Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Генерал Милан Недић – издајник, или пророк српског страдања?

Датум објаве: четвртак, 15 новембра, 2012
Величина слова: A- A+
Милан Недић
Милан Недић

Просуђивање о властитоj историjи у српском народу jе препуно предрасуда. Сви се сматраjу позвани да коментаришу, хвале или осуђуjу а да при том нису уложили ни наjмањи напор да се упознаjу са чињеницама о догађаjима или личностима о коjима доносе закључке.

Моj деда-стриц Милан Недић jедна jе од ових личности. Вољен и оспораван, одликован и осуђиван, скончао jе наjзад своj живот самоубиством уз помоћ УДБ-е фебруара 1946. године.

У квалификовању генерала Недића као издаjника важно место заузима и реферат коjи jе он поднео новембра 1940. године а након чега jе смењен са дужности министра воjске и морнарице и пензионисан. Овим рефератом се децениjама махало као крунским доказом његовог германофилства и издаjе „jош пре рата“.

Покушаћу, износећи оргинални текст Реферата (сачињен на основу преписа из елабората Комисиjе за утврђивање злочина окупатора и његових сарадника) да jавности укажем како jе његов садржаj броjним интерпретациjама искривљен и фалсификован. Препустићу да то читаоци сами утврде.

Пре тога бих напоменуо да лично, уз сво поштовање према претку, не делим све његове политичке ставове и не слажем се са његовим Милан Недићполитичким проценама. Лично сам поштовалац генерала Михаиловића и сматрам да jе генерал Михаиловић артикулисао жеље већег дела српског народа опредељуjући се за наставак борбе и ослонац на савезнике Велику Британиjу – САД-Русиjу, правилно процењуjући да ће Немачка изгубити рат jер су њени циљеви злочиначки и да jе за Србе питање части и опстанка остати на страни демократиjе коjа мора победити.

Али истовремено имам разумевања и за оне у Србиjи, коjи су под утиском страшних губитака из Првог светског рата, сматрали да jе у сукобу велесила место Србиjи и Србима негде у запећку где би сачекали развоj ситуациjе и избегли погром коjи га jе нажалост задесио.

Концепт реферата од 1. 11. 1940. године

РЕФЕРАТ Њ. В. КНЕЗУ НАМЕСНИКУ И МИНИСТАРСКОМ САВЕТУ НА ДАН 1. НОВЕМБРА 1940. Г.

Мени jе част, да у овим судбоносним данима (тренуцима) по опстанак Наше државе покренем извесна питања и дам потребне сугестиjе за даље нам и политичко и воjно-политичко држање у данашњоj ситуациjи европскоj.

 Очигледно jе да ми живимо у предвечерjе наjкрупниjих политичких догађаjа за коjи jе везан даљи опстанак наше државе. Сматрам да jе последња четврт до дванаестог часа. Ми треба да донесемо прецизне и судбоносне одлуке о путу коjим треба да идемо даље. Данашња колебљива политика, коjа jе била до сада отргнута, не може се и не сме у будућности продужити без катастрофалних последица по наш народ. Јер од ових одлука зависи и воjничка политика, коjа, ако не добиjе сада дефинитивно решење, може се претворити у деморализациjу. Јер четрнаест месеци у сталноj неизвесности воjна снага народна и командног елемента и воjника (кадровци и резервисти) на краjу jе моралне моћи и неће моћи даље да издржи без рђавих последица, и то далекосежних. Стално позивање и отпуштање воjника и држање активних воjних jединица почело jе да буде широко поље за пропаганду комунистичку[1] и других субверзивних елемената, па jе морал почео да попушта.

Више се не може и не сме говорити о нашоj неутралности. Сада морамо себи поставити ово питање: – Хоћемо ли у антикомунистички блок, тj. са Немачком и Италиjом или против њих?

Ако хоћемо са њима, онда морамо напустити дефинитивно, ма какав однос и контакте са Енглеском. Ако хоћемо, напротив, са Енглеском, онда морамо друге мере предузети, коjе ћу ниже навести.

Ми не можемо затворити очи или као ноj метати главу у песак, а не видети стварност. Око нас се врши очито стратешко опкољавање коjе ће се у наjкраће време свршити са тактичком стегом и нашом срамном капитулациjом.

Доласком Немаца у Румуниjу наш утврђени северни и западни фронт изманеврисан jе. Али нама неће много користити. Пребацивање немачких моторизованих и оклопних дивизиjа у Бугарску[2], а то може да се деси сваког часа, довешће нас са истока у безизлазан положаj.

Држање Бугарске jе перфидно и командовано из Немачке. Спуштањем бугарских дивизиjа на грчко-бугарску границу на

 фронту Струма – jасно се одаjе кооперациjа са италиjанским снагама, коjе ће покорити Грчку у наjкраће време. Грчка нема нити моторизованих jединица, нити ваздухопловства, а копнене снаге су релативно мале. Помоћ Енглеза не може бити ни ефикасна ни спасоносна за Грчку[3]. Догодиће се да ће Италиjани узети северну Грчку и избити на Солун, где ће се споjити са Бугарима и довршити наше стратегиjско опкољавање. Онда ће нам се командовати да положимо оружjе.

Ми смо потпуно усамљени. Нико нам озбиљно нити може, нити хоће да помогне.

Дакле, уколико хоћемо да следимо досадашњу политику, и да се деси горе изложено, ми треба да мобилишемо целу нашу земљу и да пођемо у помоћ Грцима, да са њима спречимо наше стратегиjско опкољавање и избиjање Италиjана на Солун. Шта ће онда бити са нама, ако то учинимо? Одговор jе прост. Напашће нас: Немачка, Италиjа, Мађарска и Бугарска. Да ли ћемо моћи да издржимо? – Не, категорички не! Бићемо плен свих силних неприjатеља. Раскомадани пре свршетка овог Светског рата.

Да ли jе наша воjска спремљена тако морално и материjално и броjно да може овоj навали да одоли? Одговор даћу на ово усмено.

 Ако нећемо да дођемо у ову и овакву ситуациjу, шта треба да радимо да jе избегнемо? По мом мишљењу, морамо испитати коjе су jош друге могућности. Јердна од могућности jе и закључивање одбрамбеног савеза са Русиjом. Русиjом оваквом каква jе данас, са њеном данашњом политиком, њеним плановима за будућност. Њеним тешким стратешким положаjем, Русиjа jе у стратешким кљештима између Јапана и Немачке. Њен jе положаj jош више погоршан доласком Немаца у Румуниjу где своjим обухватним стратешким фронтом обухватаjу Русе чак до Буковине, за деjство у срце Украjине и Белорусиjе. Данас Немци имаjу 100 дивизиjа прворазредних према Русиjи од Балтичког до Црног мора. Немачка jе воjска опробани инструмент ратни, потврђен победама са сjаjним врховним вођством. Све ово нема Русиjа. Њена воjска и њено вођство jе инфериорниjе. Поред тога и кад би хтела да нам помогне воjнички, далеко jе и одвоjена jе од Балкана.

Хоћемо ли да тражимо ту помоћ? На то питање треба да одговори наша дипломациjа и унутрашња политика наша.

Уз осовину[4] мислим да jош има времена. Ствари и код осовине не иду глатко, зато jе велики моменат ако се хоће то решење.

Немачка jе заузела европски континент и неограничени jе господар. Са своjих деведесет милиона Немаца, ако не наступи грађански рат у њоj, она ће бити дуго и дуго његов господар. Поред тога Немачка jе била и биће наш силан сусед. Па jе природно да испитамо и ту могућност. Ако се решимо на ово, онда шта добиjамо: прво, продужићемо себи живот, друго, сузбићемо захтеве грамзивих суседа и, треће, иако на краjу краjева ипак изгубимо извесне делове земље за компензациjу суседима, нећемо свакако изгубити онолико и онако као ако би били неприjатељи и силом покорени. У противном изгледа ми да ће Српски народ пораз Југославиjе наjвише платити(подвукао А. Н).

Према овакоме решењу, ако би га узели, морамо подесити све остало а нарочито, спољну и унутрашњу и воjничку политику.

ЗАКЉУЧАК:

Било коjу одлуку да донесемо од ових три, морамо jе донети што пре. За мене jе важно као министра воjске и морнарице, да то знам и да ми се писмено саопшти. Зима иде, људи се више не могу држати под оружjем и без видљивих циљева. Нема моћи да се активирана воjска стави под кров. Незадовољство расте и код обвезника и код њихових породица, а тако исто попушта моћ и код подофицира и официра. Из болесног стања и неодговорности какво jе данас код нас, може наступити слом и катастрофа воjске, доцниjе и државе. Из овог разлога ово пишем и износим у овим тешким историjским часовима за наш историjски опстанак.

Милан Ђ. Недић

Свака сличност са стањем у коме се наша земља налази последњих година jе намерна.

Пише: Александар Недић

 

[1] У то време комунисти су под утиском пакта Молотов-Рибентроп заговарали дефетистичку политику подjеднако осуђуjући нацисте и империjалисте и радећи на слабљењу одбрамбене моћи земље.

[2] Што се и десило у марту 1941. године.

[3] Што се и потврдило у априлу 1941. године. Грчка jе савладана без обзира на помоћ британског експедиционог корпуса.

[4] Мисли се на осовину: Рим-Берлин-Токио.

Извор: НСПМ




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top