Gideon Grajf: Srbija vraća Svetog Savu u Svetu zemlju

Trilogija na 2.500 stranica koju sam predstavio nedavno u Kragujevcu, plod je ideje da ne pravim knjige, već da sagradim spomenik protiv neoustaškog revizionizma.

Monumentalni belezi istine, “Jasenovac, Aušvic Balkana”, “Ustaško konačno rešenje, pre nacističkog konačnog rešenja” i “Alojzije Stepinac, preobrati se ili umri – 101 razlog zašto ne može da bude svetac”, plod su višegodišnjeg rada koji svedoči o karakteru države i režima u Hrvatskoj od 1941. do 1945. godine. Otkriće da su ustaše čak šest meseci pre Nemaca počele sa konačnim rešenjem srpskog pitanja – preko istrebljenja čitavog naroda – revolucija je u istoriografiji.

Ovim rečima razgovor, za “Novosti”, počinje istoričar dr Gideon Grajf, jedan od najpoznatijih svetskih stručnjaka za Holokaust, koji je u Spomen-parku “Šumarice” otvorio minulog vikenda najveću izložbu o Jasenovcu ikada napravljenu na ovim prostorima. Boravak Grajfa u našoj zemlji poklopio se i sa vašingtonskim pregovorima u čijim zaključcima je navedeno i preseljenje ambasade Srbije u Jerusalim.

– Mislim da Srbija nije pogrešila što će preseliti amabasadu u grad koji je pohodio i Sveti Sava u svojim velikim diplomatskim misijama. Možda je i ovo simboličan povratak Svetog Save u Svetu zemlju. Ponosan sam što sam prijatelj srpskog naroda i istorijski gest predsednika Vučića da zavijori zastavu jevrejske zvezde, govori da su Srbi iskreni prijatelji jevrejskog naroda. Uostalom, vraćanje kompletne imovine jevrejskoj zajednici govori dovoljno o Srbima.

* Vaš rad na izučavanju zločina u NDH se nastavlja, kakvi su vam planovi?

– U knjizi sam napravio prvu uporednu analizu Jasenovca i Aušvica u svetskoj istoriografiji i veoma sam ponosan na nju. Sa kolegama istoričarima iz međunarodne grupe “GH-7-Stop revizionizmu”, u narednom periodu koncentrisaćemo se na promociju ovih knjiga. Počeli smo sa promocijom u Australiji u pet gradova, a zatim planiramo da to uradimo u Londonu, pa u Italiji, Rusiji, na Floridi u SAD i mnogim drugim mestima. Mnogo pisama dobijam od srpske dijaspore, ali i od jevrejskog naroda u Izraelu, koji se zanima za temu Jasenovca. Nadam se da će nam uporišna tačka biti Multimedijalni centar za hebrejski jezik u Beogradu, kao i Srpsko-jevrejski centar za srpski jezik “Sveti Sava” i “Jehuda Alkalaj” u Jerusalimu.

* Pomenuli ste revolucionarno otkriće u istoriografiji?

– Dokumenti pronađeni nedavno u Novom Sadu svedoče da je ustaško konačno rešenje srpskog pitanja počelo zločinom u Gudovcu 28. aprila 1941. kada su Hrvati masakrirali 190 srpskih i jevrejskih muškaraca, žitelja bjelovarskog kraja. Bio je to prvi organizovani masovni zločin u NDH, počinjen samo 18 dana od osnivanja. To znači da je počinjen pola godine pre nego što su nacisti odlučili da jevrejsko pitanje reše Holokaustom. Prvi masakr nad Jevrejima je bio u Babinom Jaru u Ukrajini, tokom operacije “Barbarosa”. Hrvatske ustaše su imale svoje konačno rešenje pre nemačkih nacista. Ljudi to ne znaju.

 * Kako ocenjujete značaj izložbe u Kragujevcu?

– Ovo je logičan nastavak započetog rada na razobličavanju ustaškog zla. U UN smo sa ministrom Dačićem i preživelima iz Jasenovca otvorili izložbu “Jasenovac, pravo na sećanje”. Ta izložba se sastojala od sedam tona opreme i artefakata i bila je najveća postavka svih vremena u UN nakon Drugog svetskog rata. Reakcije su bile snažne, pogotovo kada je otkriven spisak sa 91 članom porodice Tesla koji su pogubljeni u NDH, od kojih je 14 zaklano u Jasenovcu. A uz njih i 13 članova porodice Herzl iz Zemuna, koji pripadaju familiji oca osnivača modernog cionizma. Tu smo otvorili pitanje uloge Alojzija Stepinca, nadbiskupa genocida. U Kragujevcu je izložba monumentalnija, sa čak 15 tona opreme iz “doba zla”. Poseban fokus izložbe je na stradanju dece “državnih neprijatelja – dece u zatvorima” (zatočenici u pelenama). Izložbu o Ajhmanu napravio sam sa puno ambicija, ali moram reći da ova o Jasenovcu u Kragujevcu, ima posebnu simboliku jer su ovaj grad u Šumadiji i Jasenovac paradigme brutalnog stradanja dece.

* Bez obzira na napore u zaustavljanju istorijskog revizionizma, u Jerusalimu je osvanula spomen-ploča Stepincu?

– Činjenica je da je ploča postavljena u rimokatoličkom hostelu “Svete porodice” za koji je zadužen bečki nadbiskup. Reagovali smo, digli glas protiv toga, ali odgovor do danas nije stigao. Ponekad je i tišina odgovor, ali ne bismo smeli da ćutimo, jer ako ćutimo, dajemo prostor revizionizmu da bude predstavljen kao istina…

* Za Stepinca ste pronašli 101 razlog da ne bude svetac?

– Katolička crkva može da se ponosi Editom Štajnom, mučenicom koja je ubijena u koncentracionom logoru Aušvic. U knjizi o Stepincu ukazujem na delo i mučeništvo ove žene, Karmelićanke koja se suprotstavila fašizmu, za razliku od hrvatskog nadbiskupa. On je bio verski poglavar u zemlji gde je postojao logor za Srbe i Jevreje, Rome i druge, gde su ljudi ubijani na 57 načina. Taj kamp smrti je bio čak šest puta veći od Aušvica.

* Srpsku istoriju danas drugi pišu filmovima u kojima su Srbi ponovo “loši momci”. U Veneciji je prikazan jedan takav – o Srebrenici?

– Revizionizam je opasan, a filmovi i knjige su važni. Kao istoričar, sarađivao sam sa Laslom Nemešom na njegovom filmu “Saulov sin”, koji je zasnovan na mojoj knjizi “Plakali su bez suza”. To su svedočenja 31 člana Zonderkomande (Jevreji koji su u logorima uklanjali mrtva tela sunarodnika). Film je dobio Oskara u Holivudu. To je snažno oružje.

* U ovom filmu – “Kvo vadis, Aida” prikazanom u Veneciji, pojavljuju se i srpski glumci?

– Nezamislivo je da se tako nešto dogodi u Izraelu.

NIJE ZA PRIČU

* Na čelu ste Međunarodne komisije za Srebrenicu, koju je formirala Skupština RS 2018.

– Imam veto da pričam o radu komisije. Samo mogu da potvrdim da se on odvija predviđenom dinamikom. To je veliki izazov za mene i za moje prijatelje, pre svega tu mislim na Rafaela Izraela, koji je predsednik međunarodne komisije koja istražuje stradanje Srba u Sarajevu.

OVDE SAM BEZBEDAN

* U Kragujevcu ste rekli da se osećate potpuno sigurno i da uživate bez obezbeđenja.

– Ekstremizam svih vrsta je opasan. Na jednoj strani imate islamske fundamentaliste, a na drugoj neoustaški ekstremizam koji pokušava da ustaški pokret predstavi kao oslobodilački. Kada se suprotstavite revizionizmu i ekstremizmu, rizikujete, i toga ste svesni. Odavno sam odabrao da dam sve od sebe da se suprotstavim antisemitizmu i revizionizmu Holokausta u Drugom svetskom ratu.

Izvor: Novosti / Vidovdan