Grupa Srba sa srpskim prijateljima Norvežanima napravila pravi podvig! Još jedna pobeda istine o Srbima

English

Kristian Kahrs: Drago mi je da vas obavestim da smo osvojili potpunu pobedu nad hrvatskim istorijskim revizionistima, kada je reč o jugoslovenskim partizanima u norveškim logorima. U prilogu je protestno pismo Saveza srpskih udruženja u Norveškoj na čijem je čelu Boris Maksimović. Izložba „Zahvalnost naroda Norveške“ je prethodno bila postavljena u Norveškoj, a sada Hrvatica Gorana Ognjenović planira da je postavi na Univerzitetu u Oslu.

Mnogo dobrih Norvežana i Srba u Norveškoj su bili u ovo uključeni, i Frenk Alm Haugen me o ovome obavestio. Kada mi je Frenk pisao 24. januara, odmah sam kontaktirao Univerzitet u Oslu, Zoricu Mitić, srpskog doktora u Norveškoj i Knuta Flovika Toresena, norveškog oficira, autora i istoričara. Knut je stručnjak za istoriju jugoslovenskih ratnih zarobljenika u Norveškoj, i veoma je cenjen. On je takođe dobro povezan sa Savezom srpskih udruženja u Norveškoj i oni su univerzitetu uputili ovo protestno pismo. Pored zajedničkog protestnog pisma, Frank i Knut su napisali i svoja lična protestna pisma i uputili ih univerzitetu. Takođe sam imao bliske kontakte sa ambasadom Srbije u Oslu koji su takođe stupili u kontakt sa univerzitetom.

Najpre, Ognjenović je angažovala ambasade BiH i Hrvatske, kao zvanične partnere u programu, bez pominjanja Srba ili Srbije uopšte. Ovo je veoma čudno kada se zna da su 89% jugoslovenskih zarobljenika u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata bili Srbi. Ognjenović je takođe napisala tekst u kome hvali prijateljstvo između Norveške, BiH i Hrvatske, ponovo bez pominjanja Srbije ili Srba. Međutim, 25. januara univerzitet je promenio tekst i uklonio ove iz programa dve ambasade, zajedno sa tekstom koga je Ognjenović napisala.

Danas me je pozvala Marina Tofitng, direktor za komunikacije na Univerzitetu u Oslu, i obavestila me da je izložba odložena za novembar. Ovde je prevod onoga što piše na njihovim stranicama: “Izložba ‘Zahvalnost naroda Norveške’ se odlaže za novembar 2013. Univerzitet želi u vezi ove teme da vas poziove na seminar sa akademskom debatom. Da bi postigli dobar akademski program, odlučili smo da odložimo otvaranje izložbe.”

Oni su takođe uklonili ime Gorane Ognjenović iz programa, i veoma sam zadovoljan što univerzitet nije želeo da ugrozi svoj akademski kredibilitet time što će stati iza ove izložbe. Takođe je ohrabrujuće saznanje da je moguće promeniti percepciju o Srbima kao negativcima i ratnim zločincima. Ključno je da se koristi naučni i akademski pristup sa razumnim argumentima. Međutim, čineći to, mislim da je važno pokušati da se što je moguće više održi izbalansiran pristup, čak i ako nismo neutralni.

Nikola Lazarević je napisao sledeće na FB grupi Društvo Srba i prijatelja Srbije Bergen:

Upravo smo dobili informaciju da je otvaranje sporne izložbe posvećene jugoslovenskim internircima tokom 2.sv.rata u Norveškoj na Univerzitetu u Oslu otkazano!
Otvaranje izložbe je odloženo za novembar 2013, posle velikog pritiska koji je usledio od velikog broja Srba koji žive u Norveškoj i naših norveških prijatelja! Pre nego što se izložba otvori za javnost, Univerzitet u Oslu želi da održi stručni seminar i proveri činjenice vezane za ovu izložbu.
Pokrenuta akcija Srba kojih žive u Noveškoj protiv pokušaja falsifikovanja istorije se nastavlja!

Sada je cilj da se isključi Gorana Ognjenović iz svih budućih aranžmana koji se odnose na priču o partizanima u Norveškoj.

***

Mira Vuković: Ovoj pobedi istine velikim delom doprineo je ambasador Srbije u Norveškoj.

****

GAGA POPOVIĆ

Zahvaljujući divnim ljudima Norvežanima poput Franka, Kristijana, Knuta i našoj dragoj prijateljici i velikom borcu Zorici Mitić, kao i mnogima koje nismo pomenuli, otkazana je jedna neprimerena izložba koja je trebala ovih dana da se održi u Oslu.

Naime tokom II sv. rata na tlu Norveške, na Finmarku je bilo nekoliko koncentracionih logora u kojima je bilo preko 3000 Jugoslovena od toga veći deo sa srpskog područja. Oni su korišćeni u svrhe teškog rada za pravljenje puteva pod veoma teškim uslovima što vremenskim (arktički deo Evrope) a naravno i pod torturom Nemaca kao i u svim drugim koncentracionim logorima u Evropi. Izložba je trebalo da pokaže zahvalnost Norveške za sav doprinos koji su naši ljudi dali u pravljenju infrastrukture Norveške, koju ona i dan danas koristi, međutim verovatno prisustvom mnogih “neprijatelja” Srba i Srbije, napravljeni su delikatni propusti u organizaciji izložbe Univerziteta u Oslu, da ih ne nabrajam sad. Naši dobri prijatelji Norvežani su to primetili i ukazali merodavnima u galeriji Sverdrup u Oslu, kao i organizatorima izložbe te je zbog tih propusta izložba odložena za novembar 2013.g. i tako je jedna grupa dobrih ljudi napravila podvig i pobedu još jednom dokazujući da su Srbi poštovan narod i da će se u novembru održati izložba nadamo se sa prisustvom ambasadora (koji uzgred za prvi termin i nije bio ni pozvan) i gde će se realno i pravedno predstaviti naši internirci logoraši kroz izložbu zahvalnosti norveskog naroda.

Oni nisu dozvolili da se izložba održi sa propustima.

Gratulerer og Tusen takk til Zorica, Frank, Kristian, Knut og alle andre !!!! Respekt for alle !!!!

PROTESTNO PISMO UPUĆENO UNIVERZITETU U OSLU

Hoće li Univerzitet u Oslo biti saučesnik u falsifikovanju istorije?

Izražavamo najoštriji protest zbog toga što Univerzitet u Oslu organizuje izložbu koja nema za cilj da ispriča istinitu priču o jugoslovenskim partizanima. Postoji mnogo dokaza da vođa projekta Gorana Ognjenović ima jasnu i vrlo izraženu antisrpsku agendu u norveškim novinama i medijima. Zbog toga ne želimo da nas predstavljaju ljudi sa takvim stavovima i da oni budu ti koji pričaju priče naših očeva i dedova.

OU treba da ima na umu reakcije nakon što je izložba prikazana u Falstad centru. Izložba je izazvala veoma negativan publicitet u medijima što se produbilo suprotnosti među etničkim grupama iz bivše Jugoslavije u Trodelagu.

Mi Srbi u Norveškoj, mnogi od nas potomci žrtava hrvatskog genocida nad našim narodom tokom Drugog svetskog rata, snažno se ograđujemo od izložbe u sadašnjem obliku i vođstvu iočekujemo da OU zaustavi ovaj projekat.

U slučaju da se izložba ipak realizuje, organizovaćemo demonstracije pod sloganom “NE istorijskom revizionizmu priči o nacističkim žrtvama”. Izjava Gorane Ognjenović u novinama VG od juna 2011. god. da su Srbi bili manjina u logorima u Norveškoj, direktno je falsifikovanje istorije. Kada dođe do velikih tragedija, naročito za vreme rata, veoma je teško doći do tačnih podataka o svim žrtvama. Ali 70 godina posle rata, Jugoslovensko-norveško društvo raspolaže činjenicama za 4268 zarobljenika od kojih su 3841 ili 89% bili Srbi.

Pozivamo se na podatke dostupne iz prethodnih istraživanja i čekamo rezultate dodatnih istraživanja koja su u toku na Univerzitetu u Tromsu pod okriljem Narvik centra, koji će, između ostalog, biti objavljeni u doktorskoj tezi. Svesni smo da je bilo i hrvatskih, bosanskih, makedonskih i slovenačkih zatvorenika u tim logorima i želimo naravno da odamo počast uspomeni na njih. Nažalost, u današnjoj Hrvatskoj postoje jake snage koja umesto da rade na miru i pomirenju, rade na umanjenju broja srpskih žrtava fašističkog terora ustaškog režima. Smatramo da je projekat koji vodi Ognjenović nastavak takvog kvazi-istraživanja.

Prema našim saznanjima, Ognjenović nije mogla da iznese konkretne rezultate istraživanja koji osporuju činjenicu da su ogromnu većinu među zatvorenicima sačinjavali Srbi. Kada vođa projekta ne uspeva da dobije činjenični osnov za svoje tvrdnje da su Srbi bili u manjini, ona pokušava da srpskim žrtvama dodeli neku drugu nacionalnost.

Ilustrovaćemo to jednim primerom: u Hitlerovim koncentracionim logorima bilo je i nemačkih Jevreja. Ipak, niko ne može da prepravi istoriju da su ubijeni Nemci a ne Jevreji. Veoma mnogo Srba je bilo poslato u koncentracione logore u Norveškoj samo zato što su bili Srbi, kao deo hrvatske ustaško-državne politike istrebljenja Srba tokom Drugog svetskog rata. Ovu važnu činjenicu projekat pokušava da zamagli. Zastrašujuća je izjava Ognjenovićeve u Dagsavisenu gde ona sugeriše da su Srbi iz Hrvatske pravoslavni Hrvati koji imaju malo toga zajedničkog sa Srbima iz Srbije. To je pogrešno. Mi smo jedan narod sa zajedničkim identitetom.

To je ista ona retorika koju je hrvatski fašistički vođa Ante Pavelić koristio u svojim govorima. Ovo se teško može tumačiti drugačije nego kao nastavak zastrašujućih ideja koje su trebalo da budu mrtve i sahranjene padom Trećeg rajha 1945. Naš identitet je srpski, a ne hrvatski ili bosanski.

Proklamovani cilj rukovodstva fašističke hrvatske države tokom Drugog svetskog rata bio je da se uništi identitet i kultura srpskog naroda, a izgleda da je to isto i namera ove izložbe.

Takođe snažno reagujemo na to što je vođa projekta u nekoliko navrata mešala tematiku oko žrtava genocida nad Srbima tokom Drugog svetskog rata sa tragičnim događajima iz sukoba 1990-tih godina i da je to često činila sa jasnom antisrpskom retorikom.

O ozbiljnosti ovog projekta govori i to da su hrvatski i bosanski ambasadori pozvani kao partneri u projektu, ali ne i srpski ambasador. Ovo će naknadno izgledati kao neprijatnost za OU koja bi mogla uticati na poverenje u verodostojnost i nezavisnost univerziteta. Ako ova izložba bude dozvoljena, smatraćemo Univerzitet u Oslu saučesnikom u davanju legitimiteta ovom mutnom načinu razmišljanja.

Izvor: SRBSKI FEJSBUK REPORTER i  Sorry, Serbia

Vezane vijesti:

Antisrbizam u Norveškoj: Hrvatica iz Norveške protiv mrtvih Srba