Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Хрватски радио 101: Сјећамо се

Датум објаве: петак, 8 јула, 2011
Објављено у Комплекс Јадовно
Величина слова: A- A+

 

Јадовно - споменик
Јадовно – споменик

15 до 40 тисућа људи побиjено jе у логору Јадовно, од липња до коловоза 1941. Онамо су људи одвођени само због jедног разлога – да буду убиjени, а први контингент жртава стигао jе на данашњи дан, приjе 70 година.

Изасланица предсjедника РХ Весна Пусић на данашњоj jе комеморациjи осликала двиjе слике бесмисленог зла. Једну о предратноj шквадри младића коjи су се тиjеком рата нашли на супротним странама и међусобно убиjали, те другу, коjа говори о искуству коjе jе Славко Голдстеин изнио у књизи «1941. –  година коjа се враћа». Његов jе отац убиjен у Јадовну, а задње очево писмо, Голдстеин jе невjероjатном сплетом  околности добио као стариjи човjек.

Јадовно, петнаестак километара од Госпића, био jе централна точка сустава логора на Велебиту, подсjећа повjесничар Твртко Јаковина:

«…миниjатурно село у коjем jе формиран jедан од првих логора смрти, коjи jе имао ограничен рок траjања – до тренутка кад су Талиjани, како би проширили своj простор и у покушаjу умањивања устанка коjи се почео дизати преблизу њиховог тероториjа, окупирали оно што jе дотад било под НДХ.»

У Јадовну су страдали понаjприjе Срби и Жидови:

«Постоjе чак и документи коjи сугерираjу да се муслимане и Хрвате не одводи у правцу Госпића, него другамо. И они су могли завршити у Јадовном, ако су имали смртну пресуду, али jе Јадовно било прилично ексклузивно и у том га смислу ваља проматрати. У том смислу треба разумиjевати и посjету србиjанскога предсjедника.»

Борис Тадић jе на комеморациjи био с маjком и рекао jе да jе долазак у Јадовно за њега врло особан, jер ондjе су му убиjени дjед и дjедов брат – дошао се сjећати. «Али сjећање, ниjе довољно», упозорио jе: «Треба образовати младе генерациjе да би са стадиона нестали повици «Убиj Србина! Убиj Хрвата!», jер су мир, међусобна толеранциjа и осуда свих злочина потребни да бисмо живjели као људи. Само тако jугоисточна Еуропа може постати дом мира за све.»

Пусић сматра да jе Тадић изостао с jучерашњег окупљања код предсjедника Иве Јосиповића, управо због полемика коjе су се кренуле водити кад jе позван.

Важно jе подсjетити у колико кратком року након оснивања НДХ jе Јадовно настало, наставља Јаковина:

«Таj логор jе настао већ у липњу 1941., а ако нетко не зна, НДХ jе настала 10. травња. У континенталном диjелу већ jе постоjао логор Даница, али први логор смрти основан jе 2 мjесеца од оснутка НДХ, и већ се увелико ликвидирало. Без плинске коморе, наравно, убиjало се на различите начине.»

Комеморациjу су организирали Српско народно виjеће, Савез антифашистичких бораца и антифашиста, Епархиjа горњокарловачка СПЦ, Удружење «Јадовно 1941.» и Координациjа жидовских опћина Хрватске.

Предсjедник Српског народног виjећа Милорад Пуповац подсjетио jе да jе споменик жртвама уништен приjе двадесет година:

«У jедном времену у деведесетима, кад се мислило да се рушењем знамења може избjећи одговорност за сjећање. Рекао сам да jе таj споменик захваљуjући инициjативи српских, жидовских, антифашистичких организациjа у Хрватскоj, уз помоћ хрватске Владе, те да обнављање представља напор да се знамо носити с прошлошћу, с идеjама коjе су доводиле до таквих злочина, замислима држава коjе су те злочине озакониле и извршиле.»

Јадовно jе била матица злочина коjи су обухватили 20. стољеће и обиљежили односе између Хрвата и Срба:

«Прилика jе да кажемо да треба престати било с масовним збраjањем жртава, било с поjединачним утврђивањем, jер се точан броj жртава, на жалост, никада неће утврдити. Треба се посветити комеморирању жртава и стварању политике сjећања коjа ће судити злочине и осуђивати политике коjе су до њих довеле.»

Пуповац jе захвалио хрватским антифашистима што броj жртава Јадовна ниjе био већи, али и прозвао оне коjи нису чинили ништа да помогну жртвама.

Предсjедник бањалучке Удруге Јадовно Душан Басташић оптужио jе Хрватску да не чини довољно на кажњавању починитеља злочина из тог времена, али нити на обиљежавању стратишта, те се запитао jе ли данашња Хрватска слиjедница НДХ. Одговорила му jе Весна Пусић:

«Данашња Хрватска нема никакве везе с тим и таквим режимом. Она се, управо обрнуто, темељи на људима коjи су подигли устанак против таквог терора и злочина, на људима коjи су се борили против фашизма и нацизма свих врста и свих различитих квислинга.»

Јаковина подсjећа да jе Еуген Дидо Кватерник копирао логоре Трећег раjха и повлачи паралелу с недавно преминулим Миливоjем Ашнером, коjи jе био НДХ-зиjски заповjедник полициjе:

«И њега су, у никад заправо изведеном судском поступку у Хрватскоj, бранили по моделу (и он се бранио) да jе био одговоран само за регулациjу промета у Пожеги, а не за ликвидациjу Срба и нешто Жидова у пожешком краjу. Претпостављам да jе Ашнер био задужен за промет онолико колико jе у НДХ на државноj разини за промет био задужен и Еуген Дидо Кватерник.»

Антифашизам, између осталог, значи да можемо разговарати о минулим догађаjима и адресирати кривњу на право мjесто, закључуjе Јаковина:

«То jест – или би требао бити – исказ нашег еуропеjства, гдjе улазимо, као и да смо спремни говорити о тамним страницама наше прошлости. Као што су то чиниле остале земље ЕУ, и то без превеликих унутарњих трзавица као што jе код нас.»

Осим диjела наших данашњих суговорника, на комеморациjи су били изасланик предсjеднице Владе Јасен Месић, потпредсjедник Владе Слободан Узелац, те представници Савеза Антифашистичких бораца и вjерских заjедница. Недалеко од Шаранове jаме, jедне од 32 jаме у коjима су посмртни остаци жртава, Јасен Месић и Милорад Пуповац открили су обновљени споменик кипара Ратка Петрића.

Извор: Хрватски радио 101

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top