fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Хрватски продор на Исток

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/nexe.jpg

Економско уређење у Србиjи почива на догми о отвореном и слободном тржишту, али jе после децениjе такве политике сада очигледно да су поjедине државе, посебно Словениjа и Хрватска, искористиле заблуде српских либерала и циљно усмериле своj капитал на улагања и откуп компаниjа у стратешким гранама српске привреде. У исто време, ове две државе су на све начине настоjале да спрече реципрочна улагања, и компаниjама из Србиjе омогуће равноправан третман на свом тржишту.

Економска офанзива

Хрватска jе наишла у Србиjи на добар приjем и потпуно отворена врата, али су 13 година узаjамних односа довеле до изразите несразмере у привредним односима. У периоду од 1999. до краjа 2010. хрватске инвестициjе у Србиjи су према подацима Хрватске народне банке износиле 523,8 милиона евра. Хрватска jе шести наjвећи улагач у Србиjи, коjа jе прошле године била на трећем месту улагања хрватских компаниjа, после Холандиjе и БиХ. У Србиjи данас послуjе око 200 хрватских компаниjа, а наjзначаjниjе и наjвеће су Агрокор, Атлантик Група, Нексе група, Магма, Виндиjа, Подравка, ДИВ Самобор. Ове фирме су се у Србиjи усмериле ка куповини фабрика прехрамбене индустриjе и природних ресурса, што се види и из структуре хрватских улагања. Наjвише средстава jе уложено у пољопривреду, лов и услуге (47 одсто); производњу осталих неметалних и минералних сировина (19 одсто); производњу хране и пића (18 одсто). Далеко испод ових привредних грана су извршена улагања у производњу машина и уређаjа (два одсто); производњу електричних машина и апарата (два одсто); осигурање и пензиjске фондове (два одсто); трговину на велико и посредовање у трговини (два одсто).

Међу првим хрватским инвеститорима у Србиjу био jе „Агрокор“ Ивице Тодорића, коjи jе фебруара 2003. године, за 10,25 милиона евра купио фабрику сладоледа и смрзнуте хране „Фриком“. „Агрокор“ jе између осталог постао и власник и фабрике уља „Диjамант“, Кланице у Пландишту, „Кикиндског млина“, ланца хипермаркета „Идеа“, као и воде “Мивела“, „Нове слоге“ из Трстеника и „Златног трага“ из Лесковца. Тодорић jе купио и више од 25.000 квадрата фабрике „ИМТ“ одливака на новом Београду, где jе уместо дистрибутивног центра за „Фриком“ отворио супермаркет „Идеа“. Хрватска „Атлантик група“ jе постала власник: „Соко штарка“, „Гранд прома“ и „Паланачког кисељака“, „Млекара Лаура“ jе купила „Сомболед“ из Сомбора, док jе „Виндиjа“ купила: „Млекару Лаjковац“, фабрику сточне хране „УНИП“ из Ваљева и 8 фарми „Агрожива“ у Пландишту.

Хрватске трговинске фирме „Биљемеркант“, „Певец“, КТЦ и „Босо“ купиле су више од 70 продаjних обjеката у Воjводини. Предузеће „ТНОР“ купило jе пакет 42 посто акциjа у фирми за гаjење жита и других усева „Ердевик“, а инвеститорима из Хрватске продата су и предузећа „Радиjатор Зрењанин“, „Потисjе Кањижа“, „Интекс“ из Младеновца, „МИН холдинг“ из Сврљига, „Фабрика хартиjе Београд“, циглана „Ударник“, „Милениjум осигурање“, „Џолy травел“. Компаниjа „Нашице цемент“ коjа послуjе уоквиру „Нексе групе“ jе у Србиjи постала делимични власник пет предузећа коjа се баве производњом грађевинског материjала: каменолом „Јелен до“, „Стражилово“, „Опека“, „Полет“ из Новог Бечеjа и „Потисjе“ из Кањиже.

Компаниjе из Хрватске су током протекле децениjе стекле чврст положаj и знатан утицаj у Србиjи, а говори се и о врло jаком хрватском лобиjу у Србиjи, коjи често поjединим компаниjама омогућава привилегован положаj и даљи продор на тржишту Србиjе. Тако jе „Агрокор“ Ивице Тодорића по укупном приходу на годишњем нивоу коjи остваруjе у Србиjи друга по величини приватна компаниjа одмах иза „Делта холдинга“ Мирослава Мишковића, а о утицаjу капитала из Хрватске свакако сведочи и то што Тодорићевим фирмама, „Идеа“ и „Диjамант“ маркетиншке услуге пружа компаниjа „Мултиком“ чиjи jе сувласник Драган Ђилас, градоначелник Београда и високи функционер Демократске странке. Такође, о озбиљности и организациjи коjом привредници из Хрватске приступаjу српском тржишту сведочи и то што jе на пример Хрватска државна компаниjа Јанаф на положаj директора подружнице у Београду поставила бившег директора хрватске таjне службе Јошка Подбевшека.

Рампе за капитал из Србиjе

С друге стране, ситуациjа jе потпуно другачиjа. Словениjа и Хрватска су у последњих неколико година пласирали стотине милиона евра у Србиjу, док српских фирми скоро да нема у те две земље. У Хрватскоj сада послуjе десетак представништава српских компаниjа, док улагања из Србиjе у хрватску привреду износе око 40 милиона евра. До сада су остварене само три значаjниjе инвестициjе из Србиjе – средином 2008. године „Свислаjон Таково“ jе купио фабрику „Еурофуд маркет“ из Сиска, jедног од водећих кондитора на подручjу Хрватске, у вредности од око 20 милиона евра. „НЦА Инвестмент груп“ из Београда jе краjем 2010. године постала већински власник хрватске трговачке компаниjе „Магма“ за око 25 милиона евра, али, према подацима Привредне коморе Србиjе, обе компаниjе су у проблемима на тржишту Хрватске, док „НЦА Инвестмент груп“ разматра могућност повлачења. Трећа српска инвестициjа у Хрватскоj jе “Тесла штедна банка“ са оснивачким капиталом од око 3 милиона евра. Власници и оснивачи банке су Фонд за развоj Воjводине и Фонд за развоj Србиjе, а она има за циљ подстицање предузетништва и малих породичних имања, посебно за српске повратнике.

Србиjа jе са Хрватском у последњих неколико година закључила око двадесет споразума и протокола у наjважниjим областима сарадње, почевши од нормализациjе односа до слободне трговине, али они нису отворили врата компаниjама из Србиjе. С обзиром на броjна негативна искуства, многи привредници из Србиjе сматраjу да у Хрватскоj постоjи одбоjност према српским производима и улагањима, а да се предузећима из Србиjе се спречава долазак броjним нецаринским бариjерама, нелоjалном конкуренциjом домаћих фирми и дискриминациjом српских предузећа у приватизациjи хрватских фирми. Тако jе например Денjуб фуд групи jе ускраћена куповина Карловачке млекаре иако jе дала jедину валидну понуду, Комтреjд jе на jедном тендеру у Хрватскоj имао наjнижу цену, али jе посао добила другопласирана фирма, а ни компаниjе „Галеб група“ и „Делта“ упркос наjбољим понудама на тендеру нису успеле да реализуjу своjе инвестициjе. Познат jе и пример спора Слободана Вучићевића и његовог партнера из Хрватске око власништва над брендом Турбо лимач, када jе српском бизнисмену забрањено да у Хрватскоj користи бренд за коjи jе платио 18 милиона евра. Српске компаниjе наилазе на броjне препреке. Један од веома важних, међусобно нерешених проблема, jесте и питање имовине и имовинских права предузећа, а српска предузећа имаjу проблем и што тешко и у ограниченом броjу добиjаjу дозволе за транзит кроз Хрватску

Србиjа и Хрватска су потписнице споразума ЦЕФТА о слободноj трговини, али Београд и Загреб до сада нису успели да потпишу билатералне споразуме како би се смањиле царине за пољопривредне производе. Зато Србиjа као извозник хране бележи дефицит у размени са Хрватском од чак 117,3 милиона долара. Проблем за српску страну jе и то што хрватски цариници траже да пратећа документациjа буде искључиво на латиници, и да се у произвођачке спецификациjе тачно унесу нормативи утрошка материjала – што задире у правила о заштити пословне таjне. Постоjи и проблем слободне трговине дуваном – вредност извоза цигарета из Хрватске у Србиjу jе у 2010. била 9,8 милиона евра, а од сва четири произвођача цигарета у Србиjи, до сада jедино Јапан тобако интернешенал (ЈТИ) успео да извезе цигарете на хрватско тржиште у вредности од 337.000 евра, Србиjа jе због проблема са Хрватском алармирала све надлежене институциjе у ЦЕФТА (главни проблем су броjни стандарди и препреке), али Хрватска до сада ниjе реаговала на предлог о стварању радне групе коjа би се бавила овим питањем. Улазак Хрватске у ЕУ 2013. означиће и њено иступање из споразума ЦЕФТА, због чега би она могла да има неке проблеме у трговини са Србиjом, али ће Хрватска настоjати да сачува неке повластице у трговини са земаљама ЦЕФТА, и зато ће вероватно тражити да се измени Споразум о стабилизациjи и придруживању између Србиjе и ЕУ.

Економиjа у служби политике

У своjим односима са Србиjом Хрватска врло систематично гледа своjе интересе, због чега jе дискриминациjа српске робе и српских компаниjа у Хрватскоj била врло раширена. Да jе то била и политичка одлука, сведочи и изjава Иве Јосиповића на отварању Бизнис форума у Загребу 2010, када jе приликом сусрета са Борисом Тадићем саопштио да „политика више неће блокирати економску сарадњу Хрватске и Србиjе“. Хрватски председник jе тада рекао и да jе у „неким другим временима постоjала политика опструкциjе, предрасуда и страхова од те сарадње, али да jе то време сада прошло“. Јосиповић jе тада потврдио да jе било дискриминациjе српских компаниjа у Хрватскоj (али jе и Тадићу дао листу хрватских компаниjа за коjе jе тврдио да су су биле дискриминисане у Србиjи“ Упркос заклињањима два председника, привредни односи ипак нису побољшани, делом због кризе а делом због наставка старе праксе. Укупна робна размена Хрватске и Србиjе прошле године jе износила 933,6 милиона америчких долара, при чему jе дефицит Србиjе износио 752.000 долара. Из Хрватске у Србиjу наjвише се извозе производи од стакла (балони, боце, контеjнери), лака уља од нафте и минерала, трансформатори, полиетилен, цигарете, семе сунцокрета, течни пропан, сардине и сарделе. Из Србиjе се у Хрватску увозе бакарне жице, уљане погаче и остаци од семена сунцокрета, папир, делови клипног мотора с унутрашњим сагоревањем, електрична енергиjа, сирово уље од сунцокрета, слатки бисквити и вафли и сл. Структура српског извоза у Хрватску jе неповољна jер доминираjу сировине и репроматериjал, као и производи нижих фаза обраде. Такође, међу извозницима из Србиjе у суседну државу има пуно предузећа коjа су у процесу приватизациjе купиле или основале хрватске компаниjе, коjе на таj начин зарађуjу и на увозу из Србиjе.

Српске инвестициjе у Хрватскоj могу очекивати равноправниjи третман у Хрватскоj тек са њеним уласком у ЕУ, jер jе ССП-ом између Србиjе и ЕУ предвиђена и међусобна заштита инвестициjа, тако да ако неки инвеститор из Србиjе у Хрватскоj буде дискриминисан, може упутити жалбу Европскоj комисиjи. С обзиром на кризу, привредници обе земље наjављуjу унапређење сарадње, коме би требало да дорпинесе и отварање представништва Привредне коморе Србиjе у Загребу, коjе jе отворено десет година пошто jе Хрватска привредна комора отворила своjе у Београду. Ово представништво би требало да даjе савете и подржава српске фирме при уласку на хрватско тржиште и допринесе развоjу сарадње, коjа се наjављуjе већ неко време. У круговима српских привредника сада се говори о могућностима заjедничког наступа на трећим тржиштима, коjе би помогле ублажавању тешких последица кризе. Хрватске фирме интересуjу трговински уговори Србиjе са Русиjом и неким арапским земљама, а према речима званичника из Привредне коморе Србиjе, српска предузећа коjа би била отворена у Хрватскоj би требало да има низ користи од уласка Хрватске у европско заjедничко тржиште.

Насупрот сукобима из 90-их, последњих година jе између Хрватске и Србиjе дошло до извесног приближавања, зарад уласка Хрватске у ЕУ и додељивања Србиjи статуса кандидата. Ипак, и поред примера регионалне сарадње и сусрета председника Иве Јосиповића и Бориса Тадића међусобни односи су и даље врло компликовани и оптерећени озбиљним нерешеним питањима. Међутим, док jе Београд широм отворио врата, Хрватска, спонзорисана од стране Немачке разгранала jе своj утицаj у Србиjи, док jе српски у Хрватскоj сведен на наjмању могућу меру. Успеху такве политике Хрватске сигурно jе у многоме допринела сама Србиjа, неразумним отварањем тржишта капиталу земље коjа jоj се пречесто показуjе као отворени неприjатељ.

Извор: НСПМ

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помози рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: