Прво филмско остварење о ужасима концентрационог логора Јасеновац, кроз причу о старцу Вукашину из Клепаца и његовом крвнику кољачу Жилету Фригановићу, завршено је и ускоро ће имати своју премијеру, најприје на фестивалима, а затим и у бисокопима.
„Прва трећина – опроштај као казна“ је краткометражни игарни филм, заснован на стварном догађају у којем је усташа – злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, 1943. године, за неколико часова заклао 1.100 Срба, међу којима и старца Вукашина.
„Само ти, дијете, ради свој посао“, рекао је старац Вукашин убици Фригановићу, а његове ријечи и мирноћа с којом их је изговорио спријечиле су злочинца да настави са својим крвавим пиром. Играни филм о Јасеноцу и ужасима концентрационог логора Јасеновац јавност чека већ 70 година. Филм је урађен у продукцији „Аутоцензуре“, а снимила га је млада ауторска и глумачка екипа која кроз филм истражује поријекло зла у људима и психолошко стање и болесни унутрашњи свијет усташког кољача .
Светлана Петров, сценариста и редитељка, пита се одакле уопште потиче то људско зло, да ли је то насљедно, да ли је научено, да ли је рођен такав?
Када размислите, да ли може свако од на улица да почини тако нешто или је само он као индивидуа био такав?- запитала је редитељка.
Послије тог догађаја, усташки злочинац није више могао да „обавља свој посао“, повјерио се љекару логора Јасеновац да више нема мира, јер му старац Вукашин долази у снове, а љекар је записао његову „исповјест“. Филм је подсјећање на све жртве злогласног логора НДХ.
– Да, осјетила сам да је то дуг према жртвама. С друге стране, као да сам снимањем филма и ја прошла патњу са њима. То је било најтеже, зато је тешко говорити о свему томе – рекла је Светлана Петров.
Да би што вјерније снимили овај филм, истраживње је трајало више од године дана, а велику помоћ пружио им је Душан Басташић, предсједник Удружења Јадовно 1941. подацима из своје архиве. Филм је сниман у околини Панчева и Банатског Новог Села.
Продуцент Бојан Бабин рекао је да су сцене снимане на дијелу ријеке Тамиш, у околини Панчева, наводећи да скоро вјерно приказују тај дио Јасеновца који је био мочваран и поплављен.
Извршни продуцент филма Милан Зарић каже да су га контактирали организатори Међународног фестивла документарно-краткометражног филма „Дванаест духовних веза“ тако да се нада да би прву премијеру могао да има у Андрићграду.
Извор: Радио Телевизија Републике Српске
2 Responses
Zašto se u Srbiji i dalje stvara atmosfera zaboravljanja Ratnih zločina od strane NDH i Sadašnje RH. Nikako se ne smemo pomiriti sa činjenicom oprosta. Praštanje je isto što i opravdanje. Hrvati lažima uče decu da Srbe treba proterivati, ubijati, jednostavno da treba živeti bez Srba.
Као што сам већ написала нема тог филма који може дочарати ужас Јасеновца или било које јаме на просторима Хрватске и Херцеговине,али је похвално да се о томе снимају филмови и пишу књиге,да наша дјеца знају шта се дешавало и шта се може десити ако се заборави.Мене је трагична судбина наших дједова спасила да не страдам у Отаџбинском рату!!!