Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Аутор монографије „Јасеновац“ историчар и универзитетски професор Иво Голдштајн поручио је на промоцији ове књиге у Загребу да готово нико у публици не би могао да преживи Јасеновац јер је у пробоју просјечна старост 86 преживјелих била 26 година, а најстарији преживјели имао је 44 године.
Он је нагласио да се усташким логором у Јасеновцу бавио више од 20 година и да се прва од двије паралелне приче односи на хронологију логора – од његовог настанка у августу 1941. године до нестанка у пробоју у априлу 1945, а да се у другој, проблемској, бави темама као што су депортације, пљачке, глад, мучење, убијање и умирање.
„Прочитао сам и анализирао многа и различита свједочења, међу којима и она Илије Јаковљевића, Ервина Милера и Милка Рифера“, рекао је Голдштајн и навео да му је Милер навео да је пробој могао да преживи само логораш.
Он је подсјетио и да је његов професор Мирјана Грос, када је након дуго времена проговорила о свом логорашком искуству, рекла да је свако јутро снажила вољу говорећи себи: „Можеш да преживиш до вечерас“, а тако је успјела да спасе и мајку, преноси „Спутњик“.
Издавач Сеид Сердаревић оцијенио је да је Голдштајн својом монографијом јасно одговорио на ревизионизам који је о Јасеновцу у јавном простору присутан од 2012. године.
Политички аналитичар, коментатор и публициста Вук Перишић поручио је да са ревизионизмом треба полемисати јер се не може избјећи и јер је то цивилизацијски проблем, те нагласио да је јасеновачки логор смрти „крвава фуснота нацистичке окупације Европе“.
Перишић је указао да је веома важно разумјети узрочне везе двије епизоде у Голдштановој књизи – ону о дјечацима доби од око десет година којима су усташе сашиле мале униформе и који су у њима морали да учествују у мучењима и злостављањима логораша и ону у којој ухапшеним хрватским интелектуалцима, које нису физички злостављали, дају да читају искључиво „Огњишта“ Миле Будака.
Рецензент Горан Хутинец оцијенио је да је Голдштајнова монографија „добар показатељ како се бројкама може вратити људско лице“ и нагласио да је за њега још важније што ова књига успијева да освијетли празнину која је остала иза жртава.
Извор: СРНА
