Hrvatska otvara arhive iz perioda bivše SFRJ

Predlagač izmena zakona je Most nezavisnih lista, manja članica vladajuće koalicije, na čijem je čelu Božo Petrov, koji je i predsednik Sabora.

Petrov u intervjuu za zagrebački Večernji list objašnjava da je hrvatsko drustvo opterećeno podelama koje, kako kaže, uglavnom počivaju na iskrivljenim činjenicama i namerama zbog sticnja pollitičkih poena.

Te podele, prema njegovim rečima, deluju destruktivno na celo društvo u odnosu na samo suočavanje s istinom, što omogućava manipulaciju podacima, osobama, ali samo u svrhu jeftinog i ličnog interesa.

– Žrtve na koje se neki pozivaju, najmanje su im bitne. Zato želim konačno da se prekine sa tom temom i sve stavi na sto – kaže Petrov.

Veruje da će se na taj način doći do preko potrebnog suočavanja s istinom, jer je pomirenje u još uvek podeljenom društvu preduslov za gradnju budućnosti neopterećene neproduktivnim raspravama.

– Samo potpuna transparentnost može nas uvesti u bolje društvo, bez podela – naveo je Petrov i dodao da je siguran da je građanima draže da u prenosima saborskih sednica slušaju argumentovane rasprave o zakonima umesto zastupnike, koji u 2017. godini spominju „ustaše, partizane, Udbu i druge pojmove koje je davno trebalo prepustiti stručnjacima“.

Petrov je rekao da će dostupna biti arhivska građa nastala do 22. decembra 1990. godine, koju su stvorila državna tela i društveno-političke organizacije poput, Saveza komunista Hrvatske.

A izuzetak bi, kaže, bila samo arhivska građa koja sadrži osetljive lične podatke poput podataka o rasnom ili etničkom poreklu, zdravlju, polnom životu pojedinca te krivičnim delima i prekršajima.

Petrov precizira da teba imati na umu da država čiji su se interesi i sigurnost štitili tajnošću podataka više ne postoji, pa ne postoji ni razlog zbog kojeg bi ti podaci trebalo da budu tajni.

Izvor: Intermagazin