стр. 2;
6. Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.23;
7. „Двадесет година Савеза руског Соколства”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. jануара 1931, бр. 1, стр. 2;
8. „Руско соколство у нашоj држави”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1926, бр. 23, стр. 247; Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.23; Југословенски Соколски календар 1930, Љубљана,стр.139;
9. „Руско соколство у нашоj држави”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1926, бр. 23, стр. 247;

10.  Н.Д.Д.,  „За руске Соколе !”,  „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 1, стр. 28, 29; Мирослав Воjновић, „Соколска Жупа Београд”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 2, стр. 49;

11.  Бранко Наjхолд, „Хроника земунског спорта“, Алтера Београд 1989,стр.40;

12.  М.Ј. „Јубиларна академиjа Руског сокола у Земуну”, „Око Соколово“, Београд, 1 маj 1937, бр.6, стр.120;

13.  „Споменица Соколског друштва у Староj Пазови 1906-1931.”, Штампариjа „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;

14.  Вести, „Око Соколово“,  Београд, 1 маj 1938, бр.5, Год.II, стр.129;

15.  Југословенски Соколски календар 1931, Љубљана, стр.167;

16.  „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, “Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 177, 178; 

17.   Ст. Павловић, „Соколска поворка кроз Београд и збор на тргу код споменика”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.192-193;

18.  Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.23;

19.  Н.К. „VIII Главна скупштина Савеза руског Соколства”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 jули 1937, бр. 21, стр. 10;

20.  „VIII Главна скупштина Савеза руског соколства”, „Око Соколово“, Београд, 6.септембра 1937, бр.8,  стр.180-181; 

21.  Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу jугословенско Соколство достоjно jе прославило 25-годишњицу ослобођења наших jужних краjева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 jули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;

22.  „Жупски бал Словенских народа”, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр.68;

23.  „Логоровање деце и женског нараштаjа”,  „Братство”, Осиjек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр.218;

24.   „Из Руског соколства”,  „Соколски Гласник”, Београд, 13 децембар 1940, бр. 50, стр. 4;

25.  Бранислав А. Жорж, Исто;

Везане виjести:

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …