Хрвати уверени да ће папа Степинца прогласити свецем 2018.

Иако није било напретка у дијалогу са СПЦ, Хрватска бискупска конференција сматра да ће сада, када је лопта поново у дворишту Ватикана, Света столица донети одлуку у њихову корист

Једногодишњи рад Мешовите комисије СПЦ и ХБК, која је разматрала лик и дело хрватског бискупа Алојзија Степинца, уочи, за време и након Другог светског рата, резултирао је само једним закључком, а то је да су се црквени великодостојници и експерти сагласили да се не слажу по питању да ли он треба да буде проглашен свецем.

У заједничком саопштењу које је најпре објавила Хрватска бискупска конференција, а потом и СПЦ, након састанка одржаног 12. и 13. јуна у Ватикану, где је пре годину дана Мешовита комисија формирана на иницијативу папе Фрање, између осталог, се каже:

„Проучавање живота кардинала Степинца показало је да су све цркве биле изложене окрутним прогонима и имале своје мученике и исповеднике вере. У том смислу, чланови Комисије су се сагласили око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада, како би поделили сећање на мученике и исповеднике вере обеју цркава“.

Када је реч о проглашењу Степинца свецем, после једногодишњег рада Комисије „лопта“ је поново у дворишту Ватикана, односно у рукама папе Фрање, који је за то једини надлежан.

У Хрватској верују да ће папа Фрања Степинца прогласити свецем наредне године, на 20. годишњицу Степинчеве беатификације.

Степинац и последњи у низу састанака Мешовите комисије био је тема синоћње емисије „Отворено“ на ХРТ-у, која је окупила хрватске експерте, присутан је био и председник СНВ-а и СДС С Милорад Пуповац, а, како је наведено, упркос позиву за учешће у емисији, СПЦ свог предствавника није послала.

У емисији је учествовао и монс. Јосип Мрзљак, вараждински бискуп, иначе, Степинчев рођак.

Учесници, као и чланови Мешовите комисије двеју цркава, имали су различите ставове о кардиналу Стеинцу, па је тако историчар Хрвоје Класић рекао да не жели да полемише о верским осећањима, али му смета то што се историчарима када изучавају било коју историјску личност унапред намеће што смеју, а шта не смеју да истражују.

Класић, наиме, каже да чињенида је папа одлучио да формира комисију основати ту комисију доказује да и он очито има неки разлог разлога да не каже: „Баш ме брига за комисију нека буде (Степинац) светац“.

Очито је, казао је Класић, да и папа сматра да о неким стварима треба попричати. „Нема тог документа који ће говорити истину. Сваки документ је подложан интерпретацији и Свето писмо, а камоли не документи комунистички, усташки ови или они. Немојмо очекивати да ћемо на темељу докумената спознати истину, морамо бити спремни на различите интерпретације“, навео је Класић.

Те речи су, међутим, ражалостиле Вишњу Старешину, ауторку филма „Кардинал и његова Црква“, која је рекла да је реликт комунистичког режима говорити некоме шта је требало учинити.

За њу је, казала је, Степинац фасцинантна особа.

„Кад проучавате и гледати што је он учинио и чинио у ауторитарним и два тоталитарна режима то је заиста фасцинантно што се тиче одбране моралних начела, обрана начела цркве, људских начела. То је начин на којима га вреднује западни слободни свет“, навела је Старешина.

Вараждински бискуп и нећак кардинала Степинца монс. Мрзљак за свог рођака каже да је он био човек који је показивао светост у својим најближим контактима.

Што се тиче Комисије састављене од хрватских католичких и српских православних стручњака, Мрзљак је рекао да се од ње очекивао дијалог који се и догодио.

„Ми смо често пута слушали колико је ту било митологије када се говорило Степинац ово Степинац оно, а на крају од тога није било ништа. Ја верујем да је то један добар почетак да покажемо да је потребно разговарати јер то је важно. То је желео и папа Фрања јер треба нам живети заједно“, рекао је.

Милорад Пуповац је на то рекао да је Српско народно веће од почетка подржавало рад Комисије.

Пратили су, казао је, сусрете представника српске и католичке цркве о овој важној, тешкој теми и у много чему спорној за коју је важно да из једне фазе неисторијског, помало идеолошког, митолошког приступа не уђемо поновно у митско разумевање ствари.

„Најбитније је да је тај дијалог углавном текао у доброј атмосфери упркос неслагањима у одређеним стварима. Најважније је да се тај дијалог настави и посебно је важно да смем да кажем, као Србин из Хрватске, као православни Србин да нико нема осећај повјеђености.. Морамо се пазити тог искуства екстрема“, навео је Пуповац..

Продекан Факултета филозофије и религијских знаности у Загребу Анто Гаврић је констатовао да се показало да је могуће разговарати о тешком питању.

Напоменуо је, међутим, да се почека рада комисије инсистирало на документима.

„Тешко је очекивати у једном периоду од годину дана да ће се наћи нови документи који се нису видели у задњих 40-50 година тако да је тешко зауставити службену канонизацију блаженог Алојзија Степинца“, каже Гаврић који, каже, не сумња у одлуку папе да Степинца прогласи светим, а ако се, како је рекао, он пита – за њега је Степинац већ светац.

„Као свештеник за мене је Степинац заиста светац“, рекао је и додао да у том свом уверењу није сам.

Новинар Вечерњег листа Дарко Павичић верује да ће сада након што је Комисија завршила с радом папи бити лакше да донесе одлуку, а она ће, сматра Павичић бити позитивна.

Страховало се, казао је, да ће појавити неки нови документи који ће показати супротно, али се то није догодило.

“ Да се наштетило њему (Степинцу), да се у овом случају донело нешто што би бацило љагу на њега то би било уништење хрватске Степинчеве цркве. Међутим то се није догодило. Ово саопштење аутогол СПЦ „, рекао је Павичић и додао да му је, ипак, драго што је до дијалога дошло.

Србија, казао је Павичић, никада неће признати Степинца за свеца.

(Танјуг)

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Цркве без договора о Степинцу

Ставови о Степинцу остали супростављени

Степинац може да посвађа Ватикан и Руску православну цркву …

„Степинац – духовни вођа елиминације Срба“ | Јадовно 1941.

СПЦ спремила доказе да је Степинац подржавао геноцид …

Још мало о разговорима о надбискупу Алојзију Степинцу

„Српска страна није доказала да је Степинац био злочинац …