STANIĆ :Već 9 godina snimam film o Jasenovcu, a niko ni dinar neće da mi da

Rođen sam blizu Jasenovca, odrastao sam uz priče o njemu i upoznao mnoge koji su ga preživeli… Snimanje filma o tom logoru je moj dug prema tim ljudima, ali nisam našao nikoga ko bi to finansirao, kaže poznati glumac Tihomir Tika Stanić.

Legenda srpskog glumišta, posle obeležavanja 75-godišnjice stvaranja zločinačke NDH, kaže da je vreme da Srbi konačno dobiju film o svom najvećem stradanju u ustaškoj državi.

Istovremeno, Stanić se čudi kako sve ove godine nijednom reditelju, ali i nijednoj državnoj instituciji, nije palo na pamet da se bavi tako velikom, značajnom i bolnom temom. Ipak, kako je pokazalo Informerovo istraživanje, Jasenovac je za mnoge srpske glumce i reditelje i dalje suviše škakljiva, bolna, pa čak i anacionalna tema.

Prema rečima Tihomira Stanića, film o Jasenovcu je njegova davnašnja želja i nešto čime bi srpska kinematografija morala da se bavi.

– Već devet godina pokušavam da snimim ovaj film. Sve godine finansiram ga iz privatnih sredstava, pomoću privatnih firmi i mojih prijatelja, jer se nijedna institucija nije zainteresovala za ovu, tako važnu tematiku. Prosto je neverovatno da je to tako, da Srbi nemaju potrebu za filmom o svom najvećem stratištu – kaže Tihomir Stanić, a onda objašnjava kako je došao na ideju da snimi film o zločinima u najzloglasnijem ustaškom logoru:

– Odrastao sam dvanaest kilometara od samog logora Jasenovac, u Kozarskoj Dubici, i celo moje detinjstvo obeleženo je pričama iz tog perioda. Slušao sam o Jasenovcu od svoje majke, od svojih rođaka, upoznao ljude koji su preživeli to strašno mesto. Film je moj lični moralni dug prema svima njima. Zato je za mene ovo filmsko delo od prevelike važnosti i stalo mi je do njegove premijere. Angažovana je odlična ekipa poznatih i talentovanih glumaca, pa će tako, na primer, glavnog komandanta logora Maksa Luburića igrati Marko Janketić. Većina scena iz filma je snimljena, a završetak ovog, za mene velikog i značajnog projekta, očekuje se na leto sledeće godine – naglašava Stanić.

Poznati glumac kaže da je na scenariju radio veoma temeljno i da se obaveštavao iz brojnih istorijskih izvora.

– Imam dokumenta Državnog arhiva Hrvatske, Muzeja genocida u Srbiji i Republici Srpskoj. Moj profesor ruskog jezika iz Kozarske Dubice Simo Brdar bio je kustos u Jasenovcu uoči izbijanja rata devedesetih godina, i lično je spasao tu arhivu. Pored njih, tu si istoričar Zoran Milekić i Gavro Burazor, dramaturg Staša Petrović. Ali i 80-godišnjakinje Brigita Knežević i Jelena Buhac Radojčić, koje su kao devojčice spasene iz logora. Film govori o tome kako ih je život spojio u Jasenovcu, kako su se nakon toga razdvojile, a onda posle 72 godine ponovo srele u Insbruku, na grobu Dijane Budisavljević, žene koja je spasavala srpsku decu iz ustaških logora smrti – objašnjava Stanić.

ZAFRANOVIĆ SNIMIO NAJBOLjE FILMOVE O USTAŠTVU

Jedine igrane filmove koji se na eksplicitan način bave ustaštvom za vreme Drugog svetskog rata snimio je hrvatski reditelj Lordan Zafranović. On je u intervjuu koji je 2011. dao za Radio-televiziju Republike Srpske ispričao da je kao mlad reditelj sa filmskom ekipom u vreme Jugoslavije radio na snimanju blizu ustaškog logora Jasenovac, gde se prvi put susreo sa arhivskom filmskom građom, fotografijama, svedočenjima i dokumentima o ustaškim zločinima.

– Taj susret na mene je ostavio strahovit utisak, obeležio je moju karijeru i naveo me da snimim „Okupaciju u 26 slika“, „Krv i pepeo Jasenovca“, „Pad Italije“, „Večernja zvona“ „Zalazak stoleća/Testament Lordana Zafranovića“ i druge – istakao je Zafranović.

Zbog dokumentarnog filma „Krv i pepeo Jasenovca“ Franjo Tuđman je Zafranovića proglasio „neprijateljem hrvatskog naroda“.

PODRŽATI IDEJU

Bivši ministar kulture Bratislav Petković, govoreći o Stanićevom projektu, kaže da je Jasenovac škakljiva tema jer tu postoji još mnogo otvorenih pitanja na koja bi trebalo dati odgovor u filmu koji bi se snimio.

– Bez obzira na kompleksnost ovog pitanja, Srbi kao nacija bi trebalo da insistiraju na tim odgovorima i da bar pokušamo da napravimo svoju „Šindlerovu listu“. Iz tog razloga svi bismo morali da pomognemo Tihomiru Staniću da realizuje tu ideju – ističe Petković.

U Ministarstvu kulture, odgovarajući na pitanja na ovu temu, uputili su nas na Filmski centar Srbije, koji putem javnog konkursa raspodeljuje budžetska sredstva za podsticanje kinematografskih delatnosti.

Međutim, kako su nam tamo rekli, na ovogodišnjem konkursu nije bilo filmova na temu Jasenovca.

– Prošle godine izdvojena su sredstva za snimanje dokumentarnog filma „Zaveštanje“, u kojem se između ostalog govori o Jasenovcu i koji je sada u postprodukciji. I to je, za sada, to – kažu u Filmskom centru Srbije.

REAKCIJE

Zdravko Šotra:Suviše napora, bola i tuge…
– Nisam razmišljao o snimanju filma o Jasenovcu jer bi tu bilo previše teških scena. Detaljno posvećivanje radu na tm filmu iziskivalo bi dosta napora, tuge, bola. To je mnogo teško osmisliti i realizovati upravo zbog težine i ozbiljnosti koje prate ovu priču.

Srđan Dragojević: Jasenovac nije nacionalna tema
– Velike teme poput Jasenovca nemaju nacionalnost. Svaki pokušaj da tim temama na silu damo nacionalnost svedoči o tome da možda ta tema treba da čeka neka bolja vremena i bolje ljude. Što se mene tiče, nedavno sam objavio knjigu „Pre nego što crvima kažem zdravo“, sa tri scenarija koja bih voleo da snimim pre smrti. Meni je to sasvim dovoljno.

Radoš Bajić: Bila bi mi čast da snimam
Smatram da ne postoji reditelj koji se ne bi uhvatio ukoštac sa tom temom. Film o Jasenovcu je deo naše kulture i istorije i bila bi mi čast da radim na tom projektu. Čak bih i rasvetu nosio ako treba, samo da budem deo tog filma

Matija Bećković: Samo bi se brukali
– Nije majka rodila junaka ni država poštenih banaka. Bolje što nisu ni snimali film o Jasenovcu, samo bi se još više brukali.

Toma Fila: Evropa neće taj film
– Film o Jasenovcu nikada nije snimljen jer Evropa ne želi Srbe kao žrtve! Ona hoće da pamti da smo ubili Obrenoviće i doveli Karađorđeviće i da smo im ubili prestolonaslednika Ferdinanda.

Savo Štrbac, „Veritas“: Važno je da se snimi
– Objektivan film o Jasenovcu pomogao bi Hrvatima da se suoče sa svojom ustaškom prošlošću, a Srbima bi bio potvrda da su se ti strašni zločini zaista desili. Zato je jako važno da se snimi jedan takav film.

SRBIN.INFO