Хрватска уводи статус Хрвата без хрватског држављанства

ЗАГРЕБ- Хрвати који живе у иностранству, а немају хрватско држављанство, убудуће би требали пуно брже и једноставније требали доћи до хрватског пасоша.

Онима којима матичне државе бране стицање двојног држављанства, Загреб ће дати „статус Хрвата без хрватског држављанства“, који ће им у Хрватској омогућити разне повластице.

Одлучила је то данас Влада Хрватске, усвојивши посебну Стратегију о односима с Хрватима изван Хрватске. Након ње, устврдио је Гордан Јандроковић, министар вањских послова, донијеће се и посебан закон о Хрватима у свијету, те ће се основати централно тијело за сарадњу с њима и посебан Савјет Владе. Ради јачања односа с дијаспором, утемељиће се и обиљежавати и Дан Хрвата ван Хрватске, мада још није познато којег ће се датума он славити.

„То је обвеза коју имамо и према одредбама хрватског Устава“, поручила је премијерка Јадранка Косор.

Према Владиним подацима, изван хрватских граница данас живи око 3,75 милиона Хрвата, који се дијеле у три групе. Прву категорију представљају Хрвати у БиХ, који су у тој земљи конститутиван народ, а чији се број, након рата, у тој земљи процјењује на око 400.000. У другу категорију улазе аутохтоне хрватске мањине у 12 европских земаља, које броје око 350.000 припадника. Посљедња група је хрватско исељеништво, којих има око три милиона, од чега око два милиона у прекоокеанским земљама.

Са свима њима Влада сада жели ојачати односе, па им, осим могућности бржег стицања хрватског држављанства, нуди и разне повластице. Међу осталим, омогућиће им се једноставнији уписи у хрватске школе и факултете, право куповие некретнина, могућност кандидовања за слободна радна мјеста, право пријаве на конкурсе и добивање стипендија, као и финансијска подршка.

Посебне олакшице оствариваће приликом туристичких посјета Хрватској, будући да се уводи „Хрватска картица“ (ЦРО Цард), која ће им омогућити повољнији приступ појединим туристичким услугама. Та права односе се и на чланове породица Хрвата у иностранству, као и на Хрвате који немају хрватско држављанство, нити статус „Хрвата без хрватског држављанства“, а којима ће се убрзати поступак добијања виза.

Велика очекивања Бански двори од Хрвата у исељеништву имају и у сегменту привреде. Према ријечима Домагоја Ивана Милошевића, потпредсједника Владе за инвестиције, Хрвати из исељеништва добродошли су улагачи у Хрватску јер за то, тврди, имају капитал и нове идеје, а не недостаје им ни енергије.

Иако у Влади усвајање нове стратегије објашњавају Уставним обавезама и жељом за јачањем односа с дијаспором, занимљиво је да се она доноси у изборној години. Дијаспора, која је окупљена у 11. изборној јединици, увијек је била резервоар гласова за ХДЗ, па у тој странци очито вјерују да ће тако остати и на сљедећим изборима, иако ће на њима исељеништво у Сабор слати мањи број посланика него до сада.

Чланови безбројних комисија, вијећа, савјета, радних група и других сличних тијела убудуће ће добијати мање новца него досад.

Наиме, у складу са данашњом Владином одлуком, чланови таквих тијела из Владиних редова више неће остваривати право на накнаду, док ће вањски чланови моћи добити 150 куна нето по сједници, а највише 2.000 куна мјесечно. Премијерка то објашњава додатним уштедама у буџету, с обзиром да је за те сврхе досад ишло преко 49 милиона куна.

„Још више реда и још више рада. Ових дана још једном преиспитујемо ставку по ставку у прорачуну, како бисмо пронашли још простора за уштеде“, поручила је Косорова.

Упркос томе, још се не зна колико тачно комисија и сличних тијела има. Детаљну анализу о томе, као и о начину трошења новца, тек треба израдити Министарство финансија.

Извор: НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ