Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе одвоjен од Зетске бановине и додељен новоствореноj Бановини Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са прогонима свих оних коjе су сматрали противницима независне Хрватске. Лист Срба католика ,,Дубровник” наставио jе борбу против хрватске хаjке на све српско и jугословенско. Уредник листа Кристо Доминковић био jе предратни члан Српског сокола и борац против Аустриjе и њених верних слугу Хрвата. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,Наjновиjи развоj прилика … метнуо jе Дубровник у веома неприродан географски положаj, коjи га jе довео у везу са оним краjевима, са коjима никада ниjе имао, ама баш ништа, заjедничког. Дошавши у такав положаj, он jе сада изложен немилим, безразложним а често до невjероватности тешким ударцима коjи без милости погађаjу, без разлике имена, све родољубне елементе у њему. У тако тешким приликама морамо да водимо борбу и да узимљемо у заштиту национални елеменат у Дубровнику, коjему се супроставља повампирени дух из 1914 године.” (1) На лист ,,Дубровник” била су претплачена многа лица коjа су некада живела у Дубровнику као што jе Васо В. Пипер, некадашњи члан Соколског друштва Дубровник.
Приликом обележавања годишњице ослобођења Дубровника 13. новембра 1939. Одбор дубровачких националних и културних удружења упутио jе проглас : ,,Дубровчани, Заслугом ,,одговорних” и ,,неодговорних” већ више од два децениjа ставља се у искушење ваша вjера у наjвеће и неприкосновене светиње Отачбине, традициjе и идеjне вредности на коjима су ваши очеви изградили словински култ – огледало душе старог културног и слободног Дубровника. Али као што ни силна ћесарска власт у пришлости, ни црне побожне жеље коjе су jоj неограничено служиле, ниjесу успjевале да у вама убиjу Вjеру и достоjанство слободних грађана – тако ни савремене невоље неће успjети да вас ,,асимилираjу” по жељама, коjе су вам увjек биле туђе. Ви сте кроз дугу предратну и поратну хисториjу више пута jасно показали, да знате остати господари своjе воље; … и задржати достоjанствен став према свакому и према свакоj сувишноj повици и претњи. Даjући свакоме своjе … ви сте двадесет година редом, на 13 новембра, jавно манифестовали признање и захвалност Белим Орловима, синовима мале предкумановске Србиjе, за све што су дали за наш стари словински идеал, остављаjући кости по крвавим клисурама читавог Балкана. “Дубровчани, Претставници свих дубровачких културних и националних установа, коjи вам упућуjу ову поруку, позивљу вас, да и ове године поновите манифестациjу поштења и достоjанства. У границама онога што вам jе данас допуштено, одужите се борцима у коjе смо вjеровали и у коjе данас вjеруjемо, jер су били велики у прегарању и умирању за слободу и jединство нашега народа. Ниjе важно хоће ли та наша манифестациjа проћи кроз градске улице. Довољно jе да прође кроз наше душе и да нико више не буде у сумњи да смо уз сва искушења и понижења остали вjерни идеалима наjjачих и наjсветлиjих имена у хисториjи старог и слободног Словинског Дубровника. ..”.(2)
На подстицаj из Херцеговине и помоћи присталица Народне одбране, чланства Сокола и Јадранске страже, а под руководством Мирка Станковића, одржан jе 16. децембра 1939. „jавни договор” у циљу „окупљања српства као народа” и подстицања „националне акциjе” у циљу „бескомпромисног одржавања свих установа коjе су битне за чување и одржавање народног jединства”. (3)
Два отпуштена радника коjи су покушали да се врате на посао изjавили су новинару „Дубровника” : „Ми смо такође били враћени, али су нас шефови у радионици одмах формално избацили и саопћили Градском Поглаварству да jе тако -„закључила организациjа”.“ Чланови „Грађанске Заштите” , међу коjима jе било чланова Хрватског радничког савеза уз асистенциjу полициjе вршили су рациjе по Дубровнику. Радници коjи нису били чланови Хрватског радничког савеза били су доведени ноћу у полициjу уз велико осигурање заштите и полициjе. Лист jе коментарисао да су рациjе : „доказ како се од стране неких индивидуа настоjи увести наjгори терор, коjи би погађао наjсиромашниjе радничке слоjеве и то оне коjи тим индивидуима ниjесу поћудни”(4).
Клерикално-мачековски лист ,,Народна Свиjест” донео jе вест да су одлуком бана Шубашића стављени на расположење министру просвете из учитељске школе Новак Буквић и Марко Бошковић, из реалне гимназиjе Нада Вуjић, Викториjа Кренаjс, Олга Биjелић и др. Мато Николић. Лист ,,Дубровник” приметио jе поводом одлуке бана : „Сва четири наставника су Срби. (5)
На чланак из ,,Народне Свиjести” о масонериjи ,,Хрвати и масонериjа” одговорили су сараjевска ,,Југословенска Пошта” и ,,Дубровник”. Реаговање листа ,,Народна Свиjест” боље од свега илуструjе прилике у Бановини Хрватскоj. У листу ,,Народна Свиjест” истакли су : ,, те стари исхлапљели и склерозни ,,Дубровник” (jош jе жив ?), орган посљедних Мохиканаца, ,,старе гарде” и т. зв. ,,Срба-католика”. Сами факат, да су се jавила та двоjица наjбоље потврђуjе, да смо имали право. Не даj Боже, да нас ,,Дубровник” и ,,Југ. Пошта” похвале или се с нама сложе, jер би то значило да смо учинили нешто што jе против опстанка и живота хрватскога народа. Они сада ниjесу у могућности, да узму у обрану српско-jугославенске масоне, своjе послодавце и приjатеље, па немоћно гмижу попут пригњећег црва и показуjу трзаjем задње ( и jош краткотраjне) знакове живота”. Лист ,,Народна Свиjест” у истом броjу преноси и коментар поводом свог чланка из дневника ,,Хрватска стража” : ,,Овом гласилу шачице великосрпских генерала без воjске око ,,Дубровника”.” (6) И у наредном 33 броjу ,,Народна Свиjест” наставила jе полемику : ,,Склерозни ,,Дубровник” … За нас jе сада наjважниjе, да можемо недвобено – и на темељу властитог њиховог признања – утврдити, да “Дубровник” брани масонериjу, њен рад у овом државном склопу, те да на тоj обрани масонериjе и данас досљедно и упорно устраjе.” Писац чланка под шифром Ф. оборио се и на Антуна Фабриса поводом изласка ,,Изабраних чланака Антуна Фабриса” коjе jе сакупио др. Хенрик Барић. Истакао jе: ,,Дубровник” се толико поноси с тим Антуном Фабрисом и сада (г. 1940) издаjе у Београду у посебноj књизи његове протухрватске и протукатоличке чланке. Ваjда ради протухрватског и протукатоличког стаjалишта овога ренегата и вjерског индиферентисте сматра, да jе он ,,пригушио атавизам”, да се аклиматизирао и постао складан”. (7)
Загребачки лист „Обзор” пренео jе вест „Дубровника” да jе из Дубровника иселило преко 1.000 „нашег православног елемента”. Лист „Дубровник” истакао jе : „али „Обзор” ниjе употпунио ту нашу тврдњу, ниjе навео узрок зашто су се ти људи иселили, па ако наша тврдња не одговара истини, да нас прекори, а ако jе тачна, да осуди оне коjи су виновници овога несносног стања у Дубровнику.“(8)
Упркос прогонима Савjет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога”, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О.„Нова Југославиjа”, Пододбор друштва Књегиња Зорка и Соколско Друштво) прославио jе годишњицу ослобођења свог града 13 новембар 1940. Лист ,,Дубровник” jе констатовао да док су српска и jугословенска друштва истакла државне заставе „као преставници истинског и правог Дубровника – Опћина и хрватска удружења тог дана давали су изглед потпуно jеднак свим XIII новембра у бившоj Аустриjи.” (9)
Да би помогли рад Дубровачке Грађанске Музике дубровачка национална удружења приредила су 9. марта 1940. у хотелу Империал забаву са игранком. У фонд Музике приложио jе Душан Траживук 100 динара а Антун Нардели и Душан Бабић по 50 динара. (10)
Скромна прослава Дана Уjедињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена jе на свечаност приређену у Соколани. У просториjама сокола на првом спрату Спонзе одржаване су приредбе и предавања. Лист „Дубровник“ писао jе о прослави: „Друштвима коjа би се усудила да не послушаjу …..г. шеф полициjе запретио jе употребом силе и хапшењем чланова управе. … Пред вратима свих зграда у коjима се налазе нациjонална друштва стаjало jе на дан Уjедињења по два и три полицаjца у униформи или без ње. … Посебну пажњу привлачила jе силуета jедног бившег ц. к. полициjског агента коjи jе под сводовима Спонзе броjио и контролисао учеснике на свечаноj сjедници Соколског друштва, таман онако и са оног мjеста, са коjега нас jе контролисао 1912. године, … Двадесет корачаjа од бив. ц. к. агента у служби данашње полициjе – видjели смо три млада човjека; … На лицу и у очима могао си им jасно прочитати, да врше онаj исти посао, коjега jе тога часа вршио бив. ц. к. полициjски агент, те са различитом дужности, да о ономе што су видjели реферишу некому другому, коjи води рачуна о онима коjе страх и персекуциjе jош ниjесу извукле из Соколане и круга националног Дубровника.”(11) По подацима из књиге „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, на подручjу дубровачке општине после успоставе Бановине Хрватске обуставиле су делатност „Српско хумано друштво „Књегиња Зорка“ и Српска народна женска задруга. (12)
Описуjући одушевљење коjе jе изазвао преврат 27 марта 1941. у чланку „Дубровник jе срећан” наводи се : „честитања jедно другом и извjешавањем народних застава, коjима се jе читав град окитио. …Једном нашем суграђанину, раднику, великом комунисти, слушаjући виjести радиjа о преузимању државне власти од стране наше узданице, нашег младог Краља, потекоше му сузе. На упит, како то да он, комуниста, и тако осjећа, одговори : истински осjећаj jе jачи од накалемљеног. И Дубровник уjедно са народом читаве Југославиjе, осjећа срећу коjу му jе донио 27 марта 1941 године.”(13)
Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе одвоjен од Зетске бановине и додељен новоствореноj Бановини Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са прогонима свих оних коjе су сматрали противницима независне Хрватске. Лист ,,Дубровник” наставио jе да брани Србе и jугословене пред хаjком ХСС. Бранио jе и масоне. Реаговање листа ,,Народна Свиjест” на одбрану масона од стране ,,Дубровника” боље од свега илуструjе прилике у Бановини Хрватскоj. За Бановине Хрватске лист ,Дубровник” штампан jе у Бокешкоj штампариjи у Котору, па jе на заглављу листа носио Котор-Дубровник. Национална друштва у Дубровнику збила су редове, помагала jедна другом и основала Савjет дубровачких културних и националних установа. Савjет jе наставио да организуjе прославе упркос сметњама и забранама власти ХСС у Бановини Хрватскоj. Све што се дешавало у Бановини Хрватскоj било jе увод у оно што се дешавало у НДХ. О догађаjима у Дубровнику под влашћу хрватских усташа снимљен jе незаборавни филм ,,Окупациjа у 26 слика” по књизи Мата Јакшића ,,Дубровник 1941”. Саша Недељковић
члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе
Напомене :
1. ,,Нашим поштованим претплатницима и приjатељима”, ,,Дубровник”, Дубровник, 30 децембра 1939, бр. 52, стр. 4;
2.,,Проглас на Дубровчане”, „Дубровник”, Дубровник, 25 новембра 1939, бр.47, стр. 4;
3. „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945”, стр. 1051;
4. Civis Ragusinus, „Тодоре, Тодоре …”, „Дубровник”, Дубровник 3 фебруара 1940, бр. 5, стр.2-3; ,,Дубровник у новоj бановини”, ,,Дубровник”, Дубровник, 20. априла 1940, бр. 16, стр. 4;
5. ,,Градске виjести”, ,,Народна Свиjест”, Дубровник, 24 Српња 1940, бр. 30, стр.3; ,,Стављени на расположење”, „Дубровник”, Дубровник, 17. августа 1940, бр. 31;
6. ,,Одjек нашег чланка о масонериjи”: Ф. ,,Југосл. Пошта” и ,,Дубровник”, бране масонериjу”, ,,Загребачка штампа о нашем чланку”, ,,Народна Свиjест”, Дубровник, 7 Коловоза 1940, бр. 32, стр. 1;
7. Ф. ,,Истина о ,,Дубровнику”, ,,Народна Свиjест”, Дубровник, 14 Коловоза 1940, бр. 33, стр. 1; “ИЗАБРАНИ ЧЛАНЦИ Антуна Фабриса“,Сакупио и предговор написао др Х. Барић, 1940, Издање „Дубровник“, Београд;
8.„Једно обjашњење”, „Дубровник”, 12 октобра 1940, бр.40, Бокешка штампариjа, Котор-Дубровник, стр. 3;
9. „Кроз град и предграђе”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 16.новембра 1940, бр.45, стр.3 – 4;
10. ,,У корист наше музике”, „Дубровник”,2 марта 1940, бр. 9, Дубровник, стр.4;
11.”Мозаик данашњице”,”Дубровник”, Котор-Дубровник, 14 децембра 1940, бр. 49, стр. 3-4;
12. Душан Пленча, „Однос грађанских политичких структура Дубровника према борби за национално ослобођење и социjални преображаj (1941-1945)” „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1050;
13. „Дубровник jе срећан”, „Дубровник”, Дубровник, 29 марта 1941, бр.12, Југословенска Штампариjа, Дубровник, стр.2;
Везане виjести:
Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника
Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.
Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима
Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа
Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца
Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године