Филмови из Трећег рајха дозвољени у Њемачкој

Нацистички филмови из Хитлеровог доба jош и данас су дjелимично “условно дозвољени” у Њемачкоj.

Нацистички пропагандни и други филмови, снимљени током Хитлеровог режима, и данас су повод за велике дискусиjе.

Какав однос према националсоциjалистичкоj пропаганди jе наjбољи? Треба ли књиге, симболе или филмове из оног времена забранити?

Или би, ипак, било боље да се ово “наслиjеђе“ стави на располагање да би сви сазнали коjе и какве поруке jе Хитлеров режим ширио – то су питања коjима би требало да се бави њемачко друштво.

Поново jе покренута расправа о Хитлеровом дjелу “Моjа борба” (Маjн Кампф), а чини се да jе и тема везана за филмове из оног времена поновно дошла на дневни ред.

У Берлину, у кину Њемачког историjског музеjа, тренутно се могу видjети националсоциjалистички филмови, а убрзо би иста сериjа требало да дође и у минхенски Филмски музеj. Када се говори о овим дjелима, заправо jе риjеч о четрдесетак филмова коjи припадаjу категориjи “условно дозвољених”.

То значи да се они могу погледати само под одређеним условима, под контролом, углавном у оквирима неког научног предавања или дискусиjа.

Међу њима jе, на примjер, филм “Вjечни Јевреj”, коjи jе, иако спада у ред “класика“ Хитлерове пропаганде, ипак већини Ниjемаца непознат. У свим тим пропагандним филмовима заjедничка тема jе – ширење антисемитизма, уздизање рата, распиривање мржње према Пољацима и Британцима.

Неки од спорних филмова снимљени су између 1933. и 1945. године у Њемачкоj. Свеукупно их jе било негдjе око 1 200. Након Другог Свjетског рата савезници су их подиjелили у три категориjе: већина jе допуштена за приказивање, неки само у цензурисаноj верзиjи, док jе трећа група класификована као “условно дозвољени филмови”.

Многи филмови из ове посљедње групе су током година миjењали своj “статус“, па jе до данас у овоj категориjи преостало свега четрдесетак филмова – наводи “Доjче веле”.

Оригиналне траке налазе се у Висбадену, као и у Савезном архиву у Кобленцу и до сада су, како се увиjек изнова од поjединих новинара могло чути, “држани под кључем”, под цензуром…

Јирг Фриц из берлинског Исориjског музеjа сматра да jе дошло вриjеме да се однос према филмовима нацистичке пропаганде преиспита и изнова дефинише. Током отвореног приказивања ових филмова он jе, како каже, примиjетио код публике различита реаговања.

“Стариjе генерациjе сматраjу да за ове филмове и даље треба да вриjеде правила и ограничења као до сада. Али, млади имаjу према њима сасвим другачиjи однос. Они су мишљења да jе демократиjа довољно jака да се друштво може отворено суочити с таквом врстом пропаганде и мишљења”, каже он.

Извор: frontal