Село Граховиште, смјештено на падинама Сарајева, данас је пусто.
Остаци запаљених кућа свједоче о стравичном злочину над Србима током протеклог рата. Прво је 4. маја 1992. заробљено девет мушкараца и стрељано код стадиона Кошево. Мјесец дана касније у новом нападу муслиманских снага убијене су жене и старци. Заједничко за оба злочина осим да нису процесуирани, јесте да су жртвама одсјецане главе.
Након свеопштег напада на ЈНА у Сарајеву који је кулминирао злочином у Добровољачкој, 4. маја 1992. Зелене беретке и наоружани муслимани из Кобиље Главе упали су у Граховиште, код комшија Срба. Цивиле су заробили, њихово ослобађање условили предајом мушкараца који су се бројчано надјачани и слабо наоружани скривали по околним шумама.
– Када су се мушкарци предали, пустили су жене и дјецу. Тог дана је заробљено 10-так мушкараца, који су доведени прво на Барице, а онда на Кобиљу Главу. Послије смо добили информацију да су исти дан побијени код стадиона Кошево – прича Срђан Сикираш, пријератни становник Граховишта-Вогошћа.
Обрен Сикираш једини је избјегао смрт захваљујући пукој срећи што је био одређен да се у име заробљених јави породици. Када се вратио из куће одакле је телефонирао, његовог брата, рођака, и комшија није било.
– Комби је дошао, покупио их и одвезао код стадиона Кошево, и ту су побијени , њих девет – рекао је Обрен.
Размјена девет убијених Срба из Граховишта била је 1995. године на гробљу у Влакову. Родбини је било јасно да су прије ликвидације заробљени Срби били изложени стравичној тортури јер су им се на тијелу видјели трагови паљења тијела, док је једно тијело било обезглављено.
Послије убиства мушкараца, у селу је остало десетак старијих мјештана, због имовине и стоке. Мјесец дана касније, 8. јуна, муслиманске снаге поново упадају у Граховиште. Заробљавају жене и старце, одводе их у подрум једне куће, ту их убијају, пале и на њих обрушавају плафон.
Током ексхумације 2001. пронађена је само лобања Обренове мајке Зорке Сикираш док су се од силине експлозије кости стопиле са бетоном. Тужилаштво БиХ проводи истрагу о ратном злочину против српског цивилног становништва 4. маја и 8. маја 1992. За протјеране Србе из Граховишта то је слаба утјеха.
Извор: РТРС