Hrvatsko-hrvatski sukob u Jasenovcu

Šta je pokazalo obeležavanje 70 godina od proboja logoraša u strašnom ustaškom konclogoru

Jasenovac

Ko će za tridesetak godina, ako se kojim slučajem zatekne u Jasenovcu, znati da je na tom mestu Nezavisna Država Hrvatska, za samo četiri godine Drugog svetskog rata, ubila najmanje pola miliona Srba, nekoliko desetina hiljada Jevreja, Cigana, Hrvata antifašista…? Ko garantuje da će 2050. godine uopšte postojati nekakav memorijalni kompleks u Jasenovcu. Onaj Kameni cvet, Bogdana Bogdanovića, ako i preživi, neće imati nikakvo značenje, kao što ga nema danas, niti ga je ikada imao. Hrpa stilizovanog betona.

Tako stoje stvari, sve se odvija u tom pravcu. Na tome radi i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović čiji je iznenadni, pomalo misteriozni, odlazak u Jasenovac, u sredu 22. aprila, savršeno jasno pokazao kakav će tretman u modernoj nezavisnoj državi Hrvatskoj imati zločini prema Srbima, počinjeni od 1941. do 1995. godine. Nije greška; tihi, uporni i vrlo delotvorni zločin u politici i kulturi činjen je prema Srbima u Hrvatskoj i nakon Drugog svetskog rata, za vreme Tita.

Molim da se ovo što sledi ne shvati kao samohvalisanje, muka mi je i od podsećanja, ali mora se čovek nekada pozivati i na samog sebe, ako druge nema, a nema. Dakle, pre dvadesetak godina napisao sam tekst, u stvari vapaj, da se nešto uradi, u Beogradu pre svega, kako bi se osujetio plan hrvatske istoriografije (sklone velikim falsifikatima) i politike (u Hrvatskoj je to uvek vezano kao prst i nokat) da se sintagma „antifašistički pokret u Hrvatskoj“ preimenuje u „hrvatski antifašistički pokret“, odnosno da se spreči zatiranje istine da je antifašistički partizanski pokret u Hrvatskoj, u Drugom svetskom ratu, u stvari bio srpski antifašistički pokret.

NOVI HRVATSKI ANTIFAŠISTI
Poslednjih godina u Hrvatskoj se pojavilo nekoliko mladih intelektualaca, uglavnom istoričara, koji ruše postavke i nacionalne mitove rođene u vreme stvaranja nove hrvatske države i Tuđmanove vladavine. Najpoznatiji i svakako najhrabriji među njima su Hrvoje Klasić, Mate Kapović, Dragan Markovina, Tvrtko Jakovina… Oni su, nakon Igora Mandića, koji to tvrdi već 20 godina, javno izneli mišljenje da je rat u Hrvatskoj, početkom devedesetih, bio građanski ili je imao elemente građanskog sukoba, što je jedna od najvećih uvreda svakom hrvatskom domoljubu. Tvrde da je Hrvatska i danas pod teretom obnove ustaštva, da je ta ideja sve jača, da su Srbi izloženi konstantnoj represiji, da je nad njima devedesetih izvršen veliki zločin i etničko čišćenje…

Niko nije mogao, ne može ni danas – ali koga to više interesuje, sem nas nekoliko „ludaka koji se zanose prošlošću“ (citat preuzet iz drugosrbijanske elite i medija) – da ospori činjenicu da su do kapitulacije Italije, septembra 1943. godine, Srbi činili više od 90 odsto partizana aktivnih na prostoru Hrvatske. Sve velike i slavne divizije bile su srpske divizije. E, sad, što su im politički komesari uglavnom bili Hrvati, to je druga i duga priča. Vratićemo se na nju, u nekom drugom tekstu.

I dogodilo se: već desetak godina, prilikom obeležavanja datuma iz Drugog svetskog rata, niko više u Hrvatskoj ne koristi pojam „antifašistički pokret u Hrvatskoj“, već „hrvatski antifašizam“. Srbi i njihove divizije više ne postoje. Donedavni predsednik Hrvatske, Ivo Josipović, u ovom prljavom i smišljenom podmetanju otišao je tako daleko da je pri kraju mandata objašnjavao kako je Hrvatska u Drugom ratu, po svom otporu antifašizmu, bila na prvom mestu u Evropi. O Srbima ni slova.

A šta je uradila Kolinda? Otišla je, rekoh, u Jasenovac krišom, kao da nešto krade, ili falsifikuje, i tamo u knjizi utisaka ostavila desetak rečenica koje imaju univerzalno značenje do mere da ih se može primeniti na bilo kom stratištu kugle zemaljske. Nigde imenice, nigde slova o tome ko su bili zločinci, ko žrtve, nigde NDH, ustaša, Srba… Sve okruglo pa još okruglije. Upravo to što je napisano objašnjava odluku Kolinde i njenog kabineta da se pet dana kasnije ne pojavi u Jasenovcu, skupa s predsednicima Vlade i Sabora Hrvatske, s preživelim logorašima, starim partizanima, predstavnicima malobrojnog antifašističkog saveza Hrvatske.

Kolinda Grabar Kitarović jeste antifašista, ali samo do linije na kojoj treba da se spomenu Srbi-žrtve, i ustaše-zločinci. Ona to ne može da izgovori, ona dolazi iz najrigidnijeg sklopa Hrvatske demokratske zajednice, onog u kojem se i dalje i sve više blagonaklono gleda na NDH, Rafaela Bobana, Juru Fancetića, Pavelića. Ta škola uči kako je u NDH bilo incidenata ali nikako, ni slučajno, masovnih ubistava, posebno ne nad Srbima. Otuda dolaze sve glasnije tvrdnje da je Jasenovac za vreme ustaške kontrole bio radni logor s pozorišnim predstavama. Ubijanja je, kažu, bilo ali tek nakon maja 1945. godine, kad su u Jasenovac ušli partizani i počeli sa likvidacijama Hrvata. Ima li neko snage da garantuje da ovo „tumačenje“ već za dvadesetak godina neće biti službena hrvatska verzija Jasenovca?

Kolinda Grabar-Kitarović u Jasenovcu

Ako nije došla u Jasenovac skupa s ostalim hrvatskim političarima, na dan proboja logoraša, 26. aprila, Kolinda je najavila da će ove godine 16. maja, svakako otići do Blajburga, mesta poraza ustaške vojske Nezavisne Države Hrvatske. Tamo je godišnji ustaški dernek, još iz vremena devedesetih. Do pobede Milanovića i Josipovića, pokrovitelj ove jadikovke nad sudbinom koljača, ratnih zločinaca Ante Pavelića, bio je Hrvatski sabor. Po dolasku u kabinet predsednika Vlade Hrvatske Milanović je to ukinuo, ali ove godine, odmah po useljenju u Josipovićev kabinet, Kolinda je najavila mogućnost obnove pokroviteljstva sada od strane predsednika države i odlaska tog predsednika, odnosno nje, u Blajburg.

Treba sačekati da vidimo kako će to da prođe, a u slučaju Kolinda-Jasenovac, dodatnu pažnju pleni jedan vrlo interesantan detalj. Kolindu je u Jasenovcu predstavljao Branko Lustig, kao njen specijalni izaslanik. U pitanju je veliko ime svetske, pre svega holivudske kinematografije, dobitnik dva Oskara za filmsku produkciju („Šindlerova lista“ i „Gladijator“), čoveku koji je zbog sopstvenog porekla (Lustig je Jevrejin rođen u Osijeku), kao dete dospeo u Aušvic. Čudom je preživeo, ali njegovi najbliži nisu.

SRPSKI MIT ILI HRVATSKA ISTINA
Dođete li u Jasenovac, dočekaće vas podatak, stav države Hrvatske, da je tamo ubijeno 83.000 ljudi: Srba, Jevreja, Cigana, Hrvata antifašista i ostalih. Svako spominjanje krupnijih brojki u Hrvatskoj se proglašava „velikosrpskim mitom“, odnosno, tvrdi se da su Srbi izmislili broj ubijenih u Jasenovcu kako bi to politički koristili. Laž. Podatak o više stotina hiljada ubijenih u Jasenovcu, uglavnom Srba, nije iz srpskih već iz hrvatskih izvora. To je utvrdila Zemaljska komisija Hrvatske, koja je nakon rada na terenu 1946. godine objavila podatak da je u konclogoru Jasenovac ubijeno najmanje 650.000 ljudi. Predsednik komisije bio je Venčeslav Celigoj, a sekretar Ante Stokić.

Otkud Lustig u ovoj priči, šta on ima s HDZ-om, strankom od koje bi trebalo da bude udaljen svetlosnu godinu? Racionalan odgovor ne postoji.

Dodatnu pometnju u ovu priču o Lustigu unosi činjenica da je Branko Lustig, sredinom devedesetih, nagovorio svog prijatelja, Stivena Spilberga, takođe Jevrejina, da se otvorenim pismom obrati Franji Tuđmanu, pohvali njegovu državničku mudrost, osećaj za demokratiju i pravičnost.

Rekoh, tu nijedno eventualno objašnjanje nije zasnovano na logici. Umesto zahvalnosti, Lustig je pre neku godinu u Hrvatskoj doživeo da njegov dokumentarac o Holokaustu, zločinu nad Jevrejima „Poslednji let Petra Ginza“, bojkotuju u nekoliko gradova. U Kninu, na primer, Lustig je sam sedeo u praznoj dvorani i gledao sopstveni film.

Poznatog filmadžiju, Kolindinog izaslanika, okupljeni u Jasenovcu su izviždali, ali su zato Zorana Milanovića, predsednika Vlade Hrvatske, desetak puta prekidali aplauzima. Kazao je Milanović da su njegovi preci, Hrvati iz zaleđa Dalmacije, 1941. godine ustali protiv ustaškog zuluma nad Srbima i da je on ponosan na to. Sramnom je nazvao odluku predsednice Hrvatske da ne dođe u Jasenovac kad i ostali iz vrha hrvatske politike i pitao je zbog čega nije napustila fudbalsku utakmicu Hrvatska – Norveška, nedavno odigranu u Zagrebu, kad je publika urlala (Milanovićev termin) „Za dom spremni“. Umesto toga, kazao je Milanović, predsednica Hrvatske je kasnije izjavila da je atmosfera bila veličanstvena.

Šta sve ovo govori? Šta nagoveštava? Ulazi li Hrvatska u novu fazu unutrašnjih odnosa koja može da kulminira sukobom između tamošnje desnice i levice, šta god to sadržajno i praktično značilo?

Zoran Milanović

Od početka devedesetih, vremena sloma bivše države, hrvatska politička scena sadržavala je, sve do pre neku godinu, srpski faktor koji je eksploatisan na razne načine, najviše u predizbornim kampanjama, kako je kome odgovaralo. Nakon „Oluje“, koja je zauvek rešila srpsko pitanje u ovoj državi, još nekoliko izbornih ciklusa nosilo je u sebi srpsku dimenziju, naduvavan je strah od „povampirenja velikosrpskih ideja“, ali je s vremenom to splasnulo i potpuno utihnulo. Hrvatska je ostala bez „remetilačkog faktora“ i okreće se sebi, bolnim unutrašnjim traganjima ideološkog karaktera, podeli na one koji su poklonici ustaštva i ustaških ideja i one koji se tome protive. Taj sukob je sve otvoreniji, dobija na brutalnosti i veliko je pitanje kako može da okonča.
I kakve su čije šanse u slučaju sudara? Zavisi od žestine kojom jedni i drugi budu branili svoje ideološke i političke pozicije. Desnica je po definiciji militantnija, brutalnija, upornija mada iskustvo kaže da levica u okolnostima otvorenog političkog a posebno oružanog sudara može da bude vrlo, vrlo ekstremna.

Istraživanja govore da će HDZ sigurno pobediti na predstojećim parlamentarnim izborima koje možemo očekivati početkom sledeće godine, već u januaru. Zoran Milanović, jedini od hrvatskih političara koji nikada i nigde nije koketirao sa hrvatskim ekstremnim nacionalistima, da ne spominjemo ustaštvo, ima nekoliko velikih prilika da postojeću situaciju izmeni u svoju korist. Ovu jasenovačku je iskoristio.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

I REJTING SIT I ŽRTVE NA BROJU – Jadovno 1941.

Kolinda, zašto „tajni“ put u Jasenovac?

milanović nije rekao istinu o hrvatima u partizanima

KOLINDA ‘Srbi koji žive u Hrvatskoj za mene su … – Jadovno 1941.

OBNOVITI SPOMEN-PLOČU NA MJESTU LOGORA „SLANA …

Jasenovac – najveći Srpski grad pod zemljom

KOMEMORACIJA U JASENOVCU U NEDJELjU, 26. APRILA

Aleksandar Živković: Živonosni Krst i Vaskrs u Jasenovcu