Хрвати дугују Србима 7.000 икона

                  Манастир Крупа

ГДЕ jе завршило око 7.000 икона коjе су нестале у ратном вихору током деведесетих у Хрватскоj?! Нису само нестале иконе, већ и богослужбене књиге, архивска грађа и много тога jош што jе припадало Србима. Одговор на ово питање можда ће пронаћи новоизабрани српски део мешовите Комисиjе за повраћаj културних добара. Очи прогнаних Срба са великом надом гледаjу у њих. Они већ дуже време чекаjу да се заустави своjатање српске културне баштине и да се коначно стави тачка на покушаj уцене Хрватске, коjа већ неко време захтева да улазак Србиjе у Европску униjу буде условљен и враћањем уметничког блага. А, оно jе баш захваљуjући томе што jе пренето на нашу териториjу сачувано од уништења.

Комисиjи, коjу jе ових дана именовала Влада Србиjе, председава Асjа Драча, помоћник министра културе за међународну сарадњу. Остали чланови су владика славонски Јован (Ћулибрк), Зоран Вапа, директор Покраjинског завода за заштиту споменика културе, Владимир Радовановић, управник Музеjа СПЦ, Игор Јовчић, секретар Министарства културе и Деjан Радовановић, виши стручни сарадник у Покраjинском музеjу. Какав ће став заузети према наслеђу Срба из Хрватске, знаћемо после прве – конститутивне седнице. Можда ће испунити завет патриjарха Павла да не дозволе да се сачуване иконе врате, док се не врате и прогнани на своjа огњишта.

– Имена чланова комисиjе уливаjу поверење и уверен сам да ће другачиjе него досад приступити овом проблему – каже нам Милоjко Будимир, саветник у Историjском музеjу Србиjе и председник Асоциjациjе избеглица из Хрватске, коjи се дуги низ година бави овом проблематиком. – Досадашње чланове комисиjе као да ниjе интересовало шта ми коjи смо из тих краjева и коjи смо све време били на терену, учествовали у спасавању тог блага, имамо да кажемо. Као да су на те састанке ишли да би прошетали у куповину до Трста, а не да се озбиљно заузму за српско наслеђе. Фактички нису знали ни о чему преговараjу. Нису поменули српско благо коjе jе остало тамо, већ су само излазили у сусрет Хрватима.

За разлику од Србиjе, Хрватска има врло прецизан попис онога што потражуjе. Хрватска тражи око 46.000 различитих уметничких дела. Половина са тог списка већ jе враћена од 2001. до новембра 2013. у хрватске музеjе, галериjе и цркве.

Нико не спори да те драгоцености треба да се врате, али кад се врате и Срби и нормализуjу услови за њихов живот,

када се обнове порушене цркве и када се траjно обезбеди српско црквено благо од пропадања, пљачке и девастирања – истиче Будимир. – У Хрватскоj jе уништен већи део православних богослужбених предмета, као и наjвећи део српске споменичке грађе. Страдало jе и 3.000 споменика коjи су углавном везани за антифашистичку борбу Срба. Реч jе о темељном затирању културе Срба у Хрватскоj, где су готово све књиге на ћирилици завршиле на ломачи. Само мањи део културног блага коjи jе пренет у Србиjу jе сачуван. И уместо да Хрватска буде захвална што jе пренето и сачувано од уништења, они коjи су над српском баштином починили геноцид, сад траже да ти остаци остатака буду препрека за улазак Србиjе у ЕУ.

Већи део блага коjе Хрватска сада потражуjе имовина jе Српске православне цркве. Реч jе о 1.065 културних добара из 45 православних цркава, манастира и ризница са подручjа Далматинске, Осjечко-пољске и Барањске епархиjе.

– Ти предмети нису, како истичу хрватски политичари, ни отуђени, нити украдени, већ су током рата склоњени на сигурно. Наше културно благо дошло jе у Србиjу легално, ниjе украдено – тврди Будимир. – Нисмо покрали своjу баштину. Само смо jе склонили да не доживи исту судбину као благо коjе jе систематски уништавано за време НДХ.

У прилог томе говори и извештаj експерта Савета Европе Фон Имхофа, коjи jе констатовао да jе спасавање културне баштине изведено по наjвишим стандардима струке, а у складу са европским и светским конвенциjама.

– Примерениjе би било да Хрватска одговори шта jе са културним благом коjе jе после прогона Срба остало тамо, а коjе jе било изложено не само пљачкању и уништавању, него и минирању и рушењу до темеља. Нико ниjе осудио уништење споменичког наслеђа коjе због своjе архитектонске и уметничке вредности припада наjвишоj категориjи – каже Будимир. – У пламену су нестале цркве брвнаре у Растовцу и Доњоj Рашеници, као и у Бузети код Глине. Све из 18. века и под заштитом Унеска. Каринска црква Свете Недеље минирана jе и до темеља срушена. Нико не пита ни зашто су срушени православни храмови у Пакрацу и Карловцу, бачена бомба на саборни храм у Дубровнику или демолирана црква у Обровцу? Не зна се ни где jе завршила опљачкана епископска библиотека у Пакрацу, коjу jе основао Арсениjе Трећи Чарноjевић, ко jе порушио остатке Часног крста у Великим Зденцима и манастир у Ораховцу.

Иконостас у цркви у селу Маjар

Поред зграда уништене су и читаве галериjе икона, познатих иконописаца и сликара од 15. до 20. века.

Будимир подсећа да српска културна баштина, где год да се налази, припада нераскидивоj целини националне културе:

– И зато Србиjа мора узети у озбиљно разматрање питање српске баштине у Хрватскоj. Не да потражуjу да се она пребаци у Србиjу, већ да се утврди шта jе на црном тржишту, а шта у хрватским институциjама, а да ми то не знамо.

УНИШТЕНИ ДВОРИ

ПОРЕД сакралних, током деведесетих страдали су и други споменици српске културе. Уништени су Двори Стоjана Јанковића у Исламу Грчком у Далмациjи, коjи су били пример ладањске и фортификациjске архитектуре. Уз њих се налазила и Црква светог Ђорђа, коjа jе служила и као породични маузолеj. Срећом, пре страдња из двора су измештени сав иконописани материjал, архива, библиотека, слике, намештаj и други предмети коjи су припадали Јанковићима и њиховим наследницима Десницама.

БЛАГО СА ФРУШКЕ ГОРЕ

У УСТАШКОМ програму НДХ посебно место имала jе пљачка богатства Српске православне цркве коjе jе стицано вековима. Мада jе о размерама те отимачине написано неколико радова, праве чињенице никада нису утврђене. Зна се да jе хрватска држава до голих зидова опљачкала, осим осталог, и манастире на Фрушкоj гори, као и средиште некадашње Карловачке митрополиjе у Сремским Карловцима. Архиjереjи Српске православне цркве покушавали су неброjено пута да се отето врати. Почели су већ одмах после рата 1945. године… Успех jе био минималан, па jе наjвећи део тог богатства остао у Хрватскоj до данашњих дана. Тако jе у Хрватском повиjесном музеjу у Загребу остао и портрет Стоjана Јанковића, знаменитог ускочког вође из 18. века.

Пише: Драгана Матовић

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

КАДА СЕ ВРАТИ НАРОД, БИЋЕ ВРАЋЕНЕ И УМЈЕТНИНЕ …

Миладин Суботић: Траjање некажњене срамоте – Jadovno 1941.

ТОТАЛНИ ГЕНОЦИД – Jadovno 1941.