arrow up

Подијелите вијест:

Град без спомен-плоче након седам деценија

veljic2.jpg

Мемориjално друштво “Рациjа 1942” и Друштво за очување сjећања на холокауст упутили су данас наjоштриjи протест градоначелнику Новог Сада Игору Павличићу, што ни послиjе седам децениjа од “Новосадске рациjе” град нема спомен-плочу на новосадском купалишту “Штранд” на Дунаву.

Како наводе та друштва, спомен-обиљежjе се морало подићи као знак вjечног сjећања да су на том мjесту мађарски фашисти у jануару 1942. године побили и под лед Дунава бацили више од 4 000 недужних Срба, Јевреjа и Рома.

“Врхунска увреда недужних жртава невиђеног фашистичког терора jесте да смо и 23. jануар дочекали без спомен-обележjа. Ви и град нисте показали вољу да се, макар и симболично, одужите жртвама наjвећег злочина у историjи града после седам децениjа скривања, фалсификовања и манипулациjа њиховом трагедиjом”, наводи се у данашњем саопштењу, коjе jе потписао дирекотор Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић.

Друштва коjа баштине очување на сjећање на наjвећи злочин у историjи Новог Сада скрећу пажњу Павличићу да су он и градске власти приjе неколико дана од Будимпеште доживjели велики “шамар” и претпjели велики цивилизациjски пораз, пошто jе 20. jануара у Будимпешти откривена спомен-плоча Министарства правде Мађарске поводом 70 година од злогласне рациjе.

“Нажалост, само због небриге Вас и Ваших сарадника град jош нема спомен-обележjа иако се у њему таj невиђени злочин десио”, наводи се у саопштењу.

Ова друштва су jош 24. jула упутила молбу градским властима да поставе спомен-плочу да стратиште на “Штранду” не би остало необиљежено и
70 година послиjе незапамћеног злочина.

На данас популарном новосадком купалишту “Штранд” припадници мађарске фашистичке окупационе воjске су од 20. до 23. jануара 1942. године убили више од 4 000 недужних Срба, Јевреjа, као и Рома.

Мађарски фашисти су недужне жртве на “Штранду” мушкарце, жене, немоћну дjецу и старце, на температури од минус 30 степени скидали голе, пуцали им у потиљак, а затим бацали под лед Дунава.

Извор: срна

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​