Surovo ubistvo bračnog para Jevtić u Talinovcu samo je jedan u nizu zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji koji jošnisu r asvetljeni. Zločini se nižu pred očima međunarodnih snaga. Ni skoro dve godine posle objavljenog izveštaja o trgovini organima na Kosovu nema prvih rezultata istrage.
Ne zna se ni ko je nalogodavac i organizator martovskog pogroma iz 2004. godine, kada je ubijeno 19 osoba, kao ni ko je podmetnuo eksploziv ispod autobusa 2000. godine u Podujevu, kada je u terorističkom napadu ubijeno 10 Srba. Porodice oko 300 žrtava trgovine organima i dalje čekaju odgovor na pitanje ko je kriv za zločine kakvi se ne pamte. Na ovom slučaju trenutno rade dva međunarodna
tima na Kosovu – jedan je zadužen da preispita trgovinu organima od 1998. do
1999. godine, a drugi posle dolaska međunarodnih snaga na Kosovo.
U Tužilaštvu za ratne zločine “Blicu” su rekli da je napravljen “veliki prodor u
istrazi”, ali i da će se na rezultate dva međunarodna tima, kako je najavljeno, čekati
još nekoliko godina.
– Zašto se toliko čeka, ne znamo. Od početka je slučaj bio osporavan, pa čak i od
nekih evropskih zvaničnika. Govorili su da je u pitanju srpska propaganda. Ipak,
sada niko ne može da porekne da su Srbima, drugim nealbancima, ali i nelojalnim
Albancima vađeni organi na severu Albanije – navode u Tužilaštvu za ratne zločine.
Skoro 12 godina je prošlo otkako je podmetnut eksploziv u autobus u blizini Podujeva,
kada je poginulo 10 Srba, a 40 ranjeno. Počinilac je uhapšen na osnovu DNK uzetog
sa opuška, osuđen je ali i pušten jer je dokaz nestao prilikom predavanja dokumentacije
Euleksu.
Osam godina se navršilo od martovskog pogroma u kojem je ubijeno 19, a povređeno
954 osobe, čak 4.000 je proterano i sve to pred očima 20.000 međunarodnih vojnika.
Organizatori martovskog nasilja do danas nisu otkriveni. Nekoliko meseci kasnije
ubijeno je dvoje dece, a ranjeno ih je još četvoro na obali reke Bistrice u Goraždevcu.
Iako su pripadnici međunarodne zajednice obećali da će “prevrnuti svaki kamen da
nađi počinioce”, zločinci su na slobodi.
Rada Trajković, direktorka Doma zdravlja u Gračanici i poslanik u Skupštini Kosova,
kaže da i međunarodna zajednica zna da se na Kosovu vodi “institucionalni teror
nad Srbima”.
– Ovde svi znaju koliko je žestoko kršenje ljudskih prava Srba. O tome se javno ne
govori, niti se to dozvoljava svetskim medijima, čime smo izgubili mogućnost da pridobijemo
zapadno javno mnjenje. Do njih ne dopire istina zbog veštih međunarodnih diplomata
– kaže Trajkovićeva.
Uprkos svemu donosi se odluka o ukidanju “nadgledane” nezavisnosti. Evropski zvaničnici
pozdravljaju ovakvu odluku i ističu da će time Kosovo dostići potpuni suverenitet.
– Zapad ćuti o zločinima nad Srbima, i to nije slučajno. NATO i SAD su stvorili
i uobličili Kosovo kao državu, baš kao i Avganistan ili Libiju. Srbi na Kosovu nemaju
šanse da dokažu zločine nad njima jer bi to inkriminisalo NATO i njegovu ulogu čuvara
mira u pokrajini – objašnjava Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka.
Nekažnjeni zločini nad Srbima
1998. i 1999. – oko 300 Srba, nealbanaca i Alabanaca
oteto, prebačeno na sever Albanije i ubijeno
Januar – jun 1999. – ubistvo osam civila u selu Klečka
Jul 1999. – u Starom Grackom kod Lipljana ubijeno
je 14 žetelaca
Februar 2001. – teroristički napad na autobus “Niš
ekspresa” u blizini Podujeva, poginulo 10 Srba, a oko 40 povređenih
Jun 2003. – ubijena tročlana porodica Stolić
u Obiliću
Avgust 2003. – ubijeno dvoje dece, četvoro ranjeno
dok su se kupali na reci Bistrici u Goraždevcu
Mart 2004. – ubijeno 19 osoba, 954 povređene,
4.000 proterano, porušeno 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata
Jun 2004. – ubijen sedamnaestogodišnji dečko ispred
kioska brze hrane u GračaniciJul 2010. – u severnoj Kosovskoj Mitrovici nepoznate
osobe bacile su bombu na grupu građana, jedna osoba poginula, dok je 11 osoba povređeno
Jul 2012. – ubijen bračni par Jevtić
Izvor: Blic