Хрвати и Бошњаци у ишчекивању пресуде Прлићу и осталима

Хашки трибунал ће у среду изрећи правоснажну и уједно последњу пресуду у свом мандату у случају „Прлић и остали“, која се са великим интересовањем и неизвесношћу очекује у Хрватској и БиХ

Хашки трибунал ће у среду изрећи правоснажну и уједно последњу пресуду у свом мандату у случају „Прлић и остали“, која се са великим интересовањем и неизвесношћу очекује у Хрватској и БиХ, међу Хрватима у БиХ и Бошњацима муслиманима у Хрватској јер, према оцени аналитичара, каква год она била за једне ће бити сатисфакција, за друге неправда, фрустрација и извор нових подела.

Хрватски премијер Андреј Пленковић не очекује да би на било који начин могло доћи до повезивања одговорности Хрватске са тим предметом.

„Мислим да смо искористили све правне могућности које су нам стајале на располагању у овом процесу. Влада ће коментарисати пресуду када буде објављена. Не очекујем да би на било који начин могло доћи до повезивања одговорности Хрватске са тим предметом“, рекао је Пленковић новинарима у Будимпешти.

Председавајући Председништва БиХ из реда хрватског народа, Драган Човић, очекује ослобађајућу пресуду за оптужену шесторку.

“ Они су већ платили једну изузетну цену од 13 и по година од када су везани за Хашки трибунал“, рекао је Човић новинарима у Мостару.

Сматра да правоснажна пресуда која се ишчекује у среду не би смела да има претеран утицај на актуалну политичку ситуацију у БиХ.

За њега су хашке пресуде политичке и њима, како каже, Хашки трибунал није решио ниједно кључно питање, а то питање је „како се дефинисати према прошлости и према самом рату као догађају и учинити искорак према помирењу“.

„Сваки злочин мора бити адекватно препознат, свака жртва на такав начин мора имати поштовање без обзира ко је злочинац, ко је наредбодавац или извршитељ“, поручио је Човић, пренела је Фена.

С друге стране, Бошњаци из Мостара траже правду за све који су протерани, завршили у логорима Херцег-Босне, мучени, силовани, убијени или нестали.

Бројни Мостарци, као и сви Бошњаци, наиме, који су били жртве злочина почињених “90-их и обухваћених хашком оптужницом против Јадранка Прлића, Бруне Стојића, Слободана Праљка, Миливоја Петковића, Валентина Ћорића и Берислава Пушића, са великом пажњом чекају изрицање жалбене пресуде у Хагу.

Они, кажу, траже правду, а посебно очекују разоткривање истине.

Реч је о правоснажној пресуди у најдуже вођеном процесу за ратне злочине на простору бивше Југославије и односи се на шесторицу политичких и војних челника Херцег-Босне, познатијом као “Прлић и остали”.

Они су се Хашком трибуналу предали 2004, а суђење им је почело наредне године.

Многи медији изрицање ове пресуде ишчекују као „дан Д“ за Хрватску јер она треба да потврди или да одагна постојање удруженог злочиначког подухватама у којем је учествовао и тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман.

Првостепеном пресудом Хашког трибунала у овом поступку судије су вецихном гласова пресудиле да је осуђенима циљ био етничко чишћење Бошњака из већински хрватског дела БиХ и у случају распада државе припојити га Хрватској, према „злочначком плану у којем је учествовао први хрватски председник Фрањо Туђман“.

Квалификације из првоступене пресуде негативно говоре о улози Хрватске и тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана у рату у суседној држави.

„Ако се Туђман, Шушак и Бобетко буду спомињали у правоснажној пресуди Прлићу и осталима као чланови Удруженог злочиначког потхвата (УЗП), упркос томе што је Жалбено веће већ одлучило да они нису експлицитно наведени као чланови УЗП-а, онда ће то бити перверзија историје јер не постоји ниједна хаашка пресуда којом је утврђено да су званичници Србије (односно СРЈ) били укључени у УЗП у БиХ“, сматра Лука Мишетић, један од адвоката генерала Анте Готовине за Вечерњи лист.

Јадранко Прлић, бивши председник Хрватског већа обране (ХВО) и владе Хрватске Републике Херцег-Босне те остала петорица у овом процесу првостепеном су пресудом осуђени на казне у распону од 10 до 25 година затвора, свеукупно на 111 година.

Они су осуђени за злочине које су припадници ХВО-а починили над муслиманским становништвом, а првооптужени Прлић је, према првостепеној пресуди, знао за тешке услове у којима су муслимани држани у заточеништву у затворима Дретељ, Габела и Хелиодром.

Иначе, правоснажна пресуда биће изречена у време када су, како процењују стручњаци, односи Хрватске и Босне и Херцеговине затегнутији него икада после рата.

Бивши председник Хрватске Иво Јосиповић сматра да за такве односе има више разлога, а као први наводи да је Хрватска ублажила политику немешања у унутрашње послове суседне земље, коју је он, каже, одлучно промовисао.

Други разлог Јосиповић види у неколико неодмерених изјава представника хрватског државног врха, посебно председнице Колинде Грабар Китаровић.

„Треће, хрватски политичари у БиХ поновно више или мање дискретно назначавају повратак идеји трећег ентитета, уз исто тако дискретну подршку Хрватске, што је бошњачкој политици у БиХ црвена марама“, навео је Јосиповић, оценивши да су унутрашњи односи политичара из свих конститутивних народа у БиХ заоштрени и то се, како каже, одражава и на односе Хрватске са БиХ.

Поред тога, додаје Јосиповић, у БиХ неки политичари заоштравање односа користе као предизборни алат, уз закључак да су за погоршање односа заслужне и једна и друга држава, „иако не сасвим равномерно“.

Јосиповић није оптимиста када је реч о последицама пресуде Прлићу и осталима.

„Ако опстане квалификација удруженог злочиначког подухвата који укључује највише хрватске званичнике, то ће бити политички терет за Хрватску. Али од њега када се све зброји ни за другу страну неће бити користи – тим више што је концепт удруженог злочиначког подухвата, његов трећи облик, озбиљним правничким круговима тешко прихватљив, јер је преседан који урушава традиционални концепт кривице. Али, то је посебна тема“, казао је Јосиповић раније за Дојче веле.

“Хрватска је под притиском чињенице да има јако дугу границу с БиХ, а БиХ под притиском чињенице да зависи од Хрватске јер жели да буде чланица ЕУ. Према томе, обе државе су објективно говорећи уцењене и немају могућност да се размашу као што би то некоме попут Бакиру Изетебговићу или Колинди Грабар Китаровић вероватно било срцу мило”, сматра политички аналитичар Жарко Пуховски.

Додао је да се показала погрешном амбиција да ће рад Хашког суда довести до смиривања напетости након ратова на подручју бивше Југославије.

“Интервенисање истином увек изазива пуно више узнемирења него помирење. Ја не очекујем ништа друго већ додатна захуктавања”, казао је Пуховски за Радио Сарајево.

Улога Хрватске у рату у БиХ тема је око које се историчари не слажу у двема државама ни више од 20 година након тог сукоба.

“Улога Хрватске и Хрвата у рату у БиХ била је позитивна”, тврди Анте Назор из Хрватског меморијално-документацијског центра Домовинског рата, док Твртко Јаковина с Филозофског факултета у Загребу сматра да су се власти у Загребу “најпре умешале погрешно, а онда никако”.

“БиХ, земља у којој је Загреб могао имати најодлучнији и најважнији уплив, остала је драматичан подбачај наших дипломатија и политика”, сматра Јаковина.

Назор, пак, каже и да првостепена пресуда не уважава чињенице да је Хрватска међу првима признала независност суседне државе и да без Хрватске и Хрвата не би било настанка нити опстанка данашње БиХ.

(Тањуг)

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Хрватска у неизвесности због пресуде за „Херцег-Босну“

Иницијатива за опозив Китаровић због притиска на Трибунал

За званичнике Херцег-Босне затражено 220 година затвора