Придворачка жртва Бошко Шакота и стравично страдање једног породичног стабла

О судбини 13 Срба, коjе су у ноћи између 23. и 24. jуна 1941. усташе мучки убиле на Придворачкоj jами код Требиња, ћутало се више од 70 година.

„Моjа Херцеговина“ покренула jе питање њихове необиљежене заjедничке гробнице у требињском гробљу у Подгљивљу, у коjоj jош увиjек леже посмртни остаци неких од њих, а сада вам доноси фељтон о придворачким жртвама, како њихово страдање и животи не би незаслужено пали у заборав.

Тема наше прве приче jе Бошко Шакота (1896-1941.), пориjеклом из села Козице код Стоца, коjи jе од 1930. године радио као командир Градске полициjе у Требињу. Његов отац Јово(1845-1906.) ниjе дочекао Други свjетски рат, док маjка Стоjа (дjевоjачки Глибо, 1856-1950.) jесте, али на њену велику муку. Кобне 1941, осим без Бошка, остала jе без jош троjе своjе дjеце, 11 унучади, седморо праунучади и зета.

Стравично страдање породице Шакота
Детаље о стравичном страдању породице Шакота прениjели су нам Жељко Шакота, праунук Бошковог брата Сима, коjи jе ову тему истраживао годинама, и Слободанка Тановић,неуморни трагач за подацима о свим придворачким мученицима и ћерка Јефта Шкора из другог брака, коjи jе био ожењен са Бошковом сестром Даринком. Почнимо редом.

Бошко jе имао четири брата и три сестре. Његов брат Данило (1884-1941.), убиjен jе заjедно са своjа два сина – Бранком (1911-1941-) и Љубом (1919-1941.), а претпоставља се да су њихова тиjела бачена у jаму на Бивољем брду или у jаму код самостана Хумац у Љубушком. Данилов трећи син Велко (1913-1941.) убиjен jе заjедно са 15 Козичана на jами Вреуша – Кукауша, испод села Љуца код Стоца. Сва три Данилова сина били су неожењени.Његова ћерка Љубица (1919-1941.) непосредно приjе рата удала се за Радана у Берковићима,а убиjена jе заjедно са осталим члановима те породице у покољу Срба у овом мjесту. Иза Данила jе остала само ћерка Даница (1930-1996.).

Бошков брат Коjо (1898-1941.) убиjен jе у Опузену заjедно са своjим двадесетогодишњим сином Миланом (1921-1941.) и jош око 200 Срба из Чапљине и околине. Иза њега су остала три сина – Бранко, Саво и Миленко, и ћерка Мара.

Бошков брат Симо (1879-1941.) убиjен jе са jош 15 Козичана на jами Вреуша-Кукауша, док су његови синови Воjко (1907-1941.), Јово (1913-1941.) и Новица (1923-1941.) убиjени на Бивољем брду или код самостана Хумац у Љубушком. Наш саговорник Жељко Шакотапамти причу како jе Јово, приликом бацања у jаму, ухватио зубима за кошуљу злочинца Мешу Делића и повукао га за собом. Симова ћерка Милева (1906-1941.) била jе удата у Пребиловце за Лазара Булута. Убиjена jе у Шурманачкоj jами заjедно са своjе седмеро дjеце – Олгом (14), Костом (12), Босом (10), Момчилом (8), Радоjком (6), Даницом (3) и Милованом (2). Симо jе имао и сина Гоjка (1906-1906.) и ћерку Љубицу (1918-1918.).

Бошкова сестра Даница била jе удата за Гоjка Рупара из Ходбине, са коjим jе имала ћеркеКову и Савету.

Друга сестра, Даринка (1891-1940.), била jе удата за Јефта Шкора коjи jе побjегао са Придворачке jаме заjедно са Васом Поповчевићем, у истоj ноћи када jе Бошко убиjен. Захваљуjући њиховом биjегу, „из страха да их не нападну и плашећи се за своjе животе, усташе су прекинуле даље бацање затвореника у Придворачку jаму. На таj начин спасено jе све оно Срби коjи су чамили по требињским затворима, а што jе по усташком утврђеном плану требало да оконча своj живот на Придворачкоj jами. Сутрадан, послиjе звjерстава на Придворачкоj jами, усташе су напустиле Требиње“ (цитат из књиге „Придворачка jама“, аутора Божидара Чучковића).Даринкине и Јефтове ћерке Десанка (1924-1941.) и Анђа (1926-1941.), не знаjући за очев биjег са Придворачке jаме и мислећи да jе убиjен, умрле су од туге за њим и то jедна 2. jула, а друга 3. jула 1941. године. Јово jе 6. октобра учествовао у вађењу посмртних остатака 13 придворачких мученика, а стриjељан jе у Сплиту 1942. године. Иза њега су остали синРаjко (1932-1966.), ћерка Борика (1928-2007.) и тада jош увиjек нерођена ћерка Слободанка(удата Тановић; када jе Јово стриjељан њена маjка jе била у осмом мjесецу трудноће), коjу jе добио у другом браку са Даринком (звала се исто као његова прва жена).

Бошкова судбина и његови потомци
Када су посмртни остаци придворачких жртава извађени из jаме, прениjети су у заjедничку гробницу у требињско гробље у Подгљивљу. Једини од њих коjи jе пренесен у породичну гробницу у истом гробљу био jе Бошко Шакота. Наиме, када jе умрла његова супруга Анђа, 1968. године, њен брат из Београда пренио jе Бошкове посмртне остатке у заjедничку гробницукако би њен муж био сахрањен заjедно са њом. Данас њихов гроб одржава управо Слободанка Тановић, ћерка Јефта Шкора.

Бошко се женио два пута. Са првом супругом, рођеном Драгићевић (нисмо успjели да сазнамо њено име), коjа jе била из Пребиловаца, имао jе сина Милана и кћер Милену.

Син Милан са супругом Драгињом (дjевоjачки Иjачић) из Чапљине, имао jе два сина –Божидара и Светозара, и двиjе кћери – Милену и Невенку. Миланови синови били су ожењени, али нису имали дjеце. Живjели су и умрли у Зрењанину. Миланова ћерка Милена удала се за Рогана са коjим има двиjе ћерке – Миру (удата Томић) и Ивану (удата Стоjић), и живи у Зрењанину. Његова друга ћерка Невенка удала се за Мађара са коjим имасина Стефана. Живjела jе и умрла у Сегедину.

Бошкова ћерка Милена удала се за Лера са коjим ниjе имала дjеце. Касниjе се поново удала, али, такође, ниjе имала потомке. Живjела jе и умрла у Загребу.

Бошкова друга супруга Анђа (дjевоjачки Миљановић, 1904-1968.) била jе из требињског Подгљивља и нису имали дjеце.

У сљедећем тексту “Моjа Херцеговина” доноси вам причу о придворачком мученику Стиjачић Обрену

Аутор: Јелена Денда

Извор и фото: MOJA HERCEGOVINA

Везане виjести:

Леже ли на „лединици“ у Подгљивљу заборављени мученици из Придворачке jаме?

Фотографиjе злочина у Придворачкоj jами – први дио (УЗНЕМИРУЈУЋИ САДРЖАЈ)

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. априла 2015. године.