Крвави камен херецеговачки: Устанак за опстанак

Фељтон о страдању Срба у Херцеговини од стране усташа завршавамо текстом о херцеговачком устанку, покренутом из потребе да се билошки опстане.

Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. Године), учинила jе оваj кршевити краj ареном наjгнусниjих злочина коjе jе запамтила свjетска историjа, али и колиjевком првог масовног устанка против фашистичке тираниjе у поробљеноj Европи.

Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачких Срба 1941. Године превазилази машту и бестиjалност наjсвирепиjих злочина коjе jе историjа запамтила.

Мушкарци, жене, дjеца и старци убиjани су на наjбруталниjе начине: спаљивањем на кућном огњишту, ударањем маљевима, полугама и шипкама, печењем на ражњу, дављењем жицом и конопима, бацањем у мрачне поноре и брзе херцеговачке риjеке. Пушчани метак био jе Божиjа благодет.

Усташко-муслимански терор већ седмицама се одвиjао у циjелоj Херцеговини а наjснажниjе су били погођени гатачки и невесињски срез у коjем су циjела села истриjебљена и уништена. Ипак, херцеговачки народ дуго ниjе смогао храбрости ни одлучности да се успротиви неприjатељу и мирно jе посматрао страдање у другим мjестима. Директан повод за почетак херцеговачког устанка против нацистичко-усташке окупациjе, биће страшан злочин муслиманских jединица у селу Корита. У ноћи 4-ог на 5-и jун муслиманске чете из села Фазлагића Кула код Гацка упали су у село Корита гдjе су све корићане похапсили и повезали а потом их на наjсвирепиjи начин поубиjали и побацали у jаму у Коритима.

Поучени искуством Корићана, становници села на источном рубу гатачке општине схватили су да jе вриjеме да се неприjатељу одговори. Мjештани села Вратковићи, Доњи и Горњи Казанци, Боботово Гробље и других коjи се налазе на граници са Црном Гором, у зору 6-ог jуна 1941. Године, наоружани храброшћу и одважношћу први су се супроставили неприjатељу.

Храбри воjници под командом казанчког попа и касниjе четничког воjводе Радоjице Перишића, нападаjу усташке, муслиманске и италиjансе чете и патроле и у потпуности их протjеруjу са источног диjела гатачке општине. Након почетних побjеда, устаници су успjешно ослободили и узвишење брдо Гат на коjем jе 6. Јуна 1941 године се завиjорила српска тробоjка коjа jе означила прву ослобођену териториjу у поровбљеноj Европи. Од брда Гат до Голиjе простирала се слободна териториjа, коjу су контролисали устаници под командом попа Радоjице Перишића. У ратним архивама налазе се подаци са прво окупатори а потом и партизани оваj регион називаjу „попова села“, наводећи их као стуб одбране и отпора српског народа. Након почетка устанка 6. Јуна 1941. Године, такозвана „попова села“ више никада нису пала у руке окупатора, а представљала су и jедно од последњих упоришта Југословенске воjске у отаџбини (ЈВУО).

Устаници из Казанаца, Вратковића и околних села нису се зауставили на ослобађању своjих села већ су jош снажниjе и одлучниjе кренули у сукоб са неприjатељем. Поучени њиховим успjехом, убрзо им се придружуjу и мjештани других села међу коjима се први истакао Јасеник. Из дана у дан устаници су заузимали село по село, ослобађали становништво од зулума и терора и полако али сигурно напредовали против неприjатеља.

Након ослобађања неколико села, устаници су се све боље организовали и наоружавали а предводили су их поп Радоjица Перишић и храбри и одважни капетан Милорад Поповић. Већ 15-ог jуна устаници су заузели полициjску постаjу на Степену и истог дана потисли Црну Легиjу, чиме jе прекинута путна комуникациjа према Билећи. У том периоду након што jе Гацко одсjечено и од Билеће и од Црне Горе, услиjедило jе и ширење устанка на невресињски срез чиме су устаници за свега 20-ак дана, општинско средиште у Гацку у потпуности изоловали од остатка окупиране териториjе.

Следећи велики задатак било jе ослобођење Автовца а као увод у то, 26-ог jуна устаници су оборили три лака њемачка авиона коjи су надлиjетали ослобођену териториjу. Два дана касниjе, 28-ог jуна на Видовдан, устаници под командом попа Перишића и капетана Поповића напали су из свих праваца и за само неколико сати ослободили мjесто Автовац.

Званично 28. Јуна 1941. Године Автовац код Гацка постао jе прво ослобођено општинско средиште у поробљеноj Европи.

Ови догађаjи, коjи су започели народним револтом 6. Јуна у селу Брљево код Гацка, представљаjу почетак устанка и прву побjеду нац нацистима у циjелоj Европи. Нажалост, већ годинама обиљежавање овог великог догађаjа у српскоj историjи пролази доста скромно, без државних великодостоjника а jедино сjећање на храбре устанике чуваjу мjештани и општина Гацко.

Данас, 6. Јуна у мjесту Брљево код Гацка биће прослављен „Дан устанка општине Гацко“, коjи се традиционално обиљежава последњих неколико година. Испред школе на Брљеву гдjе jе устанак и започео и неприjатељ доживио први пораз, подигнут jе крст и спомен натпис. Прошле године на брду Гат jе поново послиjе седам децениjа постављена српска тробоjка и натпис: „ЧАСНИ ПРЕЦИ! ЗАСТАВА КОЈУ СТЕ 6. ЈУНА ИЗНИЈЕЛИ ОВДЈЕ БИЛА ЈЕ ПРВИ ПОБЈЕДНИЧКИ БИЉЕГ У ПОРОБЉЕНОЈ ЕВРОПИ. НЕКА ЗАСТАВА НА ОВОМЕ МЈЕСТУ БУДЕ ЗНАК НАШЕГ ДИВЉЕЊА ВАМА“.

Пише: Радован Паповић

Извор: frontal

Везане виjести:

Крвави камен херцеговачки: Крвави Божићи

Крвави камен херцеговачки: Видовдански покољи

Геноцид у Херцеговини: Кад се то звало само истребљење