Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Годишњица напада нацистичке Немачке на Краљевину Југославију

Датум објаве: среда, 5 априла, 2017
Величина слова: A- A+

У раним јутрањим часовима 6. априла 1941. године и без објаве рата започео је напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију.

Срушен део двора

Тим нападом Југославија је увучена у Други светски рат, а у више ваздушних напада на Београд од 6.30 тог јутра па током наредна два дана учествовало је 484 немачких авиона, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона.

Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће се узима да их је било 2.274. Немачке процене говориле су да је жртава бомбардовања било између 1.500 и 1.700.

У Београду је у бомбардовању уништен и добар део стамбеног фонда и инфраструктуре, али и бројни споменици објекти културе, међу којима и национална библиотека.

Пожар у Народној библиотеци, која се тада налазила на Косанчићевом венцу, однео је око 350.000 књига, укључујући и бројне рукописе и разне старине.

Априлски напад на Југославију је био одмазда за 27. март 1941. када су оборени влада и намесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.

Пуч од 27. марта практично је одредио судбину Југославије и трасирао њен пут ка блоку земаља противница нацистичке Немачке.

Пуч је извршен у један сат по поноћи, 27. марта 1941. године, а чим је информација о преврату доспела у народ, у Београду и другим српским градовима а понегде и широм Југославије (Далмација), избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу.

Велики масовни бунт двадесетседмог марта упамћен је по паролама „Боље рат него пакт” и „Боље гроб него роб”. Британски лидер Винстон Черчил изјавио је тада да је „Југославија пронашла своју душу”.

Пучем је, де факто, поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту (Немачка, Италија и Јапан) од 25. марта, а с друге стране, сасвим је извесно да је незадовољство приступањем Тројним пакту, било огромно, те да је пуч био и израз расположења великог дела народа.

Централна личност пуча био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, опште је уверење међу стручњацима да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао пре свега Лондон, а по свему судећи и Москва, док остаје чињеница да су српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска црква, одушевљено примиле вест о државном удару.

Уследио је 6. априла масовни брутални напад Немачке, Италије, Бугарске и Мађарске, након којег је Југославија распарчана, а нацистички окупатори формирали су тзв. Независну државу Хрватску, затим велику Албанију, велику Бугарску…

Београдску владу, иначе, о часу напада претходно је обавестио, сасвим прецизно, наш војни аташе у Берлину пуковник Владимир Ваухник, врхунски обавештајац

Југословенска војска капитулирала је 17. априла.

Извор: ПОЛИТИКА

 

Везане вијести:

Бошко Н. Костић: За историју наших дана – После слома (II. део)

Хитлер је наредио: прво уништити Народну библиотеку

Милисав Семиз – Заборављени херој београдског неба

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top