Има ли у Српској академији наука и уметности – Срба?

По речима и делу, у Српскоj академиjи наука и уметности, постоjи само jедан Србин.  Свима знани и поштовани Проф др Василиjе Ђ. Крестић. Човек, научник, историчар коjи већ годинама и речjу и писаним текстовима и књигама то доказуjе, на jедан директан и недвосмислен начин, не успеваjући, на жалост, да покрене остале колеге да га следе, коjи то не чине из свакоjаких, пре свега лукративних, разлога, што им никако не служи на част.

Оваj своj непоколебљив српски став, коjи сваком приликом мушки и одлучно
исказуjе, без обзира што га нико од академика не подржава, jасно
показуjе да jе његово постоjање добродошло и вишеструко значаjно, и ако
jедном будемо имали достоjно српско потомство, његово ће дело и деловање
тек онда добити своjу афирмациjу и захвалност, градећи у њему понос што
смо у наjтежим противсрпским временима, имали jедну такву стамену
личност, коjу нико ниjе успео да лиши српског достоjанства и обузда
његову истраjну српску енергиjу.

Ових дана професор Крестић jе опет доказао своjе српско непоколебљиво
становиште, обjављуjући књигу под насловом „Прилози за новиjу историjу
САНУ“ коjа на свакоj своjоj страници говори о томе, како jе вишегодишње
њено руководство сваком своjом „акциjом“ бескруполозно истеривало
српство из установе коjу води. У том свом чињењу ишли су чак дотле да су
хтели да „промене име Српске академиjе наука и уметности, и из њеног
наслова избришу прву реч (Српска), коjа им jе сметала, коjе су се
стидели, чиме су се, по свему судећи, неком додворавали.“ Дакле, да jе
лише jасног обележавања њене националне припадности, што власт од 5.
октобра, непрестано чини..

Указуjући на ово противнационално чињење, професор закључуjе,
(20.феб.2014) „Боље jе да такве Академиjе више и не буде, jер ће она
служити на срамоту свих нас коjи смо њени чланови“.

Оваj закључак изречен ове године, тужан jе финале професоровог неуморног
деловања кроз дуги низ година, написима, интервjуима у jавности, ко и
речjу на Скупштинама Академиjе, покушваjући да САНУ, њено руководство и
чланство стави у оквире оне части и оних обавеза коjе су природни закон
њиховог постоjања.

Та летаргиjа коjу jе руководство САНУ наметнуло чланству има своjу
основу у томе да се Академиjа не сме бавити тзв. дневном политиком, што
jе као своj основни циљ прокламовао проф. Никола Хаjдин кад jе 2003.
изабран за њеног председника, проглашаваjући за дневну политику све оно
што спада у наш национални и државни интерес, почев од Космета, Статута
Воjводине, питање назива нашег jезика, Српске енциклопедиjе, размени
Новаковог „Магнум кримена“ са академиским библиотекама по свету,
издавања зборника радова са научног скупа „Велика Србиjа“, Болоњска
декларациjа (коjом се видно урушава наш образовни систем), опстанак
ћирилице… дакле, сва она питања коjа задиру у наше национално биће и
постоjање, руководство Академиjе jе смишљено ограничавало и урушавала,
протеруjући из Академиjе све што jе битно српско, па, самим тим, и сваку
српску политику, заводећи прећутно саглашавање са свим оним што чини
актуална власт.

Увек и у свему, председник Хаjдин мислио jе само jедно, да се не замери –
политичарима, коjи се такмиче ко ће више и темељниjе да Србиjу уведе у
Западно коло, тj. да jе уништи.

На сва та питања, професор Крестић jе жестоко и без увиjања реаговао,
настоjећи да очува образ Академиjе, коjа jе вечна, као што jе и народ
коjи jе основао, вечан, док jе власт променљива и изменљива. Ипак, од 5.
октобра, она траjе у свему се преливаjући jедна у другу, па тако и она
коjа се поклапала са временом Хаjдинове владе Академиjом: Ђинђића,
Коштунице, Тадића, Дачића, Вучића, стављаjући себе, своjим ништавилом,
изнад свестраног и необоривог ауторитета академиjиног чланства. То jест,
тако би требало да буде. Јер, би сви они из свог научног бића морали
имати толико свести да би могли видети куда их руководство Академиjе
води.

Али, новим Законом о САНУ, њеним члановима увећан jе
троструко академски додатак, (преко 100 хиљада) чиме jе ућуткана свака
критика руководства Академиjе, jер jе оно било то коjе jе од власти
издеjствовало речено увећање. Дакле, ћутање Академиjе jе купљено.

Бедно. Ружно и тужно.

„Имаjући у виду све оно што сам рекао, могу да закључим да САНУ са
оваквим руководством (три пута бираним!!) у потпуности одговара
актуелноj политичкоj власти, као што и председнику Академиjе и Извршном
одбору САНУ , одговара оваква власт. Такав однос умртвио jе Академиjу и
онеспособио jе за оне активности због коjих она мора и треба да
постоjи“.

Једноставно речено „ До промена ће доћи када дође до промене наше
државне политике, с коjом jе Академиjа постала нека врста сиjамског
близанца“

Све то и много тога другога недостоjног и неприличног jедноj таквоj
националноj установи, као што jе Академиjа наука, проф Крестић изнео jе
на тапет дана, на срамоту свих њених чланова. Да се не би прешло преко
те књиге као да се ниjе поjавила, Професор се постарао да jе свако
Одељење Академиjе добило бесплатно онолико књига колико га чланова чини,
и сад треба очекивати реакциjе.

Једно jе сигурно, ма какве реакциjе биле, оне се не могу обрушити на проф Крестића.

И тако, не остаjе нам ништа друго него да му се захвалимо, не само на
оном што jе као историчар траjно убележио у српско памћење, већ и на
оном што jе као свестан и поносан Србин, неуморно и достоjанствено
заступао и бранио.

Извор: Интермагазин