Golgota Mačve ne sme biti zaboravljena

Do 1914. godine veliki trgovački centar sa oko 14.000 stanovnika, Šabac je kraj globalnog sukoba dočekao sa upola manje stanovnika, da bi godinama kasnije u gradu živelo svega 1.300 stanovnika.

Tim povodom jedan od profesora Šabačke gimnazije je rekao “ko je video Šabac, taj ne može da prašta”. Zverstvo okupatora, Sabornu crkvu pretvorenu u logor, kuće i njive razrušene bombama, ali i junaštvo ratnika Cerske bitke. Nijedan kraj naše otadžbine nije toliko propatio kao Šabac i Mačva u toku Velikog rata.

Masovna silovanja

“Ubeđen sam da je broj silovanih žena i mladih devojaka veoma veliki, a sudeći po onome što sam prilikom istrage video, mislim da ne grešim u konstataciji da su u mnogim okupiranim selima gotovo sve žene, od najmlađih do najstarijih, silovane.

Iz hotela „Evropa“ odvođene su u hotel „Kazino“, a potom u crkvu, gde je bilo mnogo ljudi. U crkvi, iza oltara, oficiri su silovali devojke.

Za vreme bombardovanja žene su kao živo meso izbacivali na ulicu kako bi mogli da ih pogode”, zapisao je švajcarski kriminolog i forenzičar Arčibald Rajs, koji je na poziv srpske vlade došao u Šabac i Podrinje da zabeleži ratne zločine Austrougarske vojske.

Sve je uništeno i oskrnavljeno

Anri Barbi, francuski novinar i književnik, ratni dopisnik francuskih žurnala sa srpskog ratišta za vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, ovako je video razoreni Šabac:

„Već kod prvih kuća jasno je da je grad razoren. U glavnim ulicama, na kojima se još vide barikade koje je neprijatelj sagradio od najrazličitijeg materijala: maltera, gipsa, od kreveta, nameštaja, uzalud se traži kuća koja je ostala netaknuta.

Krovovi su probijeni i na njima je ostala samo poneka greda, koja nestabilno visi na delovima maltera. Razbucani zidovi liče na pozorišne scenografije. Vrata su izvaljena; prozori razlupani i izbačeni iz ležišta, naginju se napolje i prete da će ispasti.

Sve radnje su ispražnjene i uništene. Sve što nije moglo da bude poneto, upropašćeno je. U bankama, neprijatelj je uzeo gotovinu, vrednosti, i uništio knjigovodstvo.

U školama, sve je porazbijano. U apotekama, lekovi, bokali, hemijski proizvodi, staklenke, sve je porazbijano i pretvoreno u razlivenu prljavu skramu na parketu.

U privatnim kućama, sve što nije pokradeno, izbačeno je na ulicu ili razbijeno. Uništavajući bes Austro-Mađara terao ih je čak dotle da lome stakla, cepaju porodične portrete, prljaju zidove, čak i plafone, smećem i izmetom!“

Bilo je užasno ovo videti

„Šabac je bio bogat i važan grad, metropola najbogatije oblasti u Srbiji, Mačve, i središte velike trgovine voćem, vunom i svilom. Imao je 2.500 kuća. Neke su uništili topovi; dvostruko toliko bilo je namerno spaljeno, a u sve je bilo provaljeno i opljačkane su.

Čovek je mogao kilometrima da hoda – svaka je kuća bila poharana. Osvajači su uzeli platna od lana, slike, dečje igračke i nameštaj – a ono što je bilo previše teško i nezgrapno da bi se ponelo, oni su uništili sekirama.

Svoje konje su smestili u spavaćim sobama otmenih kuća. U privatnim biblotekama sve su knjige bile razbacane po podu u prljavštini, pažljivo pokidane iz svojih korica.

Nisu ovako postupili samo sa nekim kućama – već sa svakom kućom! Bilo je užasno ovo videti“ – naveo je Džon Rid, američki dopisnik iz Srbije.

Izvor: IN4S

Vezane vijesti:

Vjerni otadžbini: Od Srbije do Krfa – put golgote

Hrabri srpski vojnici slomili dva carstva!