Golootočani: Muke teške četiri miliona

Porodice i NVO traže od države da obešteti zatočenike Golog otoka. Bivši logoraši su digli glas da isprave višedecenijsku grešku. Kaznu na hrvatskom ostrvu izdržavalo je 3.399 Crnogoraca

Sedam decenija je prošlo od raskola Tita i Staljina koji je podelio Crnogorce na „patriote i izdajnike“. Ovi „drugi“, od kojih su mnogi postali zatočenici Golog otoka, mahom nisu dočekali pravdu. Logoraši su opet digli glas, a podršku su im dali malobrojni saborci i nevladin sektor tražeći od države da ispravi „krivu Drinu“ i obešteti mučenike. Više od stotinu familija čiji su članovi robijali, najavilo je tužbe za odštetu u visini od oko četiri miliona evra!

Kaznu na vrelom kamenu hrvatskih ostrva izdržavalo je 3.399 Crnogoraca, od čega 130 žena. U međuvremenu su nestale tri države SFRJ, SRJ i SCG i stiglo se do nezavisne Crne Gore, a njihov problem nije rešen!

– U slučaju da država što pre ne reaguje, ja ću pravdu potražiti pred međunarodnim sudom u Strazburu – kaže za „Novosti“ Branko Ljumović (90), jedan od retkih preživelih golootočkih zatočenika.

Ljumovića je vojni sud u Zagrebu osudio na pet godina strogog zatvora i četiri godine gubitka građanskih prava.

– Nisu uspeli da me promene. Ostao sam veran Rusiji, ali bez građanskih prava. Nisam imao pravo na posao niti da glasam – priseća se naš sagovornik. – Dok sam obavljao funkciju predsednika Udruženja golootočkih žrtava pre deceniju podneo sam nadležnim organima nacrt zakona o rehabilitaciji i obeštećenju, ali od toga nije bilo vajde. Tada sam razgovarao sa ministrom pravde, a danas crnogorskim premijerom Duškom Markovićem koji mi je obećao da će to pitanje biti pokrenuto, ali vidimo da još ništa nema od toga. Mislim da je red da preostali živi golootočki stradalnici i članovi njihovih porodica dobiju naknadu za sve ono što su pretrpeli na Golom otoku i zbog Golog otoka.

NVO Akcija za ljudska prava (HRA) daje podršku zahtevu porodica golootočkih zatvorenika. Tea Gorjanc Prelević kaže za „Novosti“ da je poražavajuće što Crna Gora još nije donela pravno obavezujući akt za rehabilitaciju i obeštećenje ovih mučenika na Golom otoku, Svetom Grguru i u drugim zatvorima.

– Rehabilitacija bi trebalo da obuhvati pravo na poseban penzijski staž, mesečnu novčanu naknadu uz poseban dodatak, zdravstvenu zaštitu i druga prava iz zdravstvenog osiguranja, pravo na vraćanje konfiskovane imovine, odnosno obeštećenje za tu imovinu, kao i za pretrpljenu materijalnu i nematerijalnu štetu. Visina naknade treba da bude adekvatna šteti pretrpljenoj zbog neosnovanog lišenja slobode, što je za posledicu imalo duševne bolove, otuđenost od porodice ili propuštenu ekonomsku dobit u vidu onemogućavanja zaposlenja ili napredovanja u karijeri, i ne bi trebelo da bude mnogo manja od obeštećenja koje se danas dosuđuje za neosnovano lišavanje slobode u skladu sa preporukom iz rezolucije Saveta Evrope. Naročito bi trebalo vrednovati činjenicu da li je osoba umrla u zatvoru – objašnjava Gorjanc Prelević.

PIPERI

Branko Ljumović je osuđen po članu 118 – neprijateljska delatnost protiv naroda i države, ali optužbu nikada nije priznao.

– Po isteku kazne vratio sam se u moje Pipere kod Podgorice i u njima čekao da mi se vrate građanska prava – priseća se naš sagovornik.

Autor: V. Kadić

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Amerika „žmurila“ na Goli otok | Jadovno 1941.

Na Golom Otoku procentualno bilo najviše Srba i Crnogoraca …

Tajna Golog otoka: Preteča trgovine – šverca i Udbina …