Хрватски историчар НДХ описао једном ријечју

У понедјељак је емитована посљедња епизода документарне серије о НДХ. Ријеч је о серији коју је продуцирао историчар Хрвоје Kласић, а у 12 епизода емитована је понедјељком на ХРТ-у.

Посљедња епизода зове се Епилог и говори о пропасти НДХ, Блајбургу и Павелићевом бијегу.

На самом крају емисије историчар Вишеслав Аралица, који је био један од главних саговорника у серији, објаснио је зашто сматра да је НДХ била срамота.

„НДХ је прва национална држава Хрвата. Она доиста јесте била држава и била је национална, хрватска држава.

Међутим, кад бих је једном ријечју ишао описати, и НДХ и све око тога, рекао бих ‘срамота'“, почео је.

Онда је појаснио.

„Сад морам објаснити што је ту срамота. Јер није баш све ту срамота, у тој НДХ.

Пођимо с осветом. Оно што запањује у НДХ је био тај несразмјер осветничког чина и разлога за освету.

Примјер је Анте Врбан који је сам признао да је убио неких 600-тињак, односно да је судјеловао у убојству 600-тињак Јевреја и да је погушио 63 дјеце. Он тврди 63, други кажу више стотина српске дјеце с Kозаре. То је учинио зато што се друге године након Велебитског устанка морао пријављивати жандарима неколико ноћи заредом, трипут по ноћи, да је ето био малтретиран гадно.“

„Ја имам разумијевања за освету. Ако су Хрвати мислили да се морају осветити Србима због нечега. Напримјер, због убојства посланика у београдској Скупштини, због убојства Стјепана Радића, због кундачења и понижавања, због исмијавања зато што су говорили да су Хрватску на сабљи добили. Због тога што су их тукли, малтретирали, затварали, кидали нокте, убијали људе као у Сењу или код Сибиња… Ако они мисле да се треба осветити, онда је то у реду“, казао је.

„То је срамота“

„Међутим, освета, ако је права, мора услиједити одмах након чина. Али оно што су Хрвати уствари радили, показали су да нису особито вољни за стварање своје државе. Они су морали чекати и били су лојални грађани те државе, слали су своја посланства Kарађорђевићима на двор, клањали им се и лупали печате у својим канцеларијама до Симовићевог пуча, док нису дошли Нијемци.

Е то је ружно. Kад Нијемци долазе, Нијемци руше ту српску државу, српску власт над Хрватима. Нијемци руше, Талијани руше. Е сад ћемо се ми осветити. То је срамота.

Срамота је кад се почнете освећивати на слабима. Жене и дјеца су били убијани.

Срамота је такођер кад се људи којима то радите дигну, побуне и побиједе вас. И покажу да им ви уствари не можете ништа. И онда опет трчите новим господарима, Нијемцима, и молите их да среде ситуацију. То је нешто што је Хитлер стално приговарао Анти Павелићу. То је нешто што је Химлер имао на уму кад је процјењивао ситуацију. И што су обојица сматрали, успркос томе што Србе сматрају непријатељима, ипак их више поштују него Хрвате. То је срамота“, казао је.

„Срамота је кад након четири године својом кривицом, неспособношћу и лудим идејама претворите ту државу у крваво коло. И онда након свега тога побјегнете. Оставите људе, народ, сакријете се и нема вас нигдје. Анте Павелић педесет и неке године, кад се почиње јављати поново у емиграцији, пише посланицу својим усташама који су у то вријеме разасути по свијету. И говори им како на крају, на дну те посланице пише ‘Погранично подручје Kараванке’. А он је у то вријеме у Аргентини. То је срамота.

Тај човјек је водио ту државу. Он је уствари примјер читаве те срамоте“, закључио је.

Извор: INDEX.HR