Није заборавио крсну славу

Споменик Ивану Црноjевићу на Цетињу

Махмут Бушатлиjа: Ја и моjе Бушатлиjе „увиjек смо били Срби са муслиманском подлогом…”

Го­спо­дин Мах­мут Бу­ша­тли­jа, да­кле, има jа­сан пре­глед свог ет­нич­ког по­ри­jе­кла и код ње­га уопште не­ма ди­ле­ме ко jе и шта jе – ка­же исто­ри­чар про­фе­сор Пре­драг Ву­кић. Он се за­и­ста све ове го­ди­не и де­це­ни­jе осjе­ћао као Ср­бин му­сли­ман­ске вjе­ре. Ни­кад ни­jе био оп­те­ре­ћен исламизмом. Су­пру­га му jе Ду­брав­ка, ро­ђе­на Кри­во­ка­пић, по­ри­jе­клом, из око­ли­не Це­ти­ња, из Ка­тун­ске на­хи­jе, а ра­ди као шмин­кер у Ате­љеу 212 у Бе­о­гра­ду.

И њу сам та­ко­ђе упо­знао. Има­jу дви­jе кра­сне ћер­ке и обjе но­се ста­ро­за­вjет­на, ста­ро­jу­деj­ска име­на – Ха­на и Леа. Ха­на на jе­вреj­ском зна­чи ми­лост, за­хвал­ност и код нас би се то име мо­гло пре­ве­сти као Ми­ло­дар­ка или не­ко та­ко слич­но, а и са­мо хри­шћан­ско име Ана jе из­ве­де­но од тог ста­ро­jу­деj­ског име­на Ха­на. И Леа jе ста­ро­за­вjет­но име, ма­да се оно jа­вља и у ла­тин­ском jе­зи­ку и зна­чи ла­ви­ца.

Ко­ли­ко сам jа мо­гао да за­кљу­чим – ве­ли да­ље Ву­кић – кад jе у пи­та­њу го­спо­дин Бу­ша­тли­jа, сада Стан­ко, ра­ди се о из­у­зет­но про­ду­хо­вље­ном чо­вjе­ку, чо­вjе­ку ши­ро­ке кул­ту­ре. Ка­ко он ни­jе ра­стао са му­сли­ма­ни­ма ни­ти ста­са­вао и жи­вот про­вео у не­коj бо­сан­скоj ка­са­би, он не­ма никаквих оп­те­ре­ће­ња и ни­jе ни на ко­jи на­чин под­ле­гао ср­бо­фо­би­jи. То што jе до­бар дио жи­во­та про­вео у Бе­о­гра­ду, ви­дио и упо­знао сви­jет, jа­сно jе да jе сам из­гра­дио своj жи­вот­ни став и самостал­но до­шао до увjе­ре­ња да jе он ет­нич­ки Ср­бин, али он ни у том по­гле­ду ни­jе оп­те­ре­ћен оним па­ла­нач­ким ду­хом. По­што jе ду­го жи­вио и ра­дио и на за­па­ду код ње­га се фор­ми­рао jе­дан ин­тер­на­ци­о­нал­ни, ко­смо­по­лит­ски дух, али, по­на­вљам, са jа­сно де­фи­ни­са­ним срп­ским национал­ним осjе­ћа­њем и за ме­не ни­jе ни­ка­кво из­не­на­ђе­ње ње­го­ва са­да­шња од­лу­ка, jер са­мо та­ко сна­жни, са­мо­стал­ни ду­хо­ви мо­гу да до­но­се та­ко круп­не од­лу­ке – да се у да­том тре­нут­ку вра­те вjе­ри сво­jих пре­да­ка. Љу­ди ко­jи жи­ве у за­би­ти­ма, из­ло­же­ни сва­ко­вр­сним при­ти­сци­ма среди­не у ко­jоj жи­ве, не мо­гу да се од­лу­че на та­кве ко­ра­ке.

У jе­ди­ном крат­ком ко­мен­та­ру за но­ви­не, го­спо­дин Мах­мут Бу­ша­тли­jа jе по­но­вио да jе то био његов лич­ни чин и же­ља да се вра­ти ко­ри­jе­ни­ма. Он jе ис­при­чао ка­ко га jе дjед jед­ном, jош док jе био млад и са­свим не­за­ин­те­ре­со­ван за те ства­ри, упи­тао да ли зна да jе ње­го­ва кр­сна сла­ва Све­ти Ни­ко­ла, од­но­сно да jе то сла­ва ње­го­вих пре­да­ка Цр­но­jе­ви­ћа:

– Ја сам та­да био мла­ди ко­му­ни­ста и све то ме се та­да ни­jе мно­го до­ти­ца­ло – ка­зао jе Бушатлиjа, на­гла­ша­ва­jу­ћи да се ни­ка­да ни­jе осjе­ћао као му­сли­ман, од­но­сно да су он и ње­го­ви Бу­ша­тли­jе „уви­jек би­ли Ср­би са му­сли­ман­ском под­ло­гом”. Он с по­но­сом ис­ти­че да му jе су­пру­га Ду­брав­ка пра­во­слав­не вjе­ре, да су му обjе ћер­ке кр­ште­не у пра­во­слав­ноj цр­кви, а ни да за ње­га као марк­си­сту ни­кад ни­jе би­ло ди­ле­ме око ет­нич­ког по­ри­jе­кла. Он ни са­да не кри­jе да jе био марк­си­ста, али сма­тра да то ни­jе не­по­мир­љи­во са вjе­ром:

– То сам ре­као и ми­тро­по­ли­ту Ам­фи­ло­хи­jу и бе­о­град­ском над­би­ску­пу Хо­че­ва­ру и они су се сагла­си­ли са мном.

Го­спо­дин Бу­ша­тли­jа на­гла­ша­ва та­ко­ђе да ће ње­го­во но­во, кр­ште­но име би­ти упи­са­но са­мо у цркве­ним књи­га­ма кр­ште­них и да он са­да не­ће ра­ди­ти на то­ме да то ми­jе­ња и у свим лич­ним до­ку­мен­ти­ма и ис­пра­ва­ма…

Ле­ген­да

Је­дан ка­тун на пла­ни­ни Лу­ка­ви­ци зо­ве се Иван-бе­гов ка­тун. По ле­ген­ди, ту jе из­ди­зао Иван Црно­jе­вић (jе­дан тjе­снац у ко­jем jе, то­бож, бро­jао ов­це, зо­ве се и да­нас Иван-бе­го­во бро­jи­ло). У сред ка­ту­на се на­ла­зи jед­на огром­на сти­jе­на ис­под ко­jе jе, по до да­нас жи­воj при­чи jед­ног проље­ћа из­ми­ље­ла зми­jа и уву­кла се у ко­ли­jев­ку у ко­jоj су спа­ва­ли Иван-бе­го­ви си­но­ви близанци. По­што их ни­jе уjе­ла, њи­хо­ва маj­ка jе ски­ну­ла вjен­ча­ну бур­му с ру­ке, ста­ви­ла jе зми­jи око вра­та и пу­сти­ла да се вра­ти под ка­мен. Иду­ћег про­ље­ћа, зми­jа са бур­мом се вра­ти­ла и уjела оба си­на, а Иван-бег jе у знак сjе­ћа­ња на сти­jе­ни по­са­дио пла­нин­ску ру­жу ко­jа и са­да зеле­ни и цвjе­та.

И то jе био мо­тив за мно­ге за­пи­се, и књи­жев­на оства­ре­ња, а ха­џи Ра­до­ван Бе­ћи­ро­вић jе све то про­ту­ма­чио као пред­ска­за­ње по­ро­дич­не не­сре­ће:

„И та ру­жа Ива го­спо­да­ра
И дан да­нас ра­сте и бе­а­ра.
Опо­ми­ње на про­шлост да­ле­ку,
На Ива­на и жа­лост ве­ли­ку.
Да бит не­ће вак­та и ви­jе­ка,
Да по­ми­ри зми­jу и чо­вjе­ка…
Да ће Иван и др­жа­ва Зе­та,
Не­ста­ну­ти са кар­те сви­jе­та.
Ива­ну се та­ко и до­го­ди,
Он у ку­ћу цр­ну сре­ћу ро­ди.
Стан­ко оде те се по­и­сла­ми,
Ђу­ра же­на у Млет­ке пре­ма­ми…
У та­зби­ну у вуч­jу jа­зби­ну,
Ђе jе жи­вjет си­ро­ма­ху ма­на,
А не гор­ском ла­ву са бал­ка­на…

Пише: Будо Симоновић

К Р А Ј

Извор: Дан

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XIII

Споменик Ивану Црноjевићу на Цетињу

Махмут Бушатлиjа: Ја и моjе Бушатлиjе „увиjек смо били Срби са
муслиманском подлогом…”

Го[-]спо[-]дин Мах[-]мут Бу[-]ша[-]тли[-]jа, да[-]кле, има jа[-]сан пре[-]глед свог ет[-]нич[-]ког по[-]ри[-]jе[-]кла
и код ње[-]га уопште не[-]ма ди[-]ле[-]ме ко jе и шта jе – ка[-]же исто[-]ри[-]чар про[-]фе[-]сор
Пре[-]драг Ву[-]кић. Он се за[-]и[-]ста све ове го[-]ди[-]не и де[-]це[-]ни[-]jе осjе[-]ћао као Ср[-]бин
му[-]сли[-]ман[-]ске вjе[-]ре. Ни[-]кад ни[-]jе био оп[-]те[-]ре[-]ћен исламизмом. Су[-]пру[-]га му
jе Ду[-]брав[-]ка, ро[-]ђе[-]на Кри[-]во[-]ка[-]пић, по[-]ри[-]jе[-]клом, из око[-]ли[-]не Це[-]ти[-]ња, из
Ка[-]тун[-]ске на[-]хи[-]jе, а ра[-]ди као шмин[-]кер у Ате[-]љеу 212 у Бе[-]о[-]гра[-]ду.

И њу сам та[-]ко[-]ђе упо[-]знао. Има[-]jу дви[-]jе кра[-]сне ћер[-]ке и обjе но[-]се ста[-]ро[-]за[-]вjет[-]на,
ста[-]ро[-]jу[-]деj[-]ска име[-]на – Ха[-]на и Леа. Ха[-]на на jе[-]вреj[-]ском зна[-]чи ми[-]лост,
за[-]хвал[-]ност и код нас би се то име мо[-]гло пре[-]ве[-]сти као Ми[-]ло[-]дар[-]ка или не[-]ко
та[-]ко слич[-]но, а и са[-]мо хри[-]шћан[-]ско име Ана jе из[-]ве[-]де[-]но од тог ста[-]ро[-]jу[-]деj[-]ског
име[-]на Ха[-]на. И Леа jе ста[-]ро[-]за[-]вjет[-]но име, ма[-]да се оно jа[-]вља и у ла[-]тин[-]ском
jе[-]зи[-]ку и зна[-]чи ла[-]ви[-]ца.

Ко[-]ли[-]ко сам jа мо[-]гао да за[-]кљу[-]чим – ве[-]ли да[-]ље Ву[-]кић – кад jе у пи[-]та[-]њу
го[-]спо[-]дин Бу[-]ша[-]тли[-]jа, сада Стан[-]ко, ра[-]ди се о из[-]у[-]зет[-]но про[-]ду[-]хо[-]вље[-]ном
чо[-]вjе[-]ку, чо[-]вjе[-]ку ши[-]ро[-]ке кул[-]ту[-]ре. Ка[-]ко он ни[-]jе ра[-]стао са му[-]сли[-]ма[-]ни[-]ма
ни[-]ти ста[-]са[-]вао и жи[-]вот про[-]вео у не[-]коj бо[-]сан[-]скоj ка[-]са[-]би, он не[-]ма никаквих
оп[-]те[-]ре[-]ће[-]ња и ни[-]jе ни на ко[-]jи на[-]чин под[-]ле[-]гао ср[-]бо[-]фо[-]би[-]jи. То што jе
до[-]бар дио жи[-]во[-]та про[-]вео у Бе[-]о[-]гра[-]ду, ви[-]дио и упо[-]знао сви[-]jет, jа[-]сно jе
да jе сам из[-]гра[-]дио своj жи[-]вот[-]ни став и самостал[-]но до[-]шао до увjе[-]ре[-]ња да
jе он ет[-]нич[-]ки Ср[-]бин, али он ни у том по[-]гле[-]ду ни[-]jе оп[-]те[-]ре[-]ћен оним па[-]ла[-]нач[-]ким
ду[-]хом. По[-]што jе ду[-]го жи[-]вио и ра[-]дио и на за[-]па[-]ду код ње[-]га се фор[-]ми[-]рао
jе[-]дан ин[-]тер[-]на[-]ци[-]о[-]нал[-]ни, ко[-]смо[-]по[-]лит[-]ски дух, али, по[-]на[-]вљам, са jа[-]сно
де[-]фи[-]ни[-]са[-]ним срп[-]ским национал[-]ним осjе[-]ћа[-]њем и за ме[-]не ни[-]jе ни[-]ка[-]кво из[-]не[-]на[-]ђе[-]ње
ње[-]го[-]ва са[-]да[-]шња од[-]лу[-]ка, jер са[-]мо та[-]ко сна[-]жни, са[-]мо[-]стал[-]ни ду[-]хо[-]ви мо[-]гу
да до[-]но[-]се та[-]ко круп[-]не од[-]лу[-]ке – да се у да[-]том тре[-]нут[-]ку вра[-]те вjе[-]ри
сво[-]jих пре[-]да[-]ка. Љу[-]ди ко[-]jи жи[-]ве у за[-]би[-]ти[-]ма, из[-]ло[-]же[-]ни сва[-]ко[-]вр[-]сним
при[-]ти[-]сци[-]ма среди[-]не у ко[-]jоj жи[-]ве, не мо[-]гу да се од[-]лу[-]че на та[-]кве ко[-]ра[-]ке.

У jе[-]ди[-]ном крат[-]ком ко[-]мен[-]та[-]ру за но[-]ви[-]не, го[-]спо[-]дин Мах[-]мут Бу[-]ша[-]тли[-]jа
jе по[-]но[-]вио да jе то био његов лич[-]ни чин и же[-]ља да се вра[-]ти ко[-]ри[-]jе[-]ни[-]ма.
Он jе ис[-]при[-]чао ка[-]ко га jе дjед jед[-]ном, jош док jе био млад и са[-]свим не[-]за[-]ин[-]те[-]ре[-]со[-]ван
за те ства[-]ри, упи[-]тао да ли зна да jе ње[-]го[-]ва кр[-]сна сла[-]ва Све[-]ти Ни[-]ко[-]ла,
од[-]но[-]сно да jе то сла[-]ва ње[-]го[-]вих пре[-]да[-]ка Цр[-]но[-]jе[-]ви[-]ћа:

– Ја сам та[-]да био мла[-]ди ко[-]му[-]ни[-]ста и све то ме се та[-]да ни[-]jе мно[-]го до[-]ти[-]ца[-]ло
– ка[-]зао jе Бушатлиjа, на[-]гла[-]ша[-]ва[-]jу[-]ћи да се ни[-]ка[-]да ни[-]jе осjе[-]ћао као му[-]сли[-]ман,
од[-]но[-]сно да су он и ње[-]го[-]ви Бу[-]ша[-]тли[-]jе „уви[-]jек би[-]ли Ср[-]би са му[-]сли[-]ман[-]ском
под[-]ло[-]гом”. Он с по[-]но[-]сом ис[-]ти[-]че да му jе су[-]пру[-]га Ду[-]брав[-]ка пра[-]во[-]слав[-]не
вjе[-]ре, да су му обjе ћер[-]ке кр[-]ште[-]не у пра[-]во[-]слав[-]ноj цр[-]кви, а ни да за ње[-]га
као марк[-]си[-]сту ни[-]кад ни[-]jе би[-]ло ди[-]ле[-]ме око ет[-]нич[-]ког по[-]ри[-]jе[-]кла. Он ни
са[-]да не кри[-]jе да jе био марк[-]си[-]ста, али сма[-]тра да то ни[-]jе не[-]по[-]мир[-]љи[-]во
са вjе[-]ром:

– То сам ре[-]као и ми[-]тро[-]по[-]ли[-]ту Ам[-]фи[-]ло[-]хи[-]jу и бе[-]о[-]град[-]ском над[-]би[-]ску[-]пу
Хо[-]че[-]ва[-]ру и они су се сагла[-]си[-]ли са мном.

Го[-]спо[-]дин Бу[-]ша[-]тли[-]jа на[-]гла[-]ша[-]ва та[-]ко[-]ђе да ће ње[-]го[-]во но[-]во, кр[-]ште[-]но
име би[-]ти упи[-]са[-]но са[-]мо у цркве[-]ним књи[-]га[-]ма кр[-]ште[-]них и да он са[-]да не[-]ће
ра[-]ди[-]ти на то[-]ме да то ми[-]jе[-]ња и у свим лич[-]ним до[-]ку[-]мен[-]ти[-]ма и ис[-]пра[-]ва[-]ма…

Ле[-]ген[-]да

Је[-]дан ка[-]тун на пла[-]ни[-]ни Лу[-]ка[-]ви[-]ци зо[-]ве се Иван-бе[-]гов ка[-]тун. По ле[-]ген[-]ди,
ту jе из[-]ди[-]зао Иван Црно[-]jе[-]вић (jе[-]дан тjе[-]снац у ко[-]jем jе, то[-]бож, бро[-]jао
ов[-]це, зо[-]ве се и да[-]нас Иван-бе[-]го[-]во бро[-]jи[-]ло). У сред ка[-]ту[-]на се на[-]ла[-]зи
jед[-]на огром[-]на сти[-]jе[-]на ис[-]под ко[-]jе jе, по до да[-]нас жи[-]воj при[-]чи jед[-]ног
проље[-]ћа из[-]ми[-]ље[-]ла зми[-]jа и уву[-]кла се у ко[-]ли[-]jев[-]ку у ко[-]jоj су спа[-]ва[-]ли
Иван-бе[-]го[-]ви си[-]но[-]ви близанци. По[-]што их ни[-]jе уjе[-]ла, њи[-]хо[-]ва маj[-]ка jе ски[-]ну[-]ла
вjен[-]ча[-]ну бур[-]му с ру[-]ке, ста[-]ви[-]ла jе зми[-]jи око вра[-]та и пу[-]сти[-]ла да се вра[-]ти
под ка[-]мен. Иду[-]ћег про[-]ље[-]ћа, зми[-]jа са бур[-]мом се вра[-]ти[-]ла и уjела оба си[-]на,
а Иван-бег jе у знак сjе[-]ћа[-]ња на сти[-]jе[-]ни по[-]са[-]дио пла[-]нин[-]ску ру[-]жу ко[-]jа и
са[-]да зеле[-]ни и цвjе[-]та.

И то jе био мо[-]тив за мно[-]ге за[-]пи[-]се, и књи[-]жев[-]на оства[-]ре[-]ња, а ха[-]џи Ра[-]до[-]ван
Бе[-]ћи[-]ро[-]вић jе све то про[-]ту[-]ма[-]чио као пред[-]ска[-]за[-]ње по[-]ро[-]дич[-]не не[-]сре[-]ће:

„И та ру[-]жа Ива го[-]спо[-]да[-]ра
И дан да[-]нас ра[-]сте и бе[-]а[-]ра.
Опо[-]ми[-]ње на про[-]шлост да[-]ле[-]ку,
На Ива[-]на и жа[-]лост ве[-]ли[-]ку.
Да бит не[-]ће вак[-]та и ви[-]jе[-]ка,
Да по[-]ми[-]ри зми[-]jу и чо[-]вjе[-]ка…
Да ће Иван и др[-]жа[-]ва Зе[-]та,
Не[-]ста[-]ну[-]ти са кар[-]те сви[-]jе[-]та.
Ива[-]ну се та[-]ко и до[-]го[-]ди,
Он у ку[-]ћу цр[-]ну сре[-]ћу ро[-]ди.
Стан[-]ко оде те се по[-]и[-]сла[-]ми,
Ђу[-]ра же[-]на у Млет[-]ке пре[-]ма[-]ми…
У та[-]зби[-]ну у вуч[-]jу jа[-]зби[-]ну,
Ђе jе жи[-]вjет си[-]ро[-]ма[-]ху ма[-]на,
А не гор[-]ском ла[-]ву са бал[-]ка[-]на…

Пише: Будо Симоновић

К Р А Ј

Извор: Дан

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на
Цетињу I

Фељтон: Трагом необичног крштења на
Цетињу II

Фељтон: Трагом необичног крштења на
Цетињу III

Фељтон: Трагом
необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом
необичног крштења на Цетињу V

Фељтон: Трагом
необичног крштења на Цетињу VI

Фељтон: Трагом
необичног крштења на Цетињу VII

Фељтон: Трагом
необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом
необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом
необичног крштења на Цетињу X

Фељтон: Трагом
необичног крштења на Цетињу XI

Фељтон: Трагом
необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XIII