Хрватска тражи међународну арбитражу за границу са Србијом на Дунаву

СРБИЈА и Хрватска поново би могле да се нађу пред судиjама Међународног суда правде у Хагу, али овога пута због – међе на Дунаву, где Хрватска хоће да се прошири на бачку обалу реке.

Како jе у интервjуу за „Новости“ наговестила хрватска шефица дипломатиjе Весна Пусић, Загреб ће тражити да се спор око граница, коjи траjе већ 13 година, реши међународном арбитражом, jер „не треба више имати илузиjа да jе могуће постићи договор“.

Међутим, да би ово питање „пресекао“ Хаг, захтев треба да упуте обе стране, а у српском државном врху, како сазнаjемо, jош ниjе разматрана оваква могућност за распетљавање граничног чвора са Хрватском.

Разграничење са суседом биће jедна од тема сутрашњег сусрета у Загребу шефова дипломатиjа двеjу земаља Ивице Дачића и Весне Пусић:

– Разматраћемо не само границе, већ и сва друга отворена питања. Ми смо опредељени за гаjење добросуседских односа и решавање свих нерешених тема, и такву добру вољу очекуjемо и од комшиjа – каже Дачић за „Новости“.

Професор међународног права Тибор Варади обjашњава за наш лист да би две државе границе могле да мере код два међународна суда коjа су надлежна за оваква питања, и то оба у Хагу. То су Међународни суд правде и Стални арбитражни суд:

– Очигледно jе да ће се тешко доћи до договора директним преговорима двеjу страна, jер jе много спорних тачака. Уколико би се за ово спорно питање потражила међународна арбитража, обе земље морале би да поштуjу донету одлуку. Али, питање граница не може пред судовима да покрене само jедна страна, већ обе мораjу да се сложе око међународне арбитраже.

Варади процењуjе да би такав спор траjао око две-три године и да би био окончан пре него што Србиjа заврши преговоре о чланству са ЕУ, чиме би се избегло евентуално стављање вета Хрватске на наш европски пут.

Иначе, Србиjа и Хрватска су основале међудржавну комисиjу за исцртавање линиjе, коjа упркос вишегодишњим напорима, до данас ниjе дала готово никакве резултате. Радила jе са прекидима, а од 2003. до 2010. ниjе одржан ниjедан састанак. Од одмрзавања диjалога одржане су четири рунде разговора, од коjих jе последња била краjем 2011.

Ставови о линиjи границе дуж 145 спорних километара реке Дунав, међутим, нису померени ни за милиметар. Србиjа се држи одлуке из 1945. по коjоj „линиjа“ између две државе иде Дунавом од мађарске границе до Илока. Хрвати се не слажу, jер jе река променила ток, па jе, кажу, део њихове земље остао у Србиjи.

Како нам jе речено у МСП, Хрвати оспораваjу скоро половину дунавске границе.

ПОЗИВАЈУ СЕ НА КАТАСТРЕ АУСТРОУГАРСКЕ

Хрвати траже око 10.000 хектара на српскоj обали реке, за коjе тврде да им припадаjу по аустроугарским катастарским књигама, док Србиjа полаже тапиjу на 3.000 хектара на десноj страни Дунава. Уколико би међа била повучена копненим делом, по „катастарском принципу“, а не средњим током реке, делови општина Апатин, Сомбор и Бачка Паланка могли би преко ноћи да освану у другоj држави – Хрватскоj.

Извор: НОВА СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО

Везане виjести:

Весна Пусић: Границу мора да утврди суд – Jadovno 1941.

Загреб поново тресе антисрпска хистериjа – Jadovno 1941.

ЛОНДОНСКИ УГОВОР 1915: Пропуштена шанса да се створи …