Годишњица пробоја затвореника из Јасеновца

Хиљадуседамдесет три преживјела логораша у злогласном усташком логору Јасеновац покушала су на данашњи дан 1945. године, у очајничком јуришу на стражаре, да се докопају слободе, али је у томе успјело само њих 169.

У тој највећој „фабрици смрти“ на Балкану у Другом свјетском рату усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој фашистичкој Независној Држави Хрватској, на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата.

Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба Макс Лубурић, који био и први командант логора.

Логор су уништиле усташе априла 1945. године да би сакриле своје злочине.

„Радни логор Јасеновац“, како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, животне доби, социјалних, образовних и других профила, као и за комунисте, партизане, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја.

Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу да је број жртава између 500.000 и 700.000.

Систем логора Јасеновац био је злогласан по варварским методама и великом броју жртава.

Професор Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст, аутор изузетно значајне монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности“ наводи да је: „Јасеновац био далеко бруталнији од Аушвица“.

У процесу „прочишћења хрватске нације“, српска дјеца су убијана, заједно са одраслима.

Током четири године, између априла 1941. и маја 1945, 73.316 малишана је убијено у усташкој НДХ. Током Другог свјетског рата, једино мјесто у цијелој Европи у коме су постојали специјални логори за дјецу била је Хрватска.

Само од децембра 1941. до априла 1942. усташе су убиле 19.544 дјечака и дјевојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније.

Убијани су, према свједочењима, на најстрашније начине, и умирали су, такође, више него одрасли, од болести, изгладњелости, жеђи и смрзавања.

Многа дјеца поклана су у Јасеновцу средином септембра 1942. Дјеца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана. Слична судбина задесила је 300 дјеце која су погубљена у Градини у октобру 1942.

Александер Лер је још 1943. године говорио о 400.000 убијених Срба, Лотар Рендули, њемачки генерал-пуковник, наводи да је убијено око „500.000 православаца“, генерал Херман Нојбахер помиње „више од 750.000“ убијених..

Велики број дјеце, око 12.000, спасен је од усташког погрома, а за ту акцију најзаслужнија је Диана Будисављевић и десетине племенитих људи који су јој помогли.

Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен.

Логорска архива је два пута уништавана – почетком 1943. и априла 1945. године.

Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу да је број жртава између 500.000 и 700.000.

Њемачки генерали из Другог свјетског рата давали су веома различите податке о броју убијених Срба у НДХ, али заједничко им је то да сви помињу стотине хиљада страдалих.

Александер Лер је још 1943. године говорио о 400.000 убијених Срба, Лотар Рендули, њемачки генерал-пуковник, наводи да је убијено око „500.000 православаца“, генерал Херман Нојбахер помиње „више од 750.000“ убијених, Ернст Фик – 600.000 …

Након Другог свјетског рата, у намјери да изједначе жртве и заслуге за ослобођење земље, комунистичке власти су чиниле све да се Јасеновац помиње што мање. О највећем стратишту у НДХ-а нису снимани филмови нити рађени серијали, а лидер комуниста Јосип Броз Тито никада није отишао у Јасеновац.

Извор: РТРС – 22. април 2021.

---