Генерал Новаковић: Овако је било [2]

Чињенице су данас више познате и људима коjи мисле своjом главом jе jасно ко jе био кључни чинилац пада РСК, тешке ситуациjе у коjу jе у jесен 1995. била доведена Република Српска и стварање НАТО државе на Космету. Јасни су и циљеви пратеће пропаганде да се ми међусобно окривљуjемо , а да из приче о кривици нестане србождерска политика и пракса државних органа НХД и њихових спонзора .

Још краjем 1992 .године имали смо обавjештаjну информациjу о расправи на ВОНС-У (Виjеће за одбрану и националну сигурност ) са сjеднице у Загребу .Дискусиjа се у jедном диjелу бавила и претходним дилемама и личним сукобима у врху власти НХД око питања да ли jе требало одмах ићи у отворени сукоб широких размjера са ЈНА и краjишким Србима или тактизирати .Заjеднички закључак jе био да би се „неовисна“ хрватска држава могла добити без рата , али да jе за Хрватску без Срба рат био неизбjежан.

Шта jе неjасно , у ратним циљевима НХД? Међународно признату државу су добили у времену jануар –април 1992 .године. Циљ рата од тада па до краjа jе само jедан Хрватска без Срба у „ флексибилно“ схваћеним границама , ако може до Дрине , ако не може , до Уне , Саве и Дунава .

Када хрватска страна данас дефинише рат 1991-1995. као „домовински рат“ ближе истини би било да га дефинише као „ рат за етнички и вjерски чисту домовину“

Као реакциjа на званичну државну тезу НХД о агресиjи Србиjе на Хрватску , у Србиjи jе настала синтагма о „ грађанском рату у Хрватскоj“ . Неjасне су основе овакве дефинициjе . Према валидним правилима дефинисања , одавно неспорним у логици , дефинициjа мора у потпуности обухватити поjам коjи дефинише ,дакле дефиниенс и дефиниендум се мораjу подударати .

Грађански рат се води у jедноj држави , а до приjема НХД у УН, Југославиjа jе ( до 23. маjа 1992. године , а препорука Савjета Безбjедности за приjем 18. маjа 1992. године ) била jедина легална држава , па jе грађански рат могао бити само у Југославиjи између њених државних иституциjа и нелегалне , неуставне , сепаратистичке оружане побуне , што су признали послиjе рата и многи њихови руководиоци .

У тренутку приjема у УН , НХД ниjе на простору РСК , контролисала териториjу , ниjе имала власт нити народ коjи би ту власт сматрао легитимном и легалном .По чему би то и даље био грађански рат ?

За Србе Краjишнике , ситуациjа jе са становишта њихових интереса , уз стриктно и досљедно поштовање научне класификациjе ратова по циљу рата, рат 1991-1995 био jе рат за опстанак, исто као што jе то ,када се занемаре идеолошке наслаге , био и рат 1941-1945. године .Могли би га класификовати као рат за слободу ,да им ниjе , како се то, нажалост пост фестум, види ,био угрожен и голи опстанак .

Да jе 1945 .прихваћена ова истина , коjу jе знао сваки кордунашки сељак . можда би били прихваћени предлози неких тадашњих руководилаца (Моше Пиjаде ), да се створи посебна федерална jединица од српског становништва с обе стране риjеке Уне и Динаре .Кордунашки сељак jе могао само да ћути и слуша како су сви наши народи и народности дали jеднак допринос НОБ-у и социjалистичкоj револуциjи , а они што су му усташе поклали су „ жртве фашистичког терора“

2.Специфичности Кордуна у рату за опстанак 1991-до 1995. године

Кордун као елеменат западног диjела српског етничког простора (СЕП) , има своjе географске , економске , социолошке политичке , историjске и културолошке специфичности, коjе су дошле до изражаjа и у рату 1991до1995. године .

У географском смислу ,Кордун ниjе прецизно дефинисан али jе шире подручjе Петрове Горе увиjек сматрано за Кордун. Сам назив Кордун потиче из времена постоjања Воjне Краjине .

У то вриjеме сукоби отоманске империjе и Аустриjске Царевине су се одвиjали , у основи ,правцем сjевер- jуг и jугоисток-сjеверозапад.

У односу на те правце деjства ,Петрова Гора се jавља као преграда , тако да офанзивна османлиjска деjства иду правцем jуг –сjевер , западно или источно од Петрове Горе .

Послиjе пада Бихаћа 19.jуна 1592 .године , из Бихаћког санџака , како наводи хрватски историчар ( Валвазор ) , турски напади према Крањскоj , Штаjерскоj и Бечу иду преко Кордуна , као простора између средњег тока Уне , до Карловца , а између Капеле и Петрове Горе .

Тако се организуjе и одбрана па се зона одговорности између пука ( регименте ) у Слуњу и Глини диjели линиjом Петровац ( врх Петрове Горе ) , Биљег –Утиња до ушћа у Купу .Ту подjелу прати териториjални шематизам Српске православне цркве , па се на простору тада зване Горње Баниjе , формира Киринско глински протопрезвитериjат , источно од границе зона регименти .

Посматрано по структури тла кордунски плитки крас ,касниjе преименован у Карловачки зелени крас иде и између Мрежнице и Добре на Купу .

По географским критериjумима и топографским обjектима не може се дефинисати гдjе на сjеверу престаjе Кордун ,а почиње Покупље .На истоку према Баниjи географске границе практично нема , а на jугу jе то риjека Глина и jедним диjелом Корана .На западу jе Капела .

Кордун нема изражен урбани центар , а већа мjеста Топуско , Вргинмост , Воjнић и Слуњ су само локални центри . Због тога jе Кордун гарвитирао према Карловцу као економском и администартивном центру .

Кордун ниjе jасно изражена засебна географск цjелина , на основу чега би био прецизно именован и разграничен с другим областима , него jе дефинисан друштвеним факторима и то пре свега ратним како у фази настанка назива , тако и у времену 1941 до 1945. године када се граница Кордуна помjера на исток .Петрова Гора као преграда , у вриjеме Воjне Краjине , постаjе центар , обjекат у коме се српски народ спашава [1] од покоља .

Тада граница на истоку постаjе пошумљена зона између општина Глина и Вргинмост [2], коjа према Бучици и потоком Голиња излази на Купу [3]

У воjно географском смислу [4], простор Кордуна jе изузетно значаjан за деjства у оба смjера на правцима : Панонска низиjа- Јадран ,Падска низиjа ( преко Постоjнских врата ) -динарски планински простор ( кочевско кордунски правац) и за затварање ових праваца .То обjашњава интернационални воjнички интерс испољен у рату 1991-1995 како за Кордун тако и за Цазинску краjину и Баниjу као диjелове jедног стратегиjског обjекта .У плановима употребе ЈНА одбрана овог простора планирана jе консеквентно значаjу . Од три дивизиона териториjалне ПВО за ПВО стратегиjског обjекта , опремљена далекометним ракетама , jедан jе био на Кордуну (с.Каменско ) други на Баниjи ( с. Жажина) а трећи сjеверно од Загреба .

На Купи су планирани положаjи другог оперативног ешелона 5.Армиjе ( 6. и 8. дивизиjа ). Из непознатих разлога на Кордуну ниjе било воjних обjеката осим полигона Слуњ, за чиjе jе формирање исељено седам српских села ( заправо остаци покланог народа ) и складиште погонског горива у с. Скакавац у околини Карловца .Своjевремено jе било планирано , да се Технички ремонтни завод гради у подземно надземном облику у долини потока Бистра испод сjеверних обронака Петрове Горе , али jе коначна одлука била Брегана између Загреба и словеначке границе .

Контролисати Загреб а неконтролисти Кордун , значи немати контролу ни над Загребом . Од моста на Купи , до Загреба jе путем 27 километара , а ваздушном линиjом до центра Загреба ( бивши Трг Републике ) jе 27 километара , што jе домету топа 130 мм и већих ракетних система .

НХД ниjе могла опстати без контроле Кордуна што нам jе било jасно jош 1991. године .Лакше би било Србима препустити и Книн у динарскоj забити , уз евентуално измjештање пруге , него Кордун.

Демографска испражњеност и осиромашеност Кордуна jе типична за западне диjелове српског етничког простора .

Геноцид 1941-1945. године оставио jе Кордун без трећине становништва , то су биле , како нам jе обjашњавано немуштим jезиком „ жртве фашистичког терора“ . Власти НХД данас проглашаваjу сваки полициjски притвор у нашим станицама милициjе за „злочиначки четнички логор за хрватске мученике“ а мjеста покоља гдjе су у људском уму несхватљивом дивљању, поклани и маљем убиjани Срби од дjетета без имена до ђеда од 90 година ,прећуткивана су , забашуривана , игнорисана , већином никад обиљежена . Ко jе спомињао усташе био jе одмах кандидат за „ неприjатеља братсва и jединства“ и за обраду хрватске службе државне сигурности . Памћење народа ипак ниjе било могуће избрисати ,нити истину сакрити ако одрастеш на Кордуну гдjе ти показуjу празне авлиjе и кажу чиjа jе , гjе jе погинуо а гдjе су му дjеца и жена поклани , а играш се по рушевинама и необиљеженим гробовима .Кордунаши су jасно видjели да државне власти лажу и то jе био разлог за опрез .

Кордунаши су у сељачке радне задруге , тjерани бруталном силом каква jе била незамислива у Хрватскоj , а у Словениjи за то се ниjе ни знало .

Нови талас , селидбе између 1960 .и 1970. године у Воjводину , околину Београда и Вуковар, додатно jе испразнио Кордун. Од три циља НДХ: 1/3 побити , 1/3 иселити , 1/3 покрстити, два су била постигнута . Остала jе била jедна трећина Кордунаша.

Кад су дошли пасоши ,седамдестеих година , Кордунаши не иду више масовно у воjску и милициjу ,него у Њемачку, што jе ново демографско сиромашење.

Због свега овога су jединице Териториjалне одбране формиране позивима за мобилизациjу 1991., године , коjоj су се одазвали само Срби ,биле малоброjне ,са мало људи млађих годишта .

Ипак и тако демографски испражњен Кордун,за творце НХД, представаљао jе , као хомогена већинска српска териториjа , велики проблем Због тога се планираjу мjере и поступци за окруживање и неутралисање Срба Кордунаша.

Полициjском блокадом , Кордун се на Слуњским брдима одсjеца од Срба у Карловцу (50,3% према попису 1991. године извршеном у вриjеме србофобиjе ), а истовремено се индоктринира и наоружава хрватско становништво у зони Слуња , што ослонцем на простор испражњен раниjе од Срба , за формирање воjног полигона, омогућава одсjецање Кордуна од Лике .

На истоку ,хрватски паравоjни састави 2. бригада тзв „ЗНГ“и специjалне „построjбе“ МУП-а ,заправо наоружани и полициjским легитимациjама опремљени цивили , врло често криминалци и чланови ХДЗ, упадаjу 23. jуна у Топуско , довлаче оружjе за хрватске цивиле у Топуском, Гређанима , Хрватском Селу , В. Врановини , Скели и Поникварима . Запосjеда се Видушевац ради комуникациjе са Загребом преко Покупског . Покушава се под контролу ставити Глина .

Са кордунашким Србима нико не покушава постићи политички договор , хрватске власти не интересуjе српски народ ,него само териториjа .

Овдjе jе мjесто да се констатуjе , да jе такав став , власти НХД остао непромиjењен , то jе била константа у ставовима хрватске стране све до 1995. године , на свим преговорима коjе смо десетине пута имали са њима на наjвишем нивоу од Книна , Топуског , Загреба ,Београда, Беча , Женеве до Норвешке и Њуjорка .То су показали и у агресиjи 1995. године у оружаном диjелу реализациjе удруженог злочиначког подухвата .

То Туђман и дословно, према стенограму , каже на Брионима пет дана пред агресиjу своjим генералима , дакле : овладати териториjом, формално позвати да остану , оставити правац према Двору на Уни , стално трубити да се већ повлачи становништво тим правцем .

У љето 1991 .године два краjа омче за Кордунаше иду преко Слуња и Топуског. Циљ jе да се искористи врло значаjна чињеница да само Кордун на западном диjелу српског етничког простора нема наслон на етнички српске териториjе . Испред, на сjеверу су хрватска насеља, наоружана оружjем коjе jе М. Шпегељ увезао из Мађарске , а jужно Цазинска краjина са броjним и младим становништвом. Тадашње хрватско руководство се одмах сjетило Павелићеве тактике прем муслиманима као „ цвиjећу хрватског народа“ као и „ борбене традициjе“ Бужимског краjа у Цазинскоj краjини , коjи су у рату били озлоглашени кољачи , крвници Кордунаша ,усташе „маjари“ по вуненим маjама коjе су носили .

Вођа муслимана око Кладуше jе , у рату од 1941-1945 , био Хуска Миљковић. Он их jе jедно вриjеме , у мањем броjу , као члан Окружног руководства Комунистичке партиjе за Кордун , држао на страни НОП-а , а затим прешао на страну НДХ ,[5] а у том времену склопио више вjероломних споразума са партизанима . Коначно краjем рата прелази на страну НОП –а и већина његових бораца се распоређуjе у 3. бригаду 8. Кордунашке НОУ дивизиjе , тако да их jе у борбама са њемачким 97. корпусом , око Илирске Бистрице , у саставу 8. дивизиjе изгинуло много више него Хрвата , да би хрватски предсjедник Месић , у свађи са Словенцима 2009. године тврдио како би Словенци са 20 километара гледали море , „да ниjе било хрватских партизана“ Наравно лаж.То су биле 8. Кордунашка дивизиjа , са трећом бригадом већински муслиманском и 7. баниjска , српске jединице у огромноj већини . Различитост политичких оприjедељења муслимана у Цазинскоj краjини од jугословенских преко исламистичких до прохрватских и просрпских , па и чисто грађанских , са шареним наслиjеђем из Другог свjетског рата, постаjе обjекат великог хрватског интересовања. План им jе био да оружаним формациjама изврше посjедање правца Покупско – Видушевац- Гређани – Топуско –Бjељевине – Старо Село – Поникве и истовремено се са линиjе Цетинград -Слуњ – Раковица , на Корани (Т.Раштела –Штурлић –Шиљковача) повежу са муслиманима , наоружаjу их и окрену против Кордунаша .Тако би Кордун био опкољен и одсjечен [6].

Неприкосновени вођа муслимана у то вриjеме био jе Фикрет Абдић. Мартин Шпегељ свjедочи шта jе радио [7]: „У два наврата поткраj 1990. разговарао сам са Фикретом Абдићем ,али од тих разговора ниjе било ништа jе он вjеровао да ће с Београдом све моћи риjешити на лиjеп начин. Оба jе разговора он иницирао а како jе мени итекако било у интересу ( подвукао МН) да Велика Кладуша , Цазин и Бихаћ буду у нашем суставу обране ,разговоре сам прихватао . (…) Понудио сам му оружjе , нашта се он скаменио и са стархом одбио . С jедном групом Хрвата и Бошњака из Бихаћа договорена jе ближа сурадња . Водио jу jе секретар за народну одбрану опћине Бихаћ Анте Влашић, коjи нам jе у jесен 1991. достављао злата вриjедне податке „.

Хрватске власти су ипак почетком 1991. године наоружале Хрвате и дио муслимана у Цазинскоj краjини, а током 1992 године формирали Хрватско виjеће одбране у Бихаћу , на чиjем челу jе био Владо Шантић кога jе на Нову годину 1995. убио , у хотелу „Седра“ на Уни командант 502.бригаде Хамдиjа ( Хамдо ) Абдић са своjом воjном полициjом .

У Цазинскоj краjини од 1991. године преовлађуjе неприjатељски однос према Србима Кордуна. , Лике, Баниjе и према ЈНА. .( Креатори тог односа су СДА и Патриотска лига , чиjи jе истакнути припадник патолошки србомрзац одбjегли капетан ЈНА , Санџаклиjа Рамиз Дрековић). Фикрет Абдић на изборима у БиХ добиjа изборе за Предсjедника Предсjедништва , али одбиjа ту дужност због ратоборног исламског фундаментализма А. Изетбеговића и других чланова муслиманскохрватског Предсjедништва. На простору Цазинске Краjине се 1992.формира 5. корпус тзв. Армиjе БиХ. Да би добио оружjе од Хрвата за своjе присталице Фикрет Абдић у августу и септембру 1992. године прикупља у сарадњи са хрватским властима , на бившоj воjноj фарми код Зденчине и у напуштеноj болници за плућне болести ,( Плешевица) ,сjеверно од Јастребарског , формира „Ханџар дивизиjу“ коjу водичи 13/14 .септембар (међу њима и jедан Србин ) воде из реjона Јосипдол правцем Врело Мрежнице .-Раковица – Дрежник- Ваганац . Та групациjа jе откривена и наше снаге су jоj наниjеле велике губитке . Упркос томе за мање од двиjе године с тим истим људима коjи су успjели да се пробиjу, ратовали смо заjедно против 5. корпуса А.Изетбеговића .

Већ 1993. године Ф.Абдић не желећи рат и циjенећи да jе у наjбољем интересу његовог народа мир и сарадња и са Србима и са Хрватима отказуjе лоjалност Алиjи Изетбеговићу и у залеђу Кордуна формира Аутономну Покраjину Западна Босна . Дио 5. корпуса остаjе лоjалан властима у Сараjеву по основу фундаменталистичког ислама и почињу међумуслимански сукоби .Ти сукоби су потраjали до пада Републике Српске Краjине . Наш интерес jе био да Кордунаши не мораjу ратовати на два фронта – леђа у леђа . Због тога смо од почетака сукоба са властима НХД пажљиво пратили ситуациjу у Цазинскоj краjини. Обавjештаjним радом , непосредним контактом са угледним људима коjи су жељели избjегавање сукоба , материjалном помоћи па и оружjем коjе до краjа рата никад ниjе деjствовало по Србима ,али jесте по српским неприjатељима , чак у и у заустављању продора 5. корпуса у зони 2. краjишког корпуса Воjске Републике Српске .Након пораза Народне одбране АП Западна Босна и изласка више од 20000 муслиманских избjеглица на Кордун,у августу 1994. , након што им западне земље забрањуjу да иду даље преко Хрватске и након постигнутог споразума Абдић Милошевић – Караџић , вратили смо одузето оружjе и подржали избjеглице да се силом врате своjоj кући , чиме jе почела хуманитарна , а за многе и данас мистериозна операциjа „Паук“ [8], коjа ће бити описана на другом мjесту. Ни на краj памети нам ниjе падало да Срби освоjе Цазинску краjину , уосталом тамо jе било више воjноспособног становништва него на Кордуну , Баниjи и Лици заjедно , а свега око 250.000.

Ниjедан Србин не би ушао у Бихаћ , нити би се ту „можда поновила Сребреница“како сугеришу неки аутори [9] него би Фикрет Абдић ушао у Бихаћ као ослободилац , „на биjелом коњу“, три корпуса Српске Воjске Краjине и 2. КК ВРС не би имали два фронта и више не би било услова за агресиjу на РСК. Кад jе та могућност постала реална, избиjањем снага Народне одбране Ф,Абдића , на два километра од аеродрома Ћоралићи, без кога ниjе било опстанка 5.к, западни спонзори су властима НХД дали , не зелено свjтло, него ургенциjу, пожурницу за агресиjу на РСК. Знали су као и ми да приjети домино ефекат у муслиманским енклавама у Босни са исходом супротним њиховом циљу да Босна буде оно што jе и данас „ ни Давидова , ни царска , ни спаиjска него jазавчек“ , Јазавац jе , наравно спољни арбитар, метаморфозом се претворио у „ главатог господина“ .Јучерашња гусjеница тврди да jе увиjек била лептир.

Једна од битних специфичности Кордуна у рату 1991-1995 jе и у чињеници да на Кордуну ниjе било паравоjних група .Таквих група коjе нису слушале никога нити су биле у систему руковођења и командовања , било jе нажалост у неким диjелвима РСК у почетку рата , а у Лици jе било покушаjа формирања таквих група и у другоj половини 1993. године .

У општоj кризи свих ауторитета и дезорганизациjе власти у почетку оружаних сукоба 1991. оружjе jе доспjело и у руке људи коjи су од раниjе били познати као локалне силеџиjе и ситни криминалци . Они се заjедно , са оним коjи их желе опонашати окупљаjу у групе према личним склоностима . Покушаваjу да створе имиџ „опасних момака“познат из криминалног миљеа већих градова , храбри борци и „велики Срби са дна каце“

Никад нигдjе у борби нису постигли никакав резултат. Резултате су имали само у пљачки , силеџиству гдjе и кад су били надмоћни и шепурењу по кафићима наџиџени бомбама и ножевима умjесто вашарских дрангулиjа. Ове сеоске ђилкоше , у неким случаjевима узимаjу под своjе новокомпоновани политичари ( прецизниjе аспиранти за политиканте ) , крупниjи криминалци организатори шверца или неке државне службе .Обим и садражаj њихове активности jе директно зависио од простора коjи су оставили милициjа и воjска (ЈНА , ТО , или СВК) .Карактеристично jе да су у Лици за своj легитимитет праве српске „четничке“ [10] групе , тражили и нису добили подршку пароха у Врховинама , Владика Горњокарловачки Никанор им се категорички супротставио , добро схвативши о чему се ради . Спонзор[11] у Београду jе био разочаран , jер Српскоj Воjссци Краjине ниjе наниjета планирана штета што би било на радост неприjатељу с друге стране фронта , него су му вође похапшене .

На Кордуну jе на почетку било неких елемената паравоjног понашања групе покоjног Синише Лончара Параге , али jе он брзо схватио да jе то погрешно и укључио се у регуларне jединице . После његовог убиства у Топуском таj вод у 21. ИДОд ниjе имао значаjних резултата зато што га jе на мjесту командира наслиjедила безначаjна личност .

Изузетно jе повољна околност што , као ни у рату 1941-1945 . тако ни у рату 1991-1995 . Кордунаши нису себе довели у ситуациjу да пуцаjу jедни на друге .

Специфчност Кордуна jе висока борбеност и борбени морал бораца , старjешина и народа уз изузетке коjи увиjек постоjе .Кордунаши су супериорност у борбеном моралу показали у више тешких ситуациjа у рату. То jе чињеница коjу не може засjенити ни начин на коjи jе на Кордуну рат завршен. Они борци и старjешине коjи су на краjу били опкољени , дошли су у ту ситуациjу зато што су чврсто држали положаjе , а сусjеди Кордунашима то нису чинили .

Наjприjе , у току сукоба са хрватским паравоjним формациjам 1991. сва пjешадиjска деjста изводили су искључиво Кордунаши , за разлику од неких других краjева , гдjе су та деjстав изводиле jединице ЈНА.

У деjствима за ослобађање Топуског били су само подржани од jедне артиљериjске jединице ЈНА ( диjелови 580. мабр ) али су присилили на извлачење 2. гардиjску бригаду и специjалне jединице МУП –а .

У 580. мабр ЈНА у резервном саставу су били искључиво Кордунаши.

Деjствуjући према Купи , такођер су били подржани диjелом артиљериjе 580. мабр и оjачани тенковском четом ( тринаест тенкова и шест оклопних тарнспортера ) [12]

У деjствима за деблокаду касарне „Логориште“ у Карловцу учествовали су дjелови jедне бригаде ЈНА ,без већих резултата jер средства ратне технике нису извучена . Занимљиво jе да у то вриjеме Тактичка група на полигону Слуњ ,чиjе jе деjство кроз међуречjе Мрежнице и Коране могло бити , с обзиром на снагу пресудно за успjех деблокаде „Логоришта“стоjи потпуно пасивна jер никакав задатак ниjе добила нити зна шта се дешава .У деjствима око Слуња Тактичка група jе имала значаjну улогу . По завршетку офанзивних деjстава Кордунаши су изишли на риjеку Купу , Корану и Мрежницу и ту поставили предњи краj одбране на снажним природним преперекама свуда осим на прилазу Карловцу и међуриjечjу Мрежнице и Коране . То jе омогућило стабилност одбране чак и у општоj агресиjи 1995.

Други примjер jе пробоj Коридора коjи су извршиле борбене групе из Далмациjе , Лике са Кордуна , Баниjе и из Западне Славониjе. У току избора добровољаца на Кордуну , за одлазак на Коридор вршена jе строга селекциjа по основи храбрости показаноj у борби и дисциплинованости. Међу онима коjи су дисквалификовани било jе и бораца коjи су плачући тражили да иду , ма колико то неком може изгледати невjероватно . За циjело вриjеме борби на Коридору само Кордунашака борбена група ниjе вршила смjену бораца, а све друге борбене групе jесу . Нико од Кордунаша ниjе хтио ићи кући , а да Коридор ниjе пробиjен. Кордунашка борбена група заjедно са западно славонском борбеном групом и „ Вуковима са Вучjака „ покоjног Вељка Миланковића [13] увиjек jе употребљавана на главном правцу напада за пробоj неприjатељске одбране , иако jе већ првог дана борбе имала троjицу погинулих и шест рањених.

Кад jе кренула неприjатељска офанзива око Масленичког мореуза у jануару 1993. године , наше снаге су на том простору биле присиљене да под борбом узимаjу артиљериjска оруђа из магацина , формираjу jединице и боре се у полуокружењу због такве затечене линиjе фронта. Фронт се почео осипати , неке jединице неконтролисано повлачити .Кад су у борбу уведени батаљони са Кордуна и Баниjе , а касниjе и оклопни батаљон [14] Т-84 са Кордуна , фронт jе стабилизован заустављен продор неприjатеља и те линиjе фронта остале су до краjа рата.

Кордунаше , Баниjце и све друге коjи су то платили своjим животом нико више не спомиње. Исто тако у току операциjе „ПАУК“у Цазинскоj краjини кордунашке jединице нису никад ангажоване за нападна деjства него су изводиле одбрану на достигнутим линиjама . Веома често су биле изложене жестоким противнападима 5. к тзв.Армиjе БиХ, наjчешће ноћу .Борбе су вођене на блиском одстоjању , уз употребу тромблонских мина и ручних бомби . Губици су били незбjежни . Погинулог борца су његови саборци склањали да га не газе по мраку и настављали борбу . Био jе случаj да нам jе кордунашка jединица за ноћ имала девет погинулих , али jе задржала положаj .

Ниjедна хрватска jединица ,коjа jе напала Кордун ниjе имала такво борбено искуство и зато су Кордунаши након почетног удара хрватског агресора четвртог и петог августа говорили да могу седам година ратовати са Хрватима, али тако ниjе било , jер лиjево , десно и позади ниjе било никог. Био jе неприjатељ .

Специфичност Кордуна jе и у чињеници да jе одбрану српског становништва 1991. године па до повлачења ЈНА у маjу 1992. године, пред Карловцем изводила Заjечарска бригада под командом потпуковника , касниjе , генерала Момчила Момчиловића . За разлику од наших других jединица, довођених на простор Кордуна и Баниjе чиjи су припадници одмах по стизању на маршевски циљ а под утицаjем ,неких опозиционих политичара у Србиjи , тражили да иду кући jер „ не знаjу где су дошли ни зашто су дошли“ и ниjедан борбени задатак нису извршили , Заjечарска бригада jе била организована и дисциоплинована jединица високе борбрене вриjедности . У вриjеме жестоких неприjатељских противнапада вођених из мостобрана коjи су задржали на десноj обали Коране , око католичког Божића 1991. године , на зону одбране бригаде увођени су jедан преко другог ( кад jе претходни био заустављен ) четири таласа jачине оjачаног батаљона .

Воjници Заjечарске бригаде , двадесетогодишњаци , издржали су све нападе нису помакнути са положаjа иако су се неким , како jе касниjе утврђено, кривиле прегриjане циjеви аутоматских пушака .

Бригада jе имала већи броj погинулих [15] и рањених . Губици неприjатеља били су огромни . Међународни посредници су их данима купили испред положаjа бригаде .Власти НХД су , према нашим , обавjештаjним подацима , ради прикривања толиких губитака ,jедан дио лешева стављали у хладњаче и касниjе их сукцесивно испоручивали породицама, а у међувремену их jе њихова воjна полициjа тражила код куће тврдећи да су „напустили jединицу“.

У истом времену jе на Кордун из Јастебарског према с.Шишљевић на Купи кренула jедна бригада ЗНГ[16]. Претходних ноћи се из тог села на Купи чула лупа и бука коjа jе указивала на припрему пловних средстава за насилни прелазак риjеке Купе .Осматрање на нашоj старни jе поjачано ,а наспрам с. Шишљевић jе поседнута артиљериjска осматрачница . Од Јастребарског према Шишљевићу води само jедан пут , узак и расквашен, по насипу кроз Драганићки Рибњак . Шарлатан од команданта jе циjелу бригаду покренуо у довођење за напад тим путићем jош за видjела . Услови за гађање вишециjевних бацача ракета , оруђа 130 ,105, и 76 мм и минобацача били су лакши него на мирнодопском полигонском гађању а на циљу ни људство ни техника нису могли никуда са насипа . Бригада jе била уништена . Такав случаj вођења људи у сигурну смрт ниjе виђен ни приjе ни касниjе у рату 1991-1995 године . У саставу бригаде jе била и jедна српска чета попуњена Србима из Карловца .Командир jоj jе био извjесни Лапчевић , кошаракаш, банкарски службеник из Карловца . Броjно стање чете било jе нешто мање од сто људи . Преживjело jе осамнаест и после овог воjевања су побjегли у иностарнство , већина у Италиjу гдjе се неки и данас налазе .

Трећи правац напада на католички Божић 1991 . године Писаревина – Јамничка Киселица –Ласиња , коjоj jе командант био бивши потпуковник ЈНА , рода противваздушне одбране , коjи jе увjек био на политичким дужностима , а о употреби здружене тактичке jединице ниjе знао ништа , кренула jе по густоj магли , да зауме мост на Купи код Јамничке Киселице и продужи , у оквиру офанзиве , даље на Кордун. На њихову жалост нису упутили извиђаче да претходно извиде мост . Српске снаге су претходни дан порушиле мост . Настала jе гужва , забуна , огорчење , а Кордунаши су већ били извjежбани да артиљериjом и минобацачима гађаjу колоне у покрету а камоли не непокретне и споре циљеве .Све се завршило велкм губицима и бjежањем преко Писаревине . [17]

Све ово jе утицало да неприjатељ никад више па ни у општоj агресиjи у августу 1995. године не планира никава офанзивна деjства преко Купе . Наша процjена jе такође била да преко Купе неће бити напада нигдjе гдjе немаjу мостобран на нашоj обали риjеке .

Нису смjели напасти Кордун право од Загреба преко Купе ,него су се ламатали 200 км, крили jединице у Капели и провлачили се кроз шуметине , што говори само за себе .

Специфичност Кордуна, како jе већ споменуто , jе и шверц са Цазинском Краjином са познатим погубним посљедицама [18].Данас jе могуће тачно приказати потпуну шему од , на примjер Македониjе или Бугарске , преко Србиjе и Републике Српске до тачака на Баниjи , Кордуну и Лици .Познати су и учесници по етапама, , од организатора до дистрибуциjе и непосредне реализациjе , микро локациjе , „трговине“ , сjеници , штале и куће коjе су биле складишта , као имена и презимена и добити учесника . То jе тачно познато већем броjу људи ,коjи то већ имаjу у писаноj форми .

Ниjе био проблем што нека баба протуруjе чарапе , гаће и килу каве , проблеми су били шлепери , камиони и цистерне .

Проблем jе био и због општеважећег правила да гдjе год има шверца има и обавjештаjног рада [19] и шверца оружjа и мунициjе . Иако се шверц са Цазинском Краjином одвиjао , са мањим или већим интензитетом преко свих граничних простора РСК и РС, Кордунаши су означени у тадашњоj jавности српских земаља као jедини шверцери [20] због групе људи на Кордуну коjи су били укључени .

Све наведене специфичности су утицале на догађаjе на Кордуну у току рата и на његовом завршетку .

Текст jе део рукописа, тj бележака коjе jе генерал Миле Новаковић годинама записивао како би од њих направио књигу – сведочанство из прве руке. Нажалост, прерана и изненадна смрт, овог српског воjсковођу спречила jе да последњу битку, битку за истину о уништењу Републике Српске Краjине приведе краjу и на начин како то раде стручњаци.
Ово jе његово сведочење о последњим данима РСК и њене воjске, а у знак поштовања према аутору текст „иде“ у оригиналноj верзиjи, без уредничких интервенциjа.

 

[1] Горо моjа Петрова зелена , спаси Србе бићеш посвећена „

[2] Формира се Киринско сjенички котар

[3] Ту jе jедно време 1941 . била граница немачке и талиjанске окупационе зоне

[4] Према воjно географскоj процjени Балакана , за контролу Балканског простора потребно jе овладати са шест старегиjских обjеката ; Београд са Сриjемом , Троугао Загреб -Сисак – Карловац ( са Бихаћом ) , Ниш са моравском долимом , Сараjево и Нишићка висораван , Косово и Софиjском котлина . Од шест балканских стартегиjских обjеката на Балканзу , пет jе било на териториjи СФРЈ , а троугао Загреб –Сисак -Карловац jе сматран другим по значаjу .

[5] „Куда Хуска труска , ниjе земља руска , већ jе земља турска !“ пjевале су његове присташе у том времену

[6] Исти маневар jе примjењен и за циjелу РСК , кад jе влада НХД проциjенила да jе Книнску краjину наjлакше , „придавити“ пресjецањем коридора у Посавини , како наводи З.Томац у своjо j књизи „ Иза затворених врата“ ,министар из Рачанове странке у тадашњоj хрватскоj влади . То jе урађено од марта до jуна 1992. довођењем тзв. гардиjских бригада из НХД и формирањем ХВО у Посавини . Све те снаге су разбиjене и пробиjен Коридор у времену од 11. jуна до 17. jула 1992 , а кључну улогу су имале добровољачке jединице из РСК .

[7] М . Шпегељ „ Сjећања воjника ., стр 148

[8] Маштовитост кукавица у оправдавању кукавичлука jе стварно импресивно .Они међу Кордунашима коjи су се боjали учествовати „ обjашњавали“ су да се тамо ратуjе за паре . Колико смо пара „ „згрнули“видjело се тада , а види се jош боље данас. Одмакнути 5. корпус jедан метар од наших села jе био главни добитак . Лако jе замислити како би изгледала одбрана Кордуна да jе 4. августа уjутро 5. к кренуо са р .Глина према Топуском , Воjнићу , Слуњу истовремено са хрватском агресиjом .

[9] В. Цимерман у књизи „Порекло jедне катасрофе „ .Бивши амерички амбасадор у Београду.

[10] ГШ СВК им jе савjетовао да ако желе примjенити тактику из времена настанка четничког покрета ( деjстава у позадини неприjатеља ) иду у Горски Котар , а не да „ четуjу“ десетинама километара од фронта у нашоj позадин , jефтино политичарећи .

[11] Име и адреса добро познати овом аутору

[12] Правдаjући се за губитак Ласиње , Кризни стожер Загреб , коjи jе био одговоран за одбрану Ласиње и чиjе су jединице ту биле доведене да крену прем Петровоj гори jавно jе тврдио , а средства информисања понављала , да их jе напало „100 тенкова и 10000 четника „ . Српских териториjалаца било jе око 1500 а бранилаца двоструко више .

[13] Смртно рањен након успjешно изведеног противнапада на Правцу Кашић – Ислам Грчки у фебруару 1993. године , у току неприjатељске офанзиве на Масленицу , Равне Котаре , Велебит и долину Цетине .

[14] Два дана и две ноћи маршевали самоходно по сниjегу и леду и одмах уведени у борбу. На своjу срамоту неки Бенковчани данас на своjе дружење позиваjу хрватског амбасадора и сасвим у тренду аплаудираjу му .Препознали нове изазове . Родбину Кордунаша и свих других коjи су погинули бранећи њихове куће , не позиваjу , Не пада им на памет .

[15] Командант бригаде jе овом аутору послиjе рат причао да му jе тешко пало , кад jе у општини Воjнић морао плаћати за мртвачке сандуке своjим погинулим воjницима , кад их мртве , погинуле у одбрани Кордуна , шаље кући , породицама . То jе велика срамота .

[16] Према нашим подацима 109 . бр. ЗНГ

24 Нешто раниjе, у новембру 1991 године , 2. гардиjска бригада ЗНГ jе без борбе прешла Купу , на у миру уређеном скелском мjесту прелаза код Покупског , узводно од порушеног моста , тачно насупрот цркве Св.Троjства .Одмах у току ноћи доведен jе jедан батаљон из 4. партизанске бригаде да затвори продор . Њихова концентрациjа на лиjевоj обали , настала нагомилавањем у мраку због проблема са скелама прецизно jе погођена концентричном ватром батериjе ВБР „Огањ“ и практично уништена . Кад jе кренуо наш противнапад настала jе паника у jединицама коjе су раниjе биле прешле вjероватно под утиском онога што се десило на лиjевоj обали . У хладноj води Купе , према званичним подацима из истраге , коjу су водиле њихове власти , седамдесет троjица су се подавила. Након истраге и разних спекулациjа ниjе окривљен командант бригаде , бивши потпуковник ЈНА Живко Будимир , иначе тобоже Србин.

[18] Бистри умом и виспрени у говору , Кордунаши у jединицама на фронту су говорили :“Е, да, сваку државу треба неко да брани , а неко да гради , ми jе овдjе голи и боси бранимо , а они на Шентиљу jе граде“ Гради се дакле лоповска држава .

[19] И преко Кордуна и преко Баниjе постоjали су илегални канали коjим су у оба смjера пребацивани људи са и на териториjу Хрватске . Команадант 501. бригаде 5.к. „Шарган“ jе више пута „путовао“ до Карловца и назад .

[20] Овом аутору jе тада било познато да човjек из врха власти Републике Српске узима милионске , износе ( у њемачким маркама ) за робу а истовремено оптужуjе Кордунаше да продаjу тенкове муслиманима . Једна шверцерска група из Лике jе своj „конвоj“ у изласку на „Шентиљ“ обезбjеђивала прагама (ПВО – оруђа , двоциjевна 30 мм) , спремна, да пуцаjу на своjе .

Извор: БАНИЈА

Везане виjести:

Фељтон: Генерал Миле Новаковић: Овако jе било [1]

Фељтон: Генерал Миле Новаковић: Овако jе било [3]

Фељтон: Генерал Миле Новаковић: Овако jе било [4]