Годишњица страдања Срба из села Кип и Клиса

Ових дана се навршава 31 година од страдања Срба из западнославоских села Кип и Клиса током рата у Хрватској 1991. године, који су одведени у импровизовани затвор у Марином Селу гдје их 18 није преживјело мучења, саопштено је из Документационо-информативног центра “Веритас”.

У саопштењу се подсјећа да су у периоду од 12. до 18. новембра 1991. године припадници хрватске војне полиције похапсили 24 српска цивила у селима Кип код Дарувара, под сумњом да скривају оружје, и Клиса код Пакраца, ради “измјештања” становништва.

Српски цивили су одведени у Марино село, гдје су затворени и држани у подруму импровизованог затвора “Рибарска колиба”, психички и физички малтретирани, а најчешће методе мучења су биле потапање у воду, прикључивање на индукторску струју, одсијецање ушију, резање по прсима и сољење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама.

Само су шесторица преживјели мучења, док их је 18 ликвидирано, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага.

За ликвидацију ових српских цивила Жупанијски суд у Осијеку је у јуну 2011. од шесторице оптужених припадника војне полиције ЗНГ, осудио двојицу – Томицу Полето на 15 година и Жељка Тутића на 12 година затвора, док је тројицу ослободио у недостатку доказа, а против једног је оптужбу одбацио због застаре.

“Веритас” напомиње да је од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. у логорима “Рибарска колиба” у Марином селу и “Стара циглана” у Пакрачкој Пољани, које је основала јединица за посебне намјене МУП-а Хрватске под командом Томислава Мерчепа, ликвидирано према Веритасовим подацима, више од 100 жртава, углавном српских цивила.

Већина ликвидираних потиче из западнославонских насеља са подручја Пакраца и Дарувара, али и са територија општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб.

Сва ова насеља налазила су се ван подручја у којима се српско становништво оружјем супротставило насиљу хрватских оружаних формација.

Послије хапшења, без судског налога, Срби су довођени у ове логоре, појединачно или у мањим групама, гдје су задржавани неколико дана и послије страховите тортуре, уколико нису подлегли мукама, извођени су на стратишта и ликвидирани.

Жупанијски суд у Загребу је у току 2005. године након дугогодишњег поступка, правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске /Муниба Суљића, Синишу Римца, Игора Миколу, Миру Бајрамовића и Бранка Шарића/ на казне затвора од три до 12 година.

Они су осуђени због убиства непознатог мушкарца и незаконитог лишавања слободе и изнуде тројице Срба, који су у октобру 1991. из Загреба доведени у Пакрачку пољану, гдје су их ликвидирала непозната лица.

Жупанијски суд у Загребу је у мају 2016. године неправоснажно осудио и Томислава Мерчепа, тадашњег команданта резервне јединице МУП-а Хрватске и савјетника у том министарству на пет и по година затвора.

Мерчеп је осуђен због тога што није спријечио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено.

Из чињеничног описа пресуде, напомиње “Веритас”, изостављено је 20 жртава, за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.

Врховни суд је пресудом из фебруара 2017. преиначио првостепену пресуду тако што је оптуженом повећао казну на седам година затвора, коју је умјесто у затворској ћелији повремено “издржавао” у елитној бањи Крапинске топлице.

Исти суд је у марту прошле године донио је одлуку да се осуђени Томислав Мерчеп пусти на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне због знатно погоршаног здравственог стања, раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда и што је дотадашњим издржавањем казне у цијелости остварена сврха кажњавања.

“Веритас” подсјећа да су на данашњи дан прошле године медији у региону објавили вијест да је умро ратни злочинац Томислав Мерчеп у 69 години живота, подсјећајући да је 2015. године био и ВИП гост на инаугурацији тадашњег хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић.

У саопштењу се напомиње да је у првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу деведесетих, који је кулминирао након оснивања логора, на подручју општина Дарувара, Грубишног поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице, етнички очишћено 193 насеља и то 10 градских и 183 сеоска.

У њима је уништена већина кућа и имовине, уништено је или оштећено и 27 православних храмова, док је ово подручје, због хрватског терора и притисака, напустило 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није ни вратила на своја имања.

Према попису становништва из 1991. године у Кипу је живјела 271 особа, од тога 195 /72 одсто/ Срба и 15 /шест одсто/ Југословена, а у Клиси 139 становника, од тога 82 /59 одсто/ Срба, док је, према попису становништва из 2011. године, у Кипу живјело 148, а у Клиси 73 становника без ознаке о њиховој националној припадности.

Извор: РТРС