Helena Granić: Dokle god i jedan od nas postoji, nije gotovo!

Pred Prvi srbski ustanak bilo nas je samo 400 hiljada. Situacija je izgledala bezizlazna. Ali eto, izborismo se za slobodu, za državu, preživesmo grozni devetnaesti i još grozniji dvadeseti vek.

Molim one koji su zaraženi klicom beznađa da je ne šire etrom ukoliko žele dobro svom narodu jer je potencijalno opasnija od uranijuma.

Misao je impuls. Impuls koji pogađa našu svest i shodno našem unutrašnjem nastrojenju, gnezdi se ili ne gnezdi u našem biću.

Nakon primanja potencijalno opasnih misli, celo naše biće se usmerava kao po komandi na izvršenje takvih misli u dela.

Zato zle sile na svaki način biju bitku da uđu i ugnezde svoje misli, ideje i stavove u našu svest.

Naša svest je jedno veliko poprište, svakodnevno.

I zato je najveću pažnju u životu potrebno obratiti na higijenu svesti, pogotovo danas, kada smo preplavljeni vizuelno-zvučnim sadržajima gde god pogledamo.

Sve demonske sile usmerile su se da osakate umno i kreativno, delatno biće čoveka.

Da ga od Bogoljubca i Božijeg saradnika pretvore u poslušnog zombija, amorfnu masu koja će samo klimati glavom i izigravati filadendron u ćošku.

Koja se neće mešati u svoj sopstveni život.

Ima ko će da brine o tome.

Vrlo je važno da čovek shvati svoju odgovornost prema Bogu, svojim precima, potomcima i Božijem nasleđu na zemlji.

U situaciji kada se zemlja uništava brzinom svetlosti, kada je siluju, sakate, rasprodaju, truju i muče, kada decu kradu od roditelja i prodaju, bližnje ubijaju i kada grobovi gladni gutaju naše najdraže, kako je moguće da iko kaže „Ne mešaj se u politiku“?!

Ko će voditi ovaj narod nije smrdljiva politika, to je život. Tvoj, moj, naš, život naše dece.

On se ne sme poveriti u ruke suludih i zlih poslušnika okupatora, dok je zemlja puna pametnih i dobrih ljudi bez posla.

Svaki koji govori kako se ne meša u politiku na žalost beži od odgovornosti. Jeste ona uprljana strašno, ali to je život koji mora da se uzme u svoje ruke.

Niko ko ne valja ne može da upravlja jednim narodom.

Dobio je priliku. Pravi haos, uništava sve redom, mora da se menja.

To što su mnoge revolucije zloupotrebljene, ne znači da narod nema pravo da promeni onog ko mu radi o glavi.

IMA PRAVO.

Ima i pravo i obavezu.

To je pravo svakog slobodoljubivog čoveka, a Srbi su slobodoljubiv narod i ne trpe lance.

Ako su zdravi u glavu.

Onaj koji trpi lance ima neku klicu u glavi.

Ima klicu koja mu radi o glavi.

Zaražen. Beskoristan. Sebi i drugima na štetu.

Zombi. Otpisan.

Ima još naroda sa kojim se da raditi.

Ima još mnogo zdravog naroda.

I zato ne gasite svetlo, ne širite defetizam etrom kako je sve gotovo, kako smo završili, kako smo propali.

Niti je sve gotovo, niti smo mi gotovi.

Pred Prvi srbski ustanak bilo nas je samo 400.000.

Situacija je izgledala bezizlazna.

Ali eto, izborismo se za slobodu, za državu, preživesmo grozni devetnaesti i još grozniji dvadeseti vek.

Preživesmo i albansku golgotu i otpisan narod nakon povlačenja preko Prokletija, preživesmo Jasenovce i sve jame, pa ćemo preživeti tako i ovo zlo i umnožićemo se ponovo i obnoviti zemlju uz Božiju pomoć.

Dokle god i jedan od nas postoji, nije gotovo.

Borba za opstanak se nastavlja uz Božiju pomoć.

Naslov i oprema: Stanje stvari

(Fejsbuk stranica Helene Granić)