Hasanbegović od velike Srbije ne vidi veliki zločin

Tri dana pred zvaničnu državnu komemoraciju žrtvama Jasenovca, na kojoj se neće pojaviti predstavnici žrtava revoltirani buđenjem neofašizma u društvu i vrhu vlasti, hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović ocenio je kao pravi trenutak da za sve nedaće koje su ga snašle okrivi „velikosrpsku ideologiju”. Ovaj, kako ga mediji u Hrvatskoj nazivaju, poštovatelj ustaških kapa i hodža iz SS divizije „Handžar”, obišao je u utorak Jasenovac, gde će sutra, po drugi put za nedelju dana, biti obeležena godišnjica proboja logoraša, upozorivši da se „manipulacija jasenovačkim žrtvama nalazi u osnovi velikosrpske ideologije”.

„Zločini se ne mogu upoređivati jer svaki ima svoju istorijsku pozadinu i aktere i istoriografija nije disciplina koja istražuje takmičenje u zločinima. Komunistički zločini su jedna tema, a zločini drugih režima su druga tema”, napravio je Hasanbegović omiljenu paralelu hrvatskih desničarskih krugova, koji nastoje da stave znak jednakosti između ipak neuporedivih zločina ratnog ustaškog i posleratnog komunističkog režima – to jest između Jasenovca i Blajburga – i time odbace tvrdnje da su se u NDH dogodili genocid i holokaust nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Uprkos tome što je Hasanbegović „izrazio žaljenje” time da će ove godine, od kada je on ministar, biti održane čak tri odvojene komemoracije u Jasenovcu, i bez obzira na njegov poziv da „svi, pa i oni koji su već bili na Spomen-groblju, ponovo dođu“, to se neće desiti. Predstavnici i udruženja žrtava Jasenovca nisu mu dali za pravo – komemoraciju su održali Koordinacija jevrejskih opština i Srpsko narodno veće, 15. aprila, dok će hrvatski antifašisti to učiniti u nedelju, 24. aprila.

Tako će Hasanbegović sutra biti usamljen dok na poprištu jasenovačkog genocida u mislima gužva rukama svoju ustašku kapu i proklinje sebi u bradu velikosrpsku ideologiju koju su – ako bi se išlo ovom naopakom logikom – usvojili i predstavnici jevrejskih udruženja. I ne samo oni. Miloradu Pupovcu i Ognjenu Krausu pridružili su se, prošlog petka podno spomenika „Cvet“ u Jasenovcu, i bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović, Zoran Pusić u ime hrvatske Antifašističke lige, poslanici Radimir Čačić i Furio Radin, austrijski ambasador Andreas Videnhof, izraelska ambasadorka Zina Kalay Kleitman, ali i predstavnici holandske, nemačke, francuske, kanadske, američke i srpske ambasade.

Na neki način, ponovila se situacija od letos, kada Hrvati takođe nisu mogli da se dogovore oko „proslave obljetnice Oluje”, pa su paradirali i u Zagrebu i u Kninu, u zavisnosti od toga koju političku opciju više preferiraju. Međutim, na proslavu etničkog čišćenja nisu im došli dragi gosti, inostrani vojnici, da im se pridruže na militarističkom defileu – što su hrvatski desničari i tada ocenili kao još jednu pobedu velikosrpske, a tačnije četničke ideologije.

Tako shvatamo da je četništvo i velikosrpstvo sve ono što na bilo koji način uznemirava osećanja hrvatskih desničara. Nije to samo ideja „velike Srbije” koja je i u Hagu nedavno, oslobađajućom presudom Vojislavu Šešelju, dekriminalizovana – doduše samo u prvostepenoj presudi – i ocenjena tek kao „politički san”, a ne zločin. I pesme kao što su „Tamo daleko” i „Marš na Drinu“, sve to nanosi neopisive duševne boli hrvatskim desničarima. Njima nimalo ne smeta Tompson, kao „skladatelj domoljubne glazbe” niti kao kao predavač u školama – gde podučava hrvatsku mladež o „Maksovim mesarima”, Starim Gradiškama i novim interpretacijama povjesnih dešavanja.

U kripti jasenovačkog spomenika predsednik Koordinacije jevrejskih opština Ognjen Kraus je u petak poručio da su organizovali odvojenu komemoraciju kako bi skrenuli pažnju javnosti i upozorili da se u Hrvatskoj događa nešto slično zbivanjima u takozvanoj NDH 1941. godine i u Nemačkoj 1933. godine.

„Ovo je reakcija na nečinjenje države u pogledu ustaških povika na ulicama gradova i fudbalskim utakmicama, kao i govora mržnje u medijima, posebno na internetu. Ograda predsednice Grabar Kitarović i osuda ustaškog režima i zločina dogodila se nakon što smo mi doneli odluku o odvojenoj komemoraciji, te nakon pritiska izvana, a potpredsednik vlade Tomislav Karamarko nije nikada osudio ovaj logor i zločine u njemu, nikada nije osudio ustaštvo i rasne zakone“, rekao je Kraus.

Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac rekao je kako su na komemoraciji sa svojom sabraćom u stradalništvu, Jevrejima, i da će prisustvovati i komemoraciji antifašista u nedelju, ali na sutrašnjoj državnoj komemoraciji neće biti.

„Ovde smo da upozorimo javnost, da se u Hrvatskoj konačno shvati da je zadnji moment da se zaustavi relativizacija ustaških zločina, da se shvati da je u Hrvatskoj na delu oživljavanje ustaštva“, rekao je Pupovac i nabrojao konkretne primere za to, istakavši da ih ima bezbroj. Pupovac je zatražio da se osude svi pokušaji oživljavanja ustaštva i zaustave aktivnosti koje se uz pomoć crkve odvijaju po školama i ustanovama, gde se tvrdi da ustaški logor nije bio neko zlo, da je više zločina u Jasenovcu bilo nakon oslobođenja, zbog čega oslobodioce žele da proglase krvnicima, a krvnike da rehabilituju.

Ali, Hasanbegović ne odustaje. Samo četiri dana kasnije poručuje upravo iz Jasenovca da su „komunistički zločini jedna, a zločini drugih režima druga tema”, ne usuđujući se čak ni da izgovori ime tih „drugih režima”. Zato glasno izgovara ko stoji iza „manipulacija jasenovačkim žrtvama”. Ali ta užasna velikosrpska ideologija izgleda ne živi samo u potomcima pobijenih u Jasenovcu, već i u velikom delu ostalih građana Hrvatske. Državnu komemoraciju sa Hasanbegovićem i predsednicom Kolindom Grabar-Kitarović na čelu bojkotuju i opozicione partije, a kritike Zagrebu upućuju i vlade savezničkih NATO država.

„Diplomatski predstavnici zemalja saveznica izražavaju veliko nezadovoljstvo obeležavanjem zločina počinjenih u logoru Jasenovac, pri čemu ističu kako se malo predugo čekalo da vrh vlasti jednoglasno osudi NDH“, piše zagrebački „Jutarnji list”, opisujući nedavni sastanak hrvatske predsednice za zapadnim ambasadorima – uglavnom istim onima koji su došli na komemoraciju u Jasenovac kod Krausa i Pupovca. Razlog za poziv na Pantovčak, nezvanično tvrde mediji, bilo je nezadovoljstvo hrvatskog vrha ambasadorskim tviter porukama, u kojima se, takođe, pominje i njihova zabrinutost zbog stanja slobode medija.

Izgleda da su Hasanbegovića, kome su antifašistički aktivisti još prvog dana na novom radnom mestu na zgradu Ministarstva kulture zalepili tablu sa natpisom ove institucije iz doba NDH, posebno povredili navodi iz tekstova Ante Tomića, splitskog novinara, koga su već dva puta napadali u rodnom gradu, proglašavajući ga za „izdajnika“ i „četnika“. Hasanbegović, naprosto, poručuje Tomiću da pazi šta piše, pa će biti i bezbedniji.

I onda se začude što su ambasadori nezadovoljni, posebno kad Hasanbegović posećuje premijeru dokumentarnog filma „Jasenovac, istina“, gde se tvrdi da su zločini u ovom logoru masovnije činjeni posle oslobođenja od ustaša, nego dok su oni vladali.

Reklo bi se da sve što je ovih dana kulminiralo u Hrvatskoj korene vuče iz manje ili više potiskivanih i skrivenih podela u samom hrvatskom društvu, a ne iz velikosrpske ideologije. Kada se obeležava godišnjica pada Vukovara, recimo, poslednjih godina Hrvati nastupaju u dve kolone – kako ekstremni i oni umereniji ne bi jedni drugima zviždali. To se posebno odnosi na političare, pa je predsednica Hrvatske prošle godine i sama bojkotovala komemoraciju u Jasenovcu koju je organizovao tadašnji premijer Zoran Milanović, položivši svoj venac dva dana ranije.

Očigledno je raslojavanje na „prvu i drugu Hrvatsku”, što je neminovno kada na red dođe suočavanje sa zločinima iz prošlosti. I što pre Hasanbegovići u hrvatskoj politici skinu svoje kape pred genocidom, holokaustom i etničkim čišćenjem, tim pre će prestati da manipulišu komemorativnom kulturom i više im se neće priviđati „velikosrpska ideologija” u njihovom dvorištu.

Autor: Bojan Bilbija