Горка судбина свих Гаврилових спомен-плоча

Као што jе Га­ври­ло Прин­цип и по­сле смр­ти окле­ве­тан од не­при­jа­те­ља, та­ко су и спо­мен-обе­леж­jа о ње­му, ре­кло би се, до­жи­ве­ла исту, гор­ку суд­би­ну.

Гаврило Принцип

Не­мач­ки фи­рер Адолф Хи­тлер, про­сла­вља­jу­ћи своj 52. ро­ђен­дан, 20. апри­ла 1941. го­ди­не, до­био jе као ро­ђен­дан­ски по­клон jе­ди­ни рат­ни тро­феj из рас­ко­ма­да­не Ју­го­сла­ви­jе: спо­мен-пло­чу Га­ври­лу Прин­ци­пу, до­не­ту из оку­пи­ра­ног Са­ра­jе­ва. Ски­да­ње ове пло­че сни­мље­но jе филм­ском ка­ме­ром, а сни­мак jе у филм­ском жур­на­лу еми­то­ван ши­ром по­ко­ре­не Евро­пе. Чин ски­да­ња пло­че пра­тио jе глас не­мач­ког спи­ке­ра да се „на овом исто­риj­ском ме­сту Га­ври­ло Прин­цип из­бо­рио за сло­бо­ду Ср­би­jе”.

На ски­ну­тоj пло­чи, ме­ђу­тим, ни­jе по­ми­ња­но ни срп­ство, ни Ср­би­jа. Ћи­ри­ли­цом jе пи­са­ло: „На овом исто­риj­ском ме­сту Га­ври­ло Прин­цип на­ви­jе­сти сло­бо­ду на Ви­дов­дан 15/28. jун 1914. го­ди­не”.Да би иро­ни­jа би­ла ве­ћа, ову спо­мен-пло­чу, 2. фе­бру­а­ра 1930, ни­jе (из спољ­но­по­ли­тич­ких и уну­тра­шњих раз­ло­га) по­ста­ви­ла Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­jа, не­го су jе са­мо­и­ни­ци­jа­тив­но по­ста­ви­ли и, без при­су­ства др­жав­них зва­нич­ни­ка, от­кри­ли Прин­ци­по­ви при­jа­те­љи и ро­ђа­ци мла­до­бо­са­на­ца.

По­сле осло­бо­ђе­ња, у при­су­ству во­де­ћих љу­ди Ре­пу­бли­ке Бо­сне иХер­це­го­ви­не у со­ци­jа­ли­стич­коj Ју­го­сла­ви­jи, у Са­ра­jе­ву jе от­кри­ве­на но­ва спо­мен-пло­ча, на ко­jоj jе злат­ним сло­ви­ма пи­са­ло: „У знак вjе­чи­те за­хвал­но­сти Га­ври­лу Прин­ци­пу и ње­го­вим дру­го­ви­ма, бор­ци­ма про­тив гер­ман­ског осва­jа­ча, по­све­ћу­jе ову пло­чу омла­ди­на Бо­сне и Хер­це­го­ви­не – Са­ра­jе­во, 7. маj 1945.го­ди­не.”

Ову пло­чу за­ме­ни­ла jе но­ва, ко­jа jе на ме­сту атен­та­та по­ста­вље­на ве­ро­ват­но 28. jу­на 1953, ка­да jе у Са­ра­jе­ву отво­рен Му­зеj Мла­де Бо­сне. На спо­мен-пло­чи jе пи­са­ло: „Са ово­га мjе­ста 28. jу­на 1914. го­ди­не Га­ври­ло Прин­цип сво­jим пуц­њем из­ра­зи на­род­ни про­тест про­тив ти­ра­ни­jе и вjе­ков­ну те­жњу на­ших на­ро­да за сло­бо­дом”.

Го­ди­не 1992, у вре­ме гра­ђан­ског ра­та у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, спо­мен-пло­ча jе на­сил­но укло­ње­на. Тек 12 го­ди­на ка­сни­jе, 2004, са­ра­jев­ске вла­сти по­ста­ви­ле су но­ву пло­чу, на ко­jоj jе ла­ти­ни­цом, „до­ма­ћим” и ен­гле­ским jе­зи­ком, за­пи­са­но: „Са овог мjе­ста 28. jу­на 1914. Га­ври­ло Прин­цип jе из­вр­шио атен­тат на аустро­у­гар­ског пре­сто­ло­на­след­ни­ка Фран­ца Фер­ди­нан­да и ње­го­ву су­пру­гу Со­фи­jу.”

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

Личност 2014. године: Гаврило Принцип – Jadovno 1941.

Годишњица смрти Гаврила Принципа: Хероjи никад не умиру …

За кога jе Гаврило Принцип терориста? – Jadovno 1941.

Први свjетски рат – Jadovno 1941.