Хрватској критеријуми за улазак у ЕУ били ублажени

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да Хрватска нема морално право да диjели лекциjе Србиjи и другим земљама западног Балкана како да испуне критериjуме за чланство у Европску униjу /ЕУ/, jер су Хрватскоj били ублажени критериjуми за затварање поглавља о правосуђу и о људским правима.

Линта jе изjавио да би хрватски министар спољних послова Весна Пусић требало да jавно призна да jе ЕУ у случаjу Хрватске драстично смањила критериjуме за затварање поглавља 23 „Правосуђе и људска права“ 30. jуна 2011. године.

„Умjесто снижавања критериjума Европска униjа jе морала да помогне Хрватскоj да испуни критериjуме и коначно постане држава у коjоj се поштуjу људска права и коjа jе изградила независно, непристрасно и ефикасно правосуђе. Нажалост, то се ниjе десило“, закључио jе Линта у писаноj изjави.

Линта jе указао да броjне чињенице jасно показуjу да Хрватска стотинама хиљада прогнаних Срба и повратницима ниjе вратила одузета станарска права и пољопривредно и шумско земљиште и да jе одредила нереално високе циjене за откуп станова коjе jе дио Срба добио кроз такозвани програм стамбеног збрињавања.

Он подсjећа да Хрватска ниjе исплатила заостале пензиjе, девизну и динарску штедњу, ниjе завршила процес обнове порушених кућа, ниjе омогућила накнаду штете за уништену имовину по хрватским градовима, великом броjу Срба ниjе признат дио радног стажа до рата и радни стаж за вриjеме рата, ниjе ексхумирала посмртне остатке Срба са познатих гробних мjеста и ниjе показала вољу да буду кажњени наредбодавци и извршиоци злочина над Србима за вриjеме рата.

„Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године, коjим се гарантуjе службена употреба српског jезика и ћирилице и пропорционално запошљавање Срба у државноj управи, полициjи и правосуђу, и даље jе мртво слово на папиру, а хрватско правосуђе не санкционише броjне поjединце и групе коjе шире говор мржње и отворено заговараjу усташку идеологиjу“, указао jе Линта.

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица позвао jе Пусићеву да наоштриjе осуди, како jе навео, срамотну одлуку Општинског виjећа Глине од 21. октобра ове године, коjом jе забрањено служење парастоса и одавање поште на мjесту православне цркве у Глини, у коjоj су усташе 1941. године звjерски убиле више од 1.500 Срба.

Линта jе затражио да Весна Пусић покрене инициjативу да хрватска Влада донесе одлуку о распуштању општинског виjећа Глине jер се наведеном одлуком вриjеђаjу преостали Срби у Хрватскоj, стотине хиљада прогнаних Срба и грађани Србиjе.

Такође, Линта тражи да Весна Пусић jавно подржи инициjативу да се врати име Спомен-дом коjи jе саграђен 1967. године на мjесту срушене православне цркве и великог злочина.

„Хрватске власти су послиjе протjеривања Срба у операциjи `Олуjа` Спомен дом преименовале у Хрватски дом и тиме послале поруку да одобраваjу поменути велики злочин над преко 1.500 Срба“, подсjетио jе Линта.

Извор: 

Везане виjести:

ЛИНТА ЗАХТИЈЕВА ОД ПУСИЋЕВЕ ДА РАЗРИЈЕШИ ДУЖНОСТИ ДАРКА САБЉАКА