Храбре војводе умрле у туђини!

У сусрет 210. годишњици битке на Иванковцу, jедне од наjвећих славних победа у првом српском устанку. Петар Добрњац и Миленко Стоjковић се истакли у биткама против Турака, али су се замерили вожду

Обновљена кућа Петра Добрњца у Пожаревцу, коjа представља своjеврсни музеj

У уторак, 18. августа, навршиће се тачно 210 година од чувене битке на Иванковцу, jедне од наjвећих у Првом српском устанку, у коjоj су се по храбрости посебно истакле воjводе Браничева, Петар Добрњац и Миленко Стоjковић. Ова битка водила се 18. августа 1805. године, на брду Иванковац код Ћуприjе, када су се српски устаници по први пут сукобили са турском воjском, коjа jе кренула у осваjање Београда, предвођена чувеним Хафиз-пашом.

Иако су били броjчано далеко надмоћниjи и боље опремљени, турски воjници су изгубили ову битку, па jе Хафиз-паша био приморан да се повуче према Параћину.

Наjзаслужниjи за победу на Иванковцу, на коjоj jе фронт био дуг чак 15, а дубок четири километра, били су ресавски воjвода Стеван Синђелић (1770-1809), његов кум Петар Тодоровић Добрњац (1771-1831) из Добрња и Петров побратим Миленко Стоjковић (1769-1831) из Кличевца.

Након ове битке, као признање за храброст и победу, Петар jе проглашен за воjводу и за бимбашу – заповедника 1.000 људи. И поред све славе и заслужених почасти, он jе због сукоба са Карађорђем протеран из земље 1809. године. Наредне се вратио у Србиjу, на интервенциjу Русиjе. Међутим, 1811. године поново jе протеран, да би 1831. умро у Русиjи од последица запаљења плућа.

Из Србиjе jе отишао и Петров млађи брат, кнез Стеван Тодоровић Добрњац, како би избегао казну jер jе, са Марком Абдулом, учествовао у неуспешноj Абдулиноj буни против кнеза Милоша Обреновића. Отишао jе у Русиjу код брата Петра, где jе и преминуо 1835. године. Бесан због подизања Абдулине буне, кнез Милош jе у Добрњу запалио сву имовину браће Петра, Стевана и Николе Добрњца. На томе се ниjе зауставио, већ jе запалио и сеоску цркву и протерао све мештане, у чиjе jе куће уселио Србе из Ћуприjе, Параћина и са Космета.

Биста Петра Добрњца у Пожаревцу

Две године након Петра Добрњца, из Србиjе jе протеран и Миленко Стоjковић, такође због сукоба са Карађорђем, jер се са њим ниjе слагао око политичких питања. Он jе по занимању био терзиjа (кроjач), а таj занат изучио jе у манастиру Нимник. Касниjе jе постао познат по jунаштву у борбама против Турака, али и по харему, у коjем су биле чак 42 жене. Харем jе распустио непосредно пре одласка из земље у прогонство. У изгнанству jе и умро, 1831. године, у jедноj варошици на Криму.

Биста Миленка Стоjковића у Пожаревцу

ЛИКВИДАЦИЈА ДАХИЈА

Воjвода Миленко jе 1804. године, у договору српских и турских власти, предводио успешну борбу против дахиjа – узурпатора власти: Кучук Алиjе, Муле Јусуфа, Фочић Мехмед-аге и Аганлиjе. Борба против њих, у коjоj jе учествовало 37 српских и турских воjника, траjала jе осам сати, након чега су ликвидирани, а њихове главе донете у Београд.

КУЋА ДОБРЊЧЕВИХ

Петар Добрњац у Пожаревцу jе имао две куће, у дворишту у Немањиноj улици, коjе само ограда дели од куће Мирjане Марковић, удовице некадашњег председника Србиjе и Југославиjе, Слободана Милошевића. Једна од тих кућа jе срушена, а друга jе обновљена и данас се у њоj, познатоj као Кућа Добрњчевих, налази изложбена поставка са оригиналним покућством.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Воjна Краjина на граници светова – Jadovno 1941.

Остружница срце српских устанака – Jadovno 1941.

Милош Ковић: Светосавски оглед о континуитету и …

Istorijski kontekst i njegov uticaj na uže geografsko područje …