Хрвати у школи уче о Диани Будисављевић

Филм о спасавању српске деце од НДХ уврштен у наставни програм у суседној држави. Препорука министарства да га виде ђаци од 13 до 18 година.

Филм „Дневник Диане Будисављевић“, о храброј жени која је у вихору рата спасавала српску децу, укључен је у наставни програм у Хрватској и моћи ће га видети ученици већ наредне школске године. Министарство науке и образовања Хрватске оценило је да филм редитељке Дане Будисављевић има јасну васпитну-образовну улогу и препоручило наставницима да га, у оквиру пројектног дана, прикажу ученицима старим од 13 до 18 година.

Овај потресни играно-документарни филм истинита је прича о држављанки аустријског порекла удатој за лекара православне вероисповести у Загребу, која је за време Другог светског рата, сигурне смрти спасла више од 10.000 српске деце из НДХ логора.

ВЕЛИКА ГЛЕДАНОСТ: Досад је филм у Хрватској видело 35.000 гледаоца, а када се дода регион, више од 65.000.
– То је најгледанији хрватски филм у последњих десетак година у региону, а задовољна сам и са реакцијама. Било је неких критика у Србији да је филм превише ‘нежан’, али га је публика јако добро примила – додаје Дана Будисављевић.

– Ми смо тражили мишљење министарства да ли је филм погодан за наставу јер смо имали јако добра искуства и видело га је око 5.000 ученика. Повратне информације биле су више него добре, а реакције ученика су указивале да им је филм био занимљив и уметнички и садржајно – каже, за „Новости“, Дана Будисављевић, чији је филм имао успеха свуда где је приказан, укључујући и награду жирија и публике на Фестивалу у Пули.

Редитељка подсећа да су постојале и препоруке наставника да деца виде филм, па је тако дошло и до сагласности министарства.

– Историчари Силвестар Милета и Тена Бањеглав израдили су и материјале уз филм и они су нам такође одобрени. Сада је све спремно и материјал може да иде у школе уз сам филм.

Ништа неће бити наметнуто, тврди Дана Будисављевић, већ ће сваки професор историје или неког другог предмета одлучивати хоће ли користити понуђене материјале и омогућити ученицима да виде филм.

– Веома сам срећна што се овако завршило, а видела сам већ почетком године да су реакције младих позитивне јер су говорили како су кроз филм много тога сазнали. Многи наставници су и самоиницијативно водили децу у биоскоп – додаје Дана.

Препрека за добијање сагласности од хрватског министарства није било. Обично се слична препорука тражи унапред, пре него што неки филм уопште буде приказан, а екипа „Дневника Диане Будисављевић“ то је затражила тек након одласка филма у биоскопе.

– Нисам могла ни сањати да ће доћи до препоруке да га гледају ученици. Али, ни не постоји други филм који обрађује период о којем говори наше остварење.

Редитељка каже да сам филм не распирује мржњу, није демагошки и зато јој је било посебно драго да види како средњошколци током сат и по пројекције не погледају ни у мобилни.

– Иако смо сви очекивали много жешће реакције, па и препреке, то се није догодило. Филм је од почетка пратила позитивна енергија, жеља за истином, суочавањем, помирењем, извињењем – каже Дана Будисављевић.

Извор: НОВОСТИ