Horti je znao za zločine

Sombathelji i Feketehalmi su iskaze pred sudom u Novom Sadu davali odvojeno, ali zbog oprečnih stavova o tome ko je zapravo kriv za ono u šta se racija pretvorila, suočeni su licem u lice

Tokom novosadskog procesa, nedvosmisleno je utvrđeno da je mađarski regent Mikloš Horti još u januaru 1942. veoma dobro znao šta se dešavalo u Novom Sadu, ali i drugim mestima u Južnoj Bačkoj. To su, svako iz svog ugla, potvrdile dve ključne linosti pokolja koji odneo blizu 4.000 nevinih života – direktni nalogodavac racije i načelnik mađarskog Generalštaba Ferenc Sombathelji-Knaus i glavnokomanudjući svih operacija koje je ona obuhvatila, Ferenc Feketehalmi-Cajdner.

– Uvek kada su preduzimane veće vojne akcije, ja sam izveštavao regentovog glavnog ađutanta, generala Lajoša Keresteš-Fišera, a on o tome referisao Hortiju. Ako je ovaj imao primedbe, mi smo menjali naše planove, ako nije, to je značilo da je sa njima saglasan. Tako je bilo i u slučaju racije. Primedaba nije bilo i to je bila potvrda regentove saglasnosti – rekao je pred sudskim većem Sombathelji.

Sa generalom Lajošem Keresteš-Fišerom, inače mlađim bratom mađarskog ministra unutrašnjih poslova Ferenca Keresteš-Fišera koji je, sa Sombatheljijem i ministrom odbrane Karoljom Bartom, doneo odluku o proširenju racije na Novi Sad, u vrlo bliskim odnosima je bio i Feketehalmi-Cajdner. Bezrezervno su, naime, delili ista, pronemačka uverenja i dobro se kotirali u Berlinu.

Feketehalmi je 1942. komandovao V segedinskom armijom i do Hortija je mogao da dođe preskačući hijerarhijski nadređenog Sombatheljija, što je načelnik mađarskog Generalštaba na suđenju u Novom Sadu, ne bez rezignacije, u više navrata i potencirao. Štaviše, Feketehalmi je mogao da računa i na regentovu ličnu zaštitu. Ona je, kako smo već videli, i potvrđena 15. januara 1944, kada mu je, tokom budimpeštanskog suđenja za zločine u Južnoj Bačkoj, omogućeno da neometano pobegne u Nemačku.

– Od generala Lajoša Keresteš-Fišera sam ranije dobio i jedno pismo u kojem mi je pisao da je regent upoznat da me zbog racije napadaju, ali da će on paziti na to da mi se ne dogode nikakve naprijatnosti, jer zna da sam u raciji postupao kao vojnik – otkrio je on na suđenju u Novom Sadu, potvrdivši tako da je Horti bio dobro upoznat sa zločinima u Južnoj Bačkoj.

Sombathelji i Feketehalmi su, inače, svoje iskaze pred sudom u Novom Sadu dali odvojeno, a zbog oprečnih stavova o tome ko je zapravo kriv za ono u šta se racija pretvorila, kasnije su suočeni licem u lice.

– Vi ste izdali naređenje da se izvrši čišćenje i najenergičnija odmazda – rekao je Feketehalmi načelniku Generalštaba.

– To nije tačno, ono što ste vi radili na terenu nije bilo u skladu sa mojim naređenjima – odgovorio je Sombathelji.

– Vi ste mi rekli da svi konci Žabaljskog ustanka vode u Novi Sad i da se čišćenje i odmazda sprovedu i tamo – bio je uporan Feketehalmi.

SVAĐA OKO BUNDI

Pored bestijalnog ubijanja nevinih ljudi, Novosadska racija se, kako smo već videli, pretvorila i u veliku pljačku. Zato je predsednik Sudskog veća Peter Varga upitao Feketehalmija da li zna da su njegovi vojnici i oficiri pljačkali žrtve. – Jedino s čime sam upoznat kada je o tome reč, jeste da su se pukovnik Graši i kontraobaveštajni major Ferenc Foti posvađali oko nekih šest bundi – odgovorio je Feketehalmi.

– Ni to nije tačno. Vi ste mene izvestili da su se partizani iz Šajkaške povukli u Novi Sad i da je raciju zato opravdano i potrebno proširiti na grad. Na osnovu tih vaših tvrdnji, ja sam sa ministrom unutrašnjih poslova Keresteš-Fišerom i ministrom odbrane Karoljem Bartom i doneo odluku o proširenju – uzvratio je Sombathelji.

General Feketehalmi je pokušao i da odgovornost za krvavi razvoj događaja na terenu prebaci i na svoje podređene komandante. Tako je, govoreći o pokolju u Šajkaškoj, tvrdio da ga je komandant Prvog oružanog odreda, pukovnik Laslo Deak, pogrešno obaveštavao i o razmerama „ustanka“, koje je preuveličavao, i o broju civilnih žrtava, koji je, opet, umanjivao.

Kada je o raciji u Novom Sadu reč, pred sudom je insistirao na tvrdnji da je on bio samo posmatrač i da su za zločine direktno odgovorni komandant Drugog združenog odreda pukovnik Jožef Graši i njemu podređeni vojni i žandarmerijski komandanti.

– Još kada nam je suđeno u Budimpešti, sami ste rekli da ste mi trećeg dana naredili da ostanem u kancelariji i da ćete sami obilaziti teren. Vi ste rekli da ćete preuzeti kontrolu i rukovođenje racijom. Kao glavnokomandujući, vi ste, da ste hteli, raciju mogli da sprečite ili prekinete – negirao je Graši te tvrdnje prilikom suočavanja sa Feketehalmi-Cajdnerom.

Moglo se naslutiti da će se i u Novom Sadu ponoviti ono što se prethodno desilo u Šajkaškoj – rekao je pred većem Vrhovnog suda Vojvodine pukovnik Lajoš Gal. To se osetilo na sastanku koji je Graši, odmah pošto se vratio sa savetovanja sa Feketehalmijem u Srbobranu, 19. januara uveče, održao sa svojim podređenim komandantima.

– Tada nam je saopšteno da je racija proširena i na grad i da više rukovodstvo očekuje detaljno čišćenje i energičnu odmazdu. Tada je bilo reči čak i o tome da u Novom Sadu pre ubijanja treba skidati odela, da ne bi propadala. U raciji u Šajkaškoj ljudi su ubijani u odelima – rekao je Gal.

Gal je to, naravno, dobro znao. U oba pokolja – šajkaškom, u kojem je stradalo 2.345, i novosadskom, u kojem je svirepo umoreno 1.246 nevinih ljudi – komandovao je jedinicama mađarske žandarmerije. Po Grašijevom nalogu, on je, zajedno sa višim policijskim savetnikom Jožefom Talijanom, 20. januara izradio tehnički plan Novosadske racije.

Prema Galovom iskazu pred sudom, Graši koji je kao komandant Drugog oružanog odreda, u čijem sastavu je bila i žandarmerija, operativno sprovodio raciju, u prva dva dana nije bio nimalo zadovoljan njenim efektima, naprotiv.

– Drugog dana me je pozvao u svoj štab i prebacio mi da sve ide isuviše mlitavo i da oružje malo koristimo. Insistirao je da civile koji se kreću ulicama odmah zbrišemo mitraljezima i da pucamo čim vidimo bilo kakav sumnjiv pokret na nekom prozoru. Gal je priznao i da je, po Grašijevom nalogu, kapetanu Rečne straže Žoltu Zergonjiju naredio da na zaleđenom Dunavu nađe mesto pogodno za masovno ubijanje i odlaganje leševa. Ovaj je predložio da to bude plaža Štrand, što je i prihvaćeno. Uz to, kao njegov direktno nadređeni starešina, odobrio je i plan kapetana Martona Zeldija da se u noći između 22. i 23. januara inscenira sukob između „pobunjenika“ i vojske i tako podstaknu ubilački porivi izvršilaca racije.

To se 23. januara i dogodilo, a baš tog trećeg dana racije i najjezivijeg dana u istoriji Novog Sada, ubijeno je preko 1.000 nevinih duša. Obeležio ga je, krvavo, „mladi heroj iz Miletićeve ulice“, Marton Zeldi. Na suđenju u Novom Sadu on će biti najveći pokajnik, ali će za to biti kasno.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (1)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (2)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (3)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (4)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (5)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (6)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (7)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (8)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (9)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (10)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (11)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (12)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (13)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (14)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (15)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (16)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (18)