Hrvatska traži međunarodnu arbitražu za granicu sa Srbijom na Dunavu

SRBIJA i Hrvatska ponovo bi mogle da se nađu pred sudijama Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali ovoga puta zbog – međe na Dunavu, gde Hrvatska hoće da se proširi na bačku obalu reke.

Kako je u intervjuu za „Novosti“ nagovestila hrvatska šefica diplomatije Vesna Pusić, Zagreb će tražiti da se spor oko granica, koji traje već 13 godina, reši međunarodnom arbitražom, jer „ne treba više imati iluzija da je moguće postići dogovor“.

Međutim, da bi ovo pitanje „presekao“ Hag, zahtev treba da upute obe strane, a u srpskom državnom vrhu, kako saznajemo, još nije razmatrana ovakva mogućnost za raspetljavanje graničnog čvora sa Hrvatskom.

Razgraničenje sa susedom biće jedna od tema sutrašnjeg susreta u Zagrebu šefova diplomatija dveju zemalja Ivice Dačića i Vesne Pusić:

– Razmatraćemo ne samo granice, već i sva druga otvorena pitanja. Mi smo opredeljeni za gajenje dobrosusedskih odnosa i rešavanje svih nerešenih tema, i takvu dobru volju očekujemo i od komšija – kaže Dačić za „Novosti“.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi objašnjava za naš list da bi dve države granice mogle da mere kod dva međunarodna suda koja su nadležna za ovakva pitanja, i to oba u Hagu. To su Međunarodni sud pravde i Stalni arbitražni sud:

– Očigledno je da će se teško doći do dogovora direktnim pregovorima dveju strana, jer je mnogo spornih tačaka. Ukoliko bi se za ovo sporno pitanje potražila međunarodna arbitraža, obe zemlje morale bi da poštuju donetu odluku. Ali, pitanje granica ne može pred sudovima da pokrene samo jedna strana, već obe moraju da se slože oko međunarodne arbitraže.

Varadi procenjuje da bi takav spor trajao oko dve-tri godine i da bi bio okončan pre nego što Srbija završi pregovore o članstvu sa EU, čime bi se izbeglo eventualno stavljanje veta Hrvatske na naš evropski put.

Inače, Srbija i Hrvatska su osnovale međudržavnu komisiju za iscrtavanje linije, koja uprkos višegodišnjim naporima, do danas nije dala gotovo nikakve rezultate. Radila je sa prekidima, a od 2003. do 2010. nije održan nijedan sastanak. Od odmrzavanja dijaloga održane su četiri runde razgovora, od kojih je poslednja bila krajem 2011.

Stavovi o liniji granice duž 145 spornih kilometara reke Dunav, međutim, nisu pomereni ni za milimetar. Srbija se drži odluke iz 1945. po kojoj „linija“ između dve države ide Dunavom od mađarske granice do Iloka. Hrvati se ne slažu, jer je reka promenila tok, pa je, kažu, deo njihove zemlje ostao u Srbiji.

Kako nam je rečeno u MSP, Hrvati osporavaju skoro polovinu dunavske granice.

POZIVAJU SE NA KATASTRE AUSTROUGARSKE

Hrvati traže oko 10.000 hektara na srpskoj obali reke, za koje tvrde da im pripadaju po austrougarskim katastarskim knjigama, dok Srbija polaže tapiju na 3.000 hektara na desnoj strani Dunava. Ukoliko bi međa bila povučena kopnenim delom, po „katastarskom principu“, a ne srednjim tokom reke, delovi opština Apatin, Sombor i Bačka Palanka mogli bi preko noći da osvanu u drugoj državi – Hrvatskoj.

Izvor: NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

Vezane vijesti:

Vesna Pusić: Granicu mora da utvrdi sud – Jadovno 1941.

Zagreb ponovo trese antisrpska histerija – Jadovno 1941.

LONDONSKI UGOVOR 1915: Propuštena šansa da se stvori …