Неутралисати. Згазити. Уништити. То су биле команде НАТО усмерене ка српској војсци на Космету 1999. године. Ликовали су првих неколико дана бомбардовања, тврдећи да су нам нанели огромне губитке и да су уништили моју команду. Нису очекивали да ће 9. априла, када су кренули копном преко Јуничких планина, наићи баш на ту војску и да ће их она понизити до сржи.
Овако прича генерал у пензији Владимир Лазаревић, некадашњи командант Приштинског корпуса и Треће армије Војске Југославије. После 10 година изгубљене слободе и одслужене казне у Хагу, Лазаревић се, с више туге него горчине, присећа свега кроз шта је прошао.
Тражили туђу главу, али су добили моју
– На Косову су се све до јуна 1999. водиле непрестане борбе, прса у прса. НАТО се није надао таквом умећу српске војске, а пре свега не тако високом моралу и војној етици. Они су и сами признали да су понижени. Главнокомандујући НАТО Весли Кларк је 2000. године изјавио: „Ништа нисмо могли да урадимо тој војсци на Косову, па смо зато гађали цивилне циљеве.“ Ми смо се, за разлику од њих, до краја борили часно – говори Лазаревић.
НАТО је, каже генерал, морао да прикрије своје злочине над српским народом. Учинили су то заменом теза, па су кривци врло брзо након рата тражени у редовима српске војске.
– Пре 13 година, 2004. на 2005, тражили су од мене да због опстанка Србије и преговора о Косову дам своју главу. Иако првобитно није тражена моја глава већ туђа, али пошто туђа није пристала, ја сам без примљене оптужнице сам отишао у Хаг. Рекао сам тадашњем државном врху: „Ево моје главе Хагу ако ће Србији бити боље“ – наводи генерал.
Осуђен је, објашњава, без доказа за командну одговорност, а све у циљу међународне фарсе која је требало да прикрије злочине против човечности које је НАТО починио.
– Све што се у Хагу десило за нормални разум је несхватљиво. Креирали су оптужнице и водили поступке нелегитимне са аспекта Уједињених нација и међународног права. Нисам осуђен за дело било ког од својих војника, а поготово не за своје лично. По њима, требало је да као командант предам корпус, да се повучем и да издам своју земљу. Који би то прави генерал икада учинио? – каже генерал.
Унуку први пут видео у затвору
Последице 10 година отете слободе, моје и моје породице, и данас осећам. Све док ме здравље служи, а сада је под контролом наших лекара, довољно ми је само да сам са најближима. Док сам поред њих, ни на шта не могу да се жалим, прича Лазаревић.
– Унука Лана родила ми се док сам био у Хагу. То је још један злочин према мојој породици. Човек када је лишен слободе без икаквих основа само зато што је бранио земљу и може сам то некако да поднесе. Али кад зна да то трпи цела породица, онда је то стварно превише – наводи он.
Дане сада проводи са супругом Олгом, тројицом синова и унуцима Ланом (3), Николином (8) и Лазаром (14). Током 10 година боравка у Хагу виђао их је свега једном до два пута годишње.
– Требало је и новца и здравља да се све то издржи. Било је то велико мучење за њих, провођење кроз разне капије, процедуре… Док дође до сусрета, буде баш тешко и остане мало времена за разговор – каже.
Њихове бомбе и даље убијају
Последице бомбардовања забрањеним оружјем 1999. године у Србији ће се осећати миленијумима и држава мора нешто предузети да ублажи њихово дејство, тврди Лазаревић.
– И сада нас убијају по Србији. Време радиоактивног дејства осиромашеног уранијума који је НАТО користио у агресији на нашу земљу траје четири милијарде година. Употребљавали су забрањено оружје. Зашто би иначе Уједињене нације после рата тражиле од НАТО податке о тачним локацијама и тачним количинама оружја које су користили у бомбардовању Србије. НАТО је списак доставио тек 2004, и то за 102 локације, иако се сумња да их је било много више.
(Српски Телеграф)
Извор: Интермагазин
Везане вијести:
Лазаревић о мамцу који је гутао НАТО (ВИДЕО) | Јадовно 1941.
Генерал Лазаревић: НАТО изучава доктрину Војске Југославије …
2 Responses
Drago mi je da imamo takvog čoveka i generala,a srbija se uvek ogresi sa nasim najboljim ljudima.
Častan vojnik, čovek, roditelj -trebalo je NATO da se pokloni pred pukovnikom Lazarevićem,ali koliko su časni je veliki znak pitanja
General Lazarević je njihova savest