Јосиповићев потез да одликуjе Еjупа Ганића не разликуjе се много од одлуке његовог претходника Стjепана Месића коjи jе помиловао Синишу Римца, предводника групе коjа jе 1991. године убила српску породицу Зец
Наставио политику своjих претходника. Стари и нови предсjедник Хрватске.
„Желим да и у свом даљем раду и животу учините jош пуно добрих дела”, рекао jе одлазећи хрватски председник Иво Јосиповић, уручуjући пре неколико дана одликовање Еjупу Ганићу, ратном члану Председништва БиХ, човеку кога Београд сматра наjодговорниjим за масакр воjника у Добровољачкоj улици у Сараjеву почетком маjа 1992. године. Јосиповић ниjе пропустио да подсети да jе одликовање дато Ганићу и другима коjи су били на том списку, последње коjе додељуjе као председник државе. Од данас, да подсетимо, на тоj дужности и формално се налази хадезеовка Колинда Грабар Китаровић.
Одлука да jедан од његових последњих председничких потеза буде баш таj изазвала jе згражавање овдашње jавности, али без много званичних реакциjа. Када су премиjера Александра Вучића питали у Бриселу да прокоментарише Јосиповићев гест, он jе рекао да jе веома изненађен Јосиповићевим поступком као и да „увек има људи коjи воле да од своjих приjатеља направе неприjатеље”.
Изненађење Јосиповићевим потезом можда jе и веће jер jе реч о човеку кога jе, бар кад су односи са Србиjом у питању, пратио глас толерантног, демократски настроjеног човека, председника коjи се трудио да развиjа добре односе са суседима. Ниjе, међутим, увек било тако. Подсећања ради, Јосиповић никада ниjе пропуштао да се о годишњицама „Олуjе” и те како додвори хрватскоj десници те jе изjављивао и то да „очекуjе да Срби са разумевањем прихвате значаj акциjе ’Олуjа’ за слободу хрватске државе”. Врло jе бурно, па и непримерено државнику, реаговао када jе Томислав Николић изабран за председника Србиjе. Тада се „заклео” да не само да неће доћи на његову инаугурациjу већ да неће ни убудуће долазити у Београд све док се Николић „jасно не изjасни да напушта идеjе четништва и експанзиjе”. Реч, додуше ниjе одржао, jер jе у Београд дошао, иако Николић никада ниjе испунио његов захтев.
Своjевремено jе и jедан други хрватски председник, Стjепан Месић, краj свог мандата такође „зачинио” потезом коjи jе у Србиjи схваћен као велика провокациjа. Наиме, месец дана пре него што jе мандат предао Иви Јосиповићу, Месић jе помиловао Синишу Римца коjи jе предводио групу коjа jе у децембру 1991. године убила све чланове српске породице Зец. Убице су, да подсетимо, призналe злочин. Тадашњи председник Србиjе Борис Тадић окарактерисао jе Месићеву одлуку као „антиевропски и антицивилизациjски гест коjи се не може ничим оправдати”.
А онда jе Месић jош заказао одлазак на Косово на православни Божић 2010. године. Због оштрих реакциjа званичног Београда, Месић jе посету Косову померио за jедан дан, али jе његов одлазак у Приштину у српском државном врху протумачен као краjње нетактичан и опасан по будућност српско-хрватских односа. У Загребу су, међутим, Месићев пут видели само као доследност у политици коjу jе водио.
А управо тако, као доследност у политици, потезе одлазећих хрватских председника тумачи и Ђорђе Вукадиновић, уредник „Нове српске политичке мисли”.
„Ти њихови потези можда боље показуjу суштину њихових стварних уверења, и личних и политичких, него десетине изjава коjе су дали током мандата. То су манифестациjе усмерене против Србиjе. Али, треба рећи и да су те изjаве долазиле управо од председника коjи су имали ореол или покушавали да носе ореол грађанских политичара неоптерећених прошлошћу, усташлуком и сукобима деведесетих”, оцењуjе Вукадиновић и додаjе да можемо тек претпоставити шта мисле и шта ће чинити политичари попут Колинде Грабар Китаревић, коjи се не одричу Туђмановске линиjе.
Одликовање Ганића за Вукадиновића никако ниjе безначаjан инцидент као што би могао бити представљен у нашоj политичкоj jавности.
„То jе гурање главе у песак пред реалношћу коjа можда ниjе лепа и ниjе у складу с дипломатским фразама коjе стижу из Брисела или се шаљу из региона у Брисел, о добросуседству, унапређењу односа. Оно што се дешава jе наша реалност и боље да jе будемо свесни него да jе игноришемо”, категоричан jе Вукадиновић.
Према мишљењу Душана Лазића из Форума за међународне односе, лоше потезе коjи воде заоштравању односа повлаче и jедна и друга страна.
„Ја сам се надао да ће после пресуде Суда правде бити стављена тачка на и, и добрим делом бити заборављена тешка прошлост између нас. Надао сам се да смо схватили, и они и ми, да морамо да се окренемо будућности и тражењу заjедничког jезика, развиjању сарадње и побољшавању односа. Међутим, мени не личи да ово иде у том правцу”, сматра Лазић и додаjе да заоштравање до кога долази може да штети и Хрватскоj и Србиjи.
Приредила: Јелена Церовина
Извор: ПОЛИТИКА
Везане виjести:
jосиповић увриjедио српске жртве одликуjући … – Jadovno 1941.
ГАНИЋ ПОНОВО ПРЕД ИСТРАЖНИМ ТУЖИОЦИМА – Jadovno …
ГАНИЋ КОМАНДОВАО АКЦИЈОМ – Jadovno 1941.
Зашто Срби имаjу слабу, а Хрвати веома jаку националну свест