ХАМЗИЋ СЕ КРИЈЕ У ЊЕМАЧКОЈ

ДЕРВЕНТА, 16. ЈУЛА (СРНА) – Бивши припадник ХВО-а Нихад Хамзић звани Фриц, против кога jе потврђена оптужница због ратног злочина над српским цивилима у логорима на подручjу Дервенте и Брода, криjе у Њемачкоj од када jе сазнао да jе на списку оптужених, jавља дописник Срне.

Хамзић, коjи jе jедно вриjеме након рата живио у Босанском Петровцу, био jе немилосрдан према заробљеним српским цивилима, а његову тортуру осjетили су чак и они с коjима се приjе рата дружио и радио.

Чедо Марић каже да jе са Хамзићем радио у Фабрици обуће у Дервенти и да су били нераздвоjни.

„Када сам доведен у логор Хамзић ме ниjе познавао већ ме jе тукао. Био jе обучен у униформу са усташким ознакама. Када jе улазио у просториjу у коjоj смо били захтиjевао jе да обавезно устанемо и да му се обраћамо са `господине усташо`. Често jе питао `има ли овдjе чеда`, а jа сам се одазиво на позив и због тога сам често од њега добиjао батине“, рекао jе Срни Марић.

Окружни суд Добоj потврдио jе оптужницу против Хамзића због ратног злочина над српским цивилима у логорима на подручjу Дервенте и Брода од априла до августа 1992. године.

Хамзић jе, као припадник воjне полициjе Хрватског виjећа одбране (ХВО), био на дужности командира чувара – стражара у логорима „Рабић“ и „Поље“ на подручjу Дервенте и у логору „Тулек“ на подручjу општине Брод и оптужница га терети за злостављање заробљеника.

Оптужен jе и да jе другима омогућавао да злостављаjу заробљене цивиле, те да jе заробљене одводио на присилно копање ровова.

Предсjедник Удружења ратних заробљеника из Дервенте Драго Кнежевић поздравља потврђивање оптужнице против Хамзића и очекуjе да буду подигнуте и оптужнице против оних коjи су наредили формирање логора и организовали хапшења и мучења Срба.

„То су ратни предсjедник Скупштине општине Винко Бегић звани Шиљо, начелник полициjе Иван Дуспара, предсjедник Кризног штаба ХДЗ-а Иван Чуљак, командир полициjе Жељка Пудића, командир Воjне полициjе Стипо Нуjић, те предсjедници ХДЗ-а и СДА из Дервенте Ико Станић и Сулеjман Алиjагић“, каже Кнежевић.

Кроз четири логора у Дервенти прошло jе око 400 српских цивила. Над њима су примjењиване наjмонструозниjе методе иживљавања. Заробљеници су мучени, премлаћивани, силовани…

„Логораши су убиjани пред другим логорашима. Тjерали су нас пасемо траву, а наjтеже jе било када су нам давали со да jедемо а онда данима нисмо добиjали воду“, присjећа се Кнежевић.

Извор: