Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Pre sto godina nije bilo bogohulno da se na današnji praznik igra, pa se 15. aprila 1917. tim naše telegrafske škole sastao s ekipom britanske 38. bolnice
Napredak I, II i III
U svojoj knjizi „Fudbal u Srbiji 1896-1918” (s podnaslovom: „kao i u izbeglištvu u savezničkim zemljama 1916-1918”) istoričar našeg sporta pokojni Srbislav Č. Todorović je zapisao: „I na Solunskom frontu omiljena zabava naših đaka-izbeglica bio je fudbal, mada sa čestim prekidima i slabijim igračima. Ovde je, početkom novembra 1916. inicijativom Velimira Velje Popovića, nekada poznatog sokolskog radnika, formiran fudbalski klub „Napredak”, sa svoja tri odeljka „Napredak br. 1” na telegrafskom kursu u Solunu, „Napredak br. 2” u saobraćajnoj školi u Zejtinliku, i „Napredak br. 3” u pekarskoj četi u Mikri. Sva ova tri kluba sačinjavali su „Savez” i uvek su radili u najboljoj saglasnosti. Najpoznatiji igrači su bili: Dimitrije Radivojević, Andra Crvenčanin, Vule Premović, Ljubiša Ivković, D. Pešić, Kosta-Kokan Popović, Drag. Šumanac, Sima Đorđević, Đorđe Blagojević (kapiten), Jezdimir Denić, Vojislav Vukšić, Ilija Ilić, Stevislav Cokić, Nikola Ristić, Ilija Kuzmanović-Reflektor, Vapa, Mitke Ilić, Jovan Kostić, V. Milošević, Sreten Jakić-Ćiva, Miodrag Jovanović-Cine, Jovan Spasojević, Vladeta Miletić, Vladeta Popović, D. Janković, Dragoljub Ilić, Milorad Mitrović i drugi.”
Zbog pobožnosti najvatrenijih fudbalskih navijača kod nas je već postao običaj da se za Vaskrs ne igra fudbal, iako još od ranije, iz drugih razloga, redovna kola nisu u nedelju, nego u subotu. Pre sto godina bavljenje sportom na najveći hrišćanski praznik nije bilo niti bogohulno, niti nesrpsko.
Evo dokaza iz lista s najsrpskijim nazivom („Velika Srbija”), koji je izlazio u Solunu u doba Prvog svetskog rata. U njemu je na Vaskrs, 2. aprila 1917. po julijanskom kalendaru, koji je tada kod nas bio u zvaničnoj upotrebi (15. april po sadašnjem), objavljeno:
„U nedelju 2. ov. mes. biće velika loptačka utakmica između đačkog kluba „Napredak i engleskog kluba „Kanada” iz 38. bolnice. Igralište se nalazi kod automobilske komande. Dobrovoljni prilozi primaju se sa zahvalnošću. Početak igre u 4 časa.”
Da se na pravoslavni Vaskrs igra fudbalska, to jest, kako se tada govorilo, loptačka, utakmica saopštila je i „Pravda”, list mlađi od „Politike” sedam i po meseci, čiji je vlasnik izbegao iz Beograda, koji su 1915. zauzeli Nemci, Austrijanci i Mađari (vlasnik i osnivač našeg lista Slobodan Ribnikar je s bratom Darkom poginuo 1914. braneći Srbiju na bojnom polju):
„U nedelju 2. ov. m. prvog dana Uskrsa davaće se velika loptačka utakmica između đačkog loptačkog kluba „Napredak”, đaka telegraf. pripravnika, i engleskog kluba „Kanada” iz 38. bolnice. Igralište s leve strane tramvajskog depoa, kod automobilske komande. Dobrovoljni prilozi primaju se sa zahvalnošću. Početak utakmice u 4. časa.”
S obzirom da je vest u oba lista gotovo od reči do reči ista, uključujući i naslov („Sport”), nameće se zaključak da je tekst dobijen iz istog izvora, pa da je samim tim njeno objavljivanje bilo važno i nekima van redakcije. Da je i u ratnim uslovima sportu pridavan značaj potvrđuje i ova vest iz „Pravde” od 14. marta (27. mart po sadašnjem) 1917:
„G. Ljuba Jovanović, ministar unutrašnjih dela, sa načelnikom g. Ž. Lazićem posetio je prekjuče loptačke utakmice našega Sport kluba sa Englezima. Posle toga g. Jovanović je posetio našu vojnu telegrafsku školu i stanove đaka.”
I za tu utakmicu i u „Velikoj Srbiji” i u „Pravdi” je najava doslovno ista:
„U nedelju 12 ov. mca davaće se velika loptačka utakmica između Đačkog kluba „Napredak” đaka telegrafskih pripravnika i engleskog kluba „Kalamaria.”
Englezi, poznati celome svetu kao najbolji sportisti – a naročito u ovoj igri – bili su ipak dva puta pobeđeni od naših mladih i okretnih igrača, i ako se zna da je ovaj sport uveden kod nas pre deset godina. Kako je ovaj đački klub pokazao odličan uspeh, što se je videlo u prošlim utakmicama, to se nadama da će publika, svojom posetom u velikom broju odati zasluženo priznanje našim omladincima. Igralište se nalazi s leve strane tramvajskog depoa. Početak utakmice u 3 časa.”
Ishod vaskršnje utakmice nije saopšten. To i nije bilo tako bitno. Sada je rezultat najvažniji, pa i navijači ne dolaze da uživaju gledajući viteško nadmetanje i da daju dobrovoljne priloge, nego da na svaki način „pomognu svojima” da pobede za šta se ne biraju sredstva.
Pošto je takvo ponašanje daleko ne samo od bogougodnog, nego i od civilizovanog, možda je i bolje što se Crvena zvezda – Partizan ne igra za praznik. Kakvi su odnosi ko zna po čemu bismo pamtili ovaj Vaskrs.
Autor: Ivan Cvetković
Izvor: POLITIKA
Vezane vijesti:
Tomislav Kresović: Da se ne zaboravi Srbija na Uskrs 1944 …
