Goreo sam u vozilu: Ispovest vojnika iz „tuzlanske kolone“

Bio sam ranjen u nogu i počeo sam da gorim. Ispao sam iz vozila i pao na asfalt koji je takođe bio u plamenu.

Ovako opisuje za “Blic” Miodrag Vukmirica trenutak napada na „Tuzlansku kolonu“ 1992. godine u kojoj se i sam nalazio.

Uspeo je da ugasi plamen koji mu je jeo kožu tako što se uvaljao u zemlju obližnjeg parka, ali je odmah potom i zarobljen.

– Metkom sam pogođen u nogu, a od vatre su mi stradale leva strana tela i obe šake. Kako je istraga pokazala, prvi pucanj desio se baš gde sam ja nastradao. A bio sam u vidno obeleženom bolničkom pincgaueru. Ko je prvi zapucao, verovatno niko nikada neće saznati – priseća se Vukmirica.

Od ožiljaka mnogo mu teže pada to što se o ovom zločinu u Srbiji danas ne govori. Koliko je njemu ovaj dan promenio život može da stane u jednu rečenicu koju je juče izgovorio: “Danas mi je 24. rođendan!”.

Bio je redovni vojnik u koloni koja je iznenada napadnuta pri povlačenju i dobro pamti kako je Tuzla izgledala tog 15. maja 1992. godine.

– Po podne je Tuzla bila puna ljudi, šetali su gradom i prolazili tom istom raskrsnicom gde smo napadnuti. Ali oko pola sedam, kada je naša kolona krenula, na toj istoj raskrsnici nisu bila ni dva automobila, nije bilo ni dvoje ljudi. Ptice se nisu čule – sa jezom se priseća Vukmirica.

Zarobio ga je komandant civilne policije koji je video da je redovan vojnik i kazao da ga stave na stranu. To je, kaže, bila srećna okolnost. Odmah potom pritrčali su i stanari zgrade da mu ukažu pomoć. Prebačen je u bolnicu gde je ljudski negovan 25 dana, a onda je bio u zatvoru još 35 pod, kako sam svedoči, teškim uslovima. Tek nakon dva meseca prešao je u Republiku Srpsku, a potom i u Srbiju.

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio pripadnika policije BiH Iliju Jurišića optužbi za ratni zločin, jer nije bilo dokaza da je naredio napad na kolonu vojnika JNA u Tuzli 1992. godine.

Šest metaka u telo, jedan u grlo

Miodrag se danas pita zašto su on i drugi vojnici morali da stradaju kao glineni golubovi. Poginula su 54 vojnika, a ranjena 44. Neki od njih ostali su mu prijatelji i danas.

– Ima nekoliko ljudi iz Srbije koji su to preživeli, a o tome se ovde više ne priča. Jedan moj prijatelj imao je šest metaka u telu i sedmi u ustima. On ima jednu tužno-lepu priču. Ne bih voleo da se to zaboravi – kazao je Vukmirica.

Autor: Mateja Beljan

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Zločin bez kazne u Tuzli: Muslimani su mučki pobili 224 golobrada vojnika

Sjećanje na stradale vojnike JNA u „Tuzlanskoj koloni“

Zločin koji se ne može i ne smije zaboraviti

Obilježavanje stradanje pripadnika JNA 15. maja na Brčanskoj malti

MUP TK preduzima mjere bezbjednosti za skup na Brčanskoj malti

I krv je gorela u tuzlanskoj koloni | Jadovno 1941.

Jurišić odgovoran za stradanje vojnika JNA u Tuzlanskoj koloni, kategorični preživjeli (VIDEO)