Хрватски историчар: Порфирије градио мостове без обзира на ширину и дубину ријеке

Хрвоје Kласић, хрватски историчар, рекао је да је свакодневним контактима и одличном сарадњом с политичарима, људима на позицији моћи, али и “обичним” грађанима патријарх Порфирије учинио огроман искорак у поправљању хрватско – српских односа.

“Али је успио и у још нечему. Својим лежерним шетњама по центру града у мантији, необавезним ћаскањем са случајним пролазницима и безрезервном подршком коју, као нпр. у случају недавних потреса, упућује свим унесрећеним људима без обзира на вјеру и нацију, успио је нормализовати однос према Српској православној цркви и битно поправити њезин имиџ у хрватском друштву. А сви који прате ситуацију у Хрватској у посљедњих тридесет година знају да то није било нимало једноставно”, рекао је Kласић.

Професор Kласић сеу разговору за портал Србија Данас присјетио и првог сусрета између њега и тадашњег митрополита загребачко-љубљанског, патријарха српског Порфирија.

“Упознао сам га на прослави православног Божића коју сваке године организује Српско народно вијеће и које је с временом постало “place to be” за бројне хрватске политичаре, интелектуалце, глумце, пјеваче…

Стајао је на позорници покрај тадашњег (и данашњег) хрватског премијера. И док је Пленковић свим силама настојао задржати што озбиљнији израз лица и не показати нити једну емоцију, он је остављао потпуно другачији утисак. Иако обучен сав у црно, с црном капом на глави и дугом просједом брадом његове очи су говориле да се ради о ведрој, опуштеној и срдачној особи. Разлика је била видљива и у одржаним говорима”, присјетио се историчар Kласић.

Kласић са посебним пијететом говори о пријатељству са патријархом Порфиријем:

“У сљедећих неколико година након споменутог упознавања могу се похвалити да сам с Порфиријем постао пријатељ. Заједно пијемо кафе у центру Загреба и причамо о актуелним друштвеним проблемима, али и свевременским темама које оптерећују људски род попут мржње и сарадње, сукоба и солидарности, лажи и истине. Порфирије је и велики аудиофил, слуша искључиво плоче па нашим разговорима у његову стану звучна кулиса често буду албуми Мајлса Дејвиса, Ерика Kлептона или Бијелог дугмета”, открива професор Kласић.

О изузетној личности патријарха, хрватски историчар има само речи хвале.

“С Порфиријем је разговор угодан. Иако долазимо из двају различитих свјетова увијек се добро разумемо, а понајвише од свега уважавамо. Није искључив нити ташт. Не мисли да је увијек у праву и увек има воље и времена послушати мишљења која се разликују од његовог. Уосталом, прије више година покренуо је у Загребу интелектуални кружок у којем судјелују интелектуалци различитих политичких увјерења и светоназора, вјерници и невјерници, Хрвати и Срби, они либералних, али и конзервативних погледа на живот. У више наврата сам свједочио колике је познате и угледне појединце из свијета политике, глазбе и филма радо примао као своје гост”, каже Kласић.

Упитан шта за њега значи избор патријарха Порфирија за духовног вођу српских православних вјерника али и за Хрватску, професор Хрвоје Kласић каже:

“Без сваке сумње нашу средину (физички) напушта велики човјек, интелектуалац, хуманист и верник. Неко ко је градио мостове без обзира на дубину и ширину ријеке, ко је отварао врата свима, а ни пред киме подизао зидове, ко је властитим примером доказивао да за разговор никад није прекасно, а да је за сукоб увијек прерано. Неко ко је поставио стандарде у међуљудским односима утемељене искључиво на хршћанским вриједностима, а не условљене националним, расним, класним или (дневно) политичким мотивима.

С друге стране, његовим одласком Хрватска у Србији добија искреног “амбасадора добре воље”. Некога то ће с нове и још утицајније позиције наставити да развија добросусједске односе двају народа између којих се већ дуго не води рат, али међу којима никако да завлада мир. А што Порфиријев избор за патријарха значи за мене лично? Остајем без једног доброг пријатеља у Загребу. И добијам још једног доброг пријатеља у Београду”, каже професор Kласић.

Хрвоје Kласић је од 2003. године професор на Филозофском факултету у Загребу, Одјељењу за историју. Предаје предмете везане уз свјетску историју 20. вијека. Учесник је бројних конференција и симпозијума у Хрватској, региону и свијету. Добитник је бројних награда и признања, између осталих и награде “Светозар Прибичевић” за унапријеђење хрватско-српских односа.

Извор: БИГ ПОРТАЛ