„Na osnovu izvještaja koji su stigli do mene, procjenjujem da BROJ NEVINIH, NENAORUŽANIH, ZAKLANIH SRBA IZNOSI OKO 750.000″, piše u memoarima Hermana Nojbahera, Hitlerovov opunomoćenog ministra za Balkan o zločinu ustaša nad Srbima prenosimo u cjelosti.
U njegovim memoarima postoji poglavlje „Represalije“ samo u odjeljku o Srbima. Prenosimo neka njegova zapažanja, na osnovu knjige „Specijalni zadatak Balkan“, koja je štampana u Beogradu 2004. godine.
1) „Srbi su postali divljač za odstrel, svako je mogao da ih nekažnjeno progoni i ubija“.
2) „Nakon što se Jugoslavija raspala, usledio je hrvatski osvetnički pohod uništavanja pravoslavnih Srba. Ovaj događaj spada u najužasnija masovna ubistva tokom cele svetske istorije“
3) „Recept za pravoslavne, koji je primio ustaški vođa i poglavnik, predsednik Nezavisne Države Hrvatske, Ante Pavelić, podseća na najkrvavije religiozne ratove: ‘Jedna trećina mora da postane katolička, jedna trećina mora da napusti zemlju, a jedna trećina mora da umre. Poslednja tačka programa bila je i sprovedena u delo. Kada ustaške vođe pričaju o tome da su zaklali milion pravoslavnih Srba – uključujući bebe, decu, žene i starce to je onda, po meni, preterivanje i samohvalisanje. Na osnovu izveštaja koji su stigli do mene, procenjujem da broj nevinih, nenaoruzanih, zaklanih Srba iznosi oko 750.000.
Kada sam, po ko zna koji put, u Glavnom štabu stavio na dnevni red izveštaje o istinski užasnim stvarima koje se odvijaju u Hrvatskoj, Hitler mi je ovako odgovorio: „I ja sam poglavniku kazao da nije moguće samo tako iskoreniti tu manjinu, jer je ona, jednostavno, prevelika. – Da, kada bi čovek tačno znao gde je granica uništavanja jednog naroda“!
4) „U pravcu Srbije kretala se nepregledna kolona srpskih izbeglica, koji su bežali iz NDH“.
5) „Najjače tkivo, najsnažniji narod na okupiranom Balkanu je srpski, a on je najgore prošao“.
6) „Hitler je pripadao onoj vrsti Austrijanaca koja polako izumire, a koja od godine 1914. ima antisrpski kompleks i to zbog ubistva prestolonaslednika u Sarajevu i izbijanja Prvog svetskog rata“.
Vjerovao je da titula „Prusi Balkana“ ne pripada Bugarima već Srbima, dodavši: „Za ovu titulu, međutim, trenutno se niko ne takmiči.“ Srbi nisu spremni na kompromise bez kojih je život nemoguć, pa je iz toga Nojbaher izvukao zaključak da nisu u „dovoljnoj mjeri politički obdaren narod“, budući da je pravda moralna a interes državna kategorija.
(Izvode iz literature redakciji je proslijedio Jovan Markuš.)
Izvor: IN4S