arrow up

Подијелите вијест:

Годишњица Покоља у Осову код Рогатице

У Осову код Рогатице, 27. априла 1942. године усташе убиле на најсвирепији начин више од 90 српских цивила, углавном дјеце, жена и стараца, од којих само 24 из породице Ристановић који су затворени у кућу и шталу, и запаљени.

ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО – 2019.

Осовом одјекују болна сјећања на 27. април 1942. године, када је харајући овим крајевима Црна легија Јуре Францетића, потпомогнута комшијама, у најтежим мукама уморила и живу запила српску нејач из овог села и збјега који се са романијског платоа кретао ка Дрини и Србији.

– Прича се да је ту било око 50-оро дјеце. Моја сестра је имала десет година и била је најстарија, брат Радоје имао је пет, а брат Момчило три године – прича Милован Бојат, потомак Риста Корањића.

А било је и млађих од Момчила. Усташе нису имале милости.

– Сви су доведени овдје у шталу и солдрму Које Ристановића, мог дједа, једног и другог, они су стари ратници, вјероватно су се побунили, па су приковали за довратник кроз прси паламарима, а остало су клали и убацивали у ватру, највјероватније понеке живе – нагласио је Бојат.

Игром случаја преживјела је тада дјевојчица Перса Заковић Савчић. С тешком тугом свједочила је потомцима.

– Избјегавала је да прича о томе. Ту је запаљена мајка, двије сестре и два брата, тако да је то била велика жалост и потресала се у сваком моменту – наводи Ненад Савчић, син Персе Заковић Савчић.

Злочин на локалитету Кула у селу Осову један је у низу злочина над Србима у Другом свјетском рату.

– Ово је можда и најтежи и најсвирепији злочин. Он је дио једног замишљеног пројекта да се с ових источних простора Републике Српске, српски живаљ протјера или побије, и до Дрине да се очисти – нагласио је Милорад Јагодић, начелник општине Рогатица.

За вријеме бившег система, зарад братства и јединства, о овом злочину се није смјело причати. Владале су деценије тишине.

– Било је све забрањено, није се тад дало ни споменути, а не да нешто правимо. Ово се ништа није видјело, било је зарасло у трње, земља је обрушила све и ми смо се одлучили да овдје направимо мали скроман споменик, да остане забиљежено генерацијама – истиче Митар Корањић, потомак Митра Коњањића.

Тачан број убијених у Осову вјероватно никада неће бити утврђен, јер су међу њима биле и комплетне породице које су у збјегу бјежале од усташке каме из других крајева.

Потомци данас поручују – хришћански је праштати, опрост се даје оном ко се покаје и затражи опрост, али се гријех који је нанесен таквим злочином никада не смије заборавити и то млади морају научити, како се не би поновило.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​